Otkaz za vreme štrajka je tema koja se tiče prava radnika i poslodavaca u kontekstu štrajka kao legitimnog oblika izražavanja nezadovoljstva radnika. Pravo na štrajk garantovano je Ustavom Republike Srbije, kao i Zakonom o štrajku, ali su pravila i uslovi pod kojima štrajk može biti organizovan strogo regulisani.
Pravni okvir
Pravo na štrajk u Srbiji garantovano je članom 61 Ustava, koji omogućava radnicima da kolektivno obustave rad u svrhu zaštite svojih ekonomskih i socijalnih interesa. Zakonom o radu i Zakonom o štrajku dodatno se regulišu uslovi pod kojima štrajk može biti organizovan, kao i prava i obaveze radnika i poslodavaca tokom štrajka.
Otkaz za vreme štrajka
Poslodavac, u principu, ne sme da da otkaz radniku zbog učešća u štrajku koji je organizovan u skladu sa zakonom. Član 118. Zakona o radu jasno propisuje da je neosnovano davanje otkaza radniku zbog učešća u štrajku koji je organizovan u skladu sa zakonom. Ova odredba štiti radnike od eventualne odmazde poslodavca tokom legitimnog štrajka.
Međutim, ako štrajk nije organizovan u skladu sa zakonom – što znači da radnici nisu poštovali proceduralne zahteve koji su propisani Zakonom o štrajku – poslodavac ima pravo da preduzme određene mere, uključujući i davanje otkaza. U tom kontekstu, radnici su dužni da pre štrajka poslodavca obaveste o razlozima, ciljevima i mestu održavanja štrajka, kao i o početku štrajka, u skladu sa zakonom.
Vrste otkaza
Otkaz zbog teške povrede radne discipline – Ako se tokom štrajka radnik ponaša na način koji predstavlja tešku povredu radne discipline (npr. nasilje, sabotaža, ometanje drugih radnika), poslodavac može dati otkaz po članu 179. Zakona o radu.
Otkaz zbog nelegalnog štrajka – Ukoliko štrajk nije u skladu sa zakonom (npr. ako radnici nisu ispoštovali zakonsku proceduru), poslodavac može pokrenuti postupak za davanje otkaza zbog nepoštovanja zakona.
Posledice neosnovanog otkaza
Ako poslodavac nezakonito otpusti radnika zbog učešća u štrajku koji je organizovan u skladu sa zakonom, radnik ima pravo da podnese tužbu sudu radi zaštite svojih prava. Sud može odlučiti da poništi otkaz i naloži vraćanje radnika na posao, kao i isplatu zaostalih zarada i drugih naknada koje bi radnik ostvario da nije došlo do nezakonitog otkaza.
Zaključak
Zaključak koji se može izvesti je da iako zakonski okvir u Srbiji formalno garantuje pravo na štrajk, u praksi su prava radnika često ugrožena, a zakon je više na strani poslodavaca. Iako zakon zabranjuje otkaz zbog učešća u zakonitom štrajku, poslodavci često nalaze načine da, uz pomoć komplikovane i nejasne zakonske regulative, sankcionišu radnike. Proceduralni zahtevi za organizovanje štrajka su strogi, a sudski postupci za zaštitu radničkih prava dugi i neizvesni, što radnike stavlja u nepovoljan položaj. U takvim uslovima, pravo na štrajk se u praksi sužava, a zaštita radničkih prava postaje slaba u odnosu na interese poslodavaca, koji često imaju veću pravnu i finansijsku moć.
Tekst o pravu na štrajk možete pročitati ovde.