Režim imovinskih odnosa u braku
Prema porodičnom pravu u Srbiji, zajednička imovina je ona koja je stečena radom za vreme trajanja bračne zajednice, bez obzira na to na čije ime se vodi. Za razliku od toga, posebna imovina je ona koja nije stečena zajedničkim radom ili tokom trajanja braka, kao što je gore navedeno.
Supružnici mogu ugovarati poseban režim imovine bračnim ugovorom. U ovom slučaju, ugovorom se mogu definisati drugačija pravila raspodele imovine, uključujući i to koji stan će biti zajednički ili posebni.
Posebna imovina supružnika u pravu Srbije odnosi se na imovinu koju jedan od supružnika poseduje samostalno i koja ne podleže podeli u slučaju razvoda ili prestanka braka. Zakon o braku i porodičnim odnosima Republike Srbije jasno definiše šta se smatra zajedničkom, a šta posebnom imovinom supružnika.
Nekretnina se smatra posebnom imovinom supružnika u sledećim tačno definisanim slučajevima u skladu sa Porodičnim zakonom Republike Srbije:
1. Imovina stečena pre braka
Ako je nekretnina stečena pre sklapanja braka, ona se smatra posebnom imovinom supružnika. Na primer, ako je jedan supružnik kupio stan, kuću ili zemljište pre stupanja u brak, ta nekretnina je njegova posebna imovina i ne podleže podeli u slučaju razvoda.
2. Nasledstvo
Nekretnina koju supružnik stekne tokom braka putem nasledstva ostaje njegova posebna imovina. Na primer, ako jedan supružnik nasledi stan ili kuću od roditelja, ta nekretnina nije deo zajedničke imovine bračnih partnera i ne deli se prilikom razvoda.
3. Poklon
Nekretnina koju jedan od supružnika dobije kao poklon za vreme braka takođe se smatra posebnom imovinom. Na primer, ako supružnik dobije na poklon stan ili zemljište od trećeg lica, ta imovina se ne smatra zajedničkom i ne podleže deobi u slučaju razvoda.
4. Kupovina nekretnine ličnim sredstvima
Ako supružnik kupi nekretninu tokom braka svojim sredstvima koja je imao pre braka ili sredstvima koja su dobijena od poklona ili nasledstva, ta nekretnina se smatra posebnom imovinom. Na primer, ako supružnik koristi novac koji je nasledio ili dobio na poklon za kupovinu nekretnine tokom braka, ta nekretnina ostaje njegova posebna imovina.
5. Imovina stečena pravičnom naknadom
Ako supružnik dobije nekretninu kao nadoknadu za pretrpljenu štetu, na primer u slučaju naknade za povrede ili materijalnu štetu koja je isključivo povezana sa njim, ta nekretnina se smatra posebnom imovinom.
6. Nekretnina stečena bračnim ugovorom
U slučaju da supružnici zaključe bračni ugovor, oni mogu odrediti da određena nekretnina, iako stečena za vreme braka, predstavlja posebnu imovinu jednog od supružnika. Bračni ugovor mora biti zaključen u formi koju zakon zahteva i notarski overen.
Ovi slučajevi omogućavaju jasno razgraničenje između zajedničke i posebne imovine, čime se precizira vlasništvo nad nekretninama i sprečavaju potencijalni sporovi prilikom razvoda.
Uticaj razvoda na posebnu imovinu
Prilikom razvoda, posebna imovina ne podleže deobi i ostaje u vlasništvu onog supružnika koji ju je stekao. Zajednička imovina se, s druge strane, deli u skladu sa pravilima utvrđenim Porodičnim zakonom, a supružnici mogu zahtevati ravnopravnu podelu ili dogovoriti drugačije u odnosu na njihov doprinos.
Zaključak
Kada je nekretnina posebna imovina supružnika u pravu Srbije, ona ostaje vlasništvo tog supružnika bez obzira na promene u bračnom statusu. Ovaj pravni okvir omogućava jasno razgraničenje između zajedničke i posebne imovine, čime se izbegavaju potencijalni sukobi u slučaju razvoda.
Ako postoje bilo kakve nejasnoće u vezi s tim, supružnici uvek mogu zaključiti bračni ugovor kojim će regulisati imovinske odnose na način koji najbolje odgovara njihovim potrebama.
Tekst o (pred)bračnom ugovoru možete pročitati ovde.