Od 2016. godine, kada su sudovi počeli da poveravaju ostavinske postupke javnim beležnicima, oni su uradili oko 500.000 predmeta za raspravljanje zaostavštine.
U ostavinama je, bez dileme, za efikasnost javnih beležnika jako bitan momenat davanja nasledničkih izjava, jer od toga često zavisi i koliko će dugo trajati postupak.
Ako se nasledničke izjave daju odmah na prvom ročištu za raspravljanje zaostavštine, put do okončanja postupka i rešenja je vrlo kratak.
Vrste nasledničkih izjava
Davanje nasledničke izjave prestavlja najznačajniji momenat u ostavinskom postupku.
Naslednik može dati pozitivnu nasledničku izjavu kojom se prihvata nasleđa, i negativnu kojom se odriče od nasleđa.
U slučaju da naslednik nije dao nikakvu izjavu smatra se da se prihvatio nasleđa.
Pozitivna naslednička izjava
U slučaju da naslednik nije dao nikakvu izjavu smatra se da je dao pozitivnu nasedničku izjavu i da se prihvatio nasleđa.
Ukoliko naslednik da pozitivnu nasledničku izjavu, ulazi u prava i obaveze ostavioca u udelu nasleđene zaostavštine i ujedno odgovara i za obaveze i dugovanja ostavioca maksimalno do visine vrednosti nasleđene imovine.
Smatraće se da se primio nasleđa i naslednik koji je raspolagao celom zaostavštinom ili njenim delom.
Mere koje jedan naslednik preduzme samo radi očuvanja zaostavštine i mere tekućeg upravljanja ne smatraju se prijemom nasleđa.
Ako je izjava o prijemu nasleđa data pod uslovom ili rokom, smatraće se da uslov ili rok ne postoje.
Prijem nasleđa ne može biti delimičan. To znači da nasledni učesnik ne može npr. da kaže da se prihvata samo nekih stvari iz zaostavštine a da se drugih ne prihvata, ili da se prihvata samo imovine ali ne i obaveza i dugovanja.
Izjava o prijemu nasleđa neopoziva je.
Naslednik koji se primio nasleđa može zahtevati poništaj izjave o prijemu ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude.
Naslednička izjava može biti data i u pisanom obliku, pa niste u obavezi da prisustvujete ostavinskoj raspravi, ali ta izjava mora biti overena od strane notara.
Negativna naslednička izjava
Negativna naslednička izjava može se dati do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine.
Naslednička izjava je lična, naslednik se može odreći samo u svoje ime, a zakon smatra da naslednik koji se odrekao nasleđa nikad nije ni bio naslednik.
Naslednička izjava je neopoziva i može se poništiti jedino tužbom u parničnom postupku ako je posledica prinude, pretnje ili zablude.
Takođe, naslednik se ne može delimično odreći nasleđa niti se može odreći pod uslovom ili rokom. Negativna nasledna izjava pod uslovom tumači se kao da uslov ne postoji.
Naslednik se može odreći nasleđa u korist nekog od sanaslednika. Tada se po zakonu smatra da je to prihvatanje nasleđa, uz istovremeno ustupanje naslednog dela sanasledniku.
Po prijemu ustupljenog dela, na odnose ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu.
Razlika između neprihvatanja i odricanja od nasledstva
Odricanje od nasleđa u korist nekog drugog naslednika pravno se izjednačava sa poklonom, pa se u tom slučaju pretpostavlja da se naslednik najpre prihvatio nasleđa, a potom svoj nasledni deo poklonio nekom drugom nasledniku.
Sa druge strane, neprihvatanje nasledstva podrazumeva davanje negativne nasledničke izjave, odnosno odricanje od prava da se nasledi, u kom slučaju se na nasleđe, umesto lica koje ne želi da nasledi, pozivaju njegovi naslednici, ukoliko ih naravno ima.
Punomoćje za nasledničku izjavu
U praksi javnih beležnika nisu retki slučajevi da naslednici koji nisu u mogućnosti da dođu na ročište umesto nasledničke izjave daju punomoćje nekome – pravnom zastupniku ili rođaku, kako bi oni u njihovo ime dali naslednu izjavu.
Ovakva punomoćja se ne solemnizuju, već se rade u formi overe potpisa, što znači da javni beležnik overava potpis (utvrđuje identitet) davaoca punomoćja.
Tada se na ročištu na koje je pozvan naslednik pojavljuje punomoćnik, koji javnom beležniku daje overeno punomoćje naslednika i izjašnjava se da li se naslednik prihvata ili odriče nasledstva, što mora da jasno i precizno stoji i u samom punomoćju.
Upućivanje na pranicu
Sud odnosno javni beležnik prekida ostavinsku raspravu i upućuje stranke da pokrenu parnicu, ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo, na primer:
- punovažnost ili sadržina testamenta,
- odnos ostavioca i naslednika kao osnov zakonskog nasleđivanja,
- izdvajanje iz zaostavštine,
- činjenice o veličini naslednog dela,
- činjenice oko osnovanosti isključenja ili nedostojnosti naslednika.
Ako ne postoji spor o činjenicama, već se stranke spore o primeni prava, ostavinski sud sam u ostavinskom postupku razmatra sporna pravna pitanja, osim ako postoji spor o sastavu zaostavštine.
Nakon donošenja pravosnažne odluke u parnici, ostavinski sud nastavlja postupak.
Ako je među strankama sporno pravo na isporuku, sud takođe upućuje stranke na pranicu, ali ne prekida postupak raspravljanja zaostavštine.
Ako između naslednika postoji spor da li neka imovina ulazi u sastav zaostavštine, kao i spor zbog zahteva ostaaviočevih potomaka da se iz zaostavštine izdvoji deo koji odgovara njihovom doprinosu u povećanju vrednosti ostaviočeve imovine, sud prekida rasparavljenje zaostavštine i upućuje stranke na parnicu, pri čemu je irelevantno da li se stranke spore o činjenicama ili o primeni prava.
Sud odnosno javni beležnik upućuje na parnicu onu stranku čije pravo smatra manje verovatnim (na primer ako stranka osporava punovažnost testamenta koji je prima facie ispunio uslove forme , ili da je pozvani naslednik nedostojan).
Ovo pitanje je važno jer je položaj tužioca nepovoljniji zbog tereta dokazivanja, zbog obaveze predujma sudskih troškova.
Ako sud prekine postupak, određuje rok u kome treba pokrenuti parnicu, ako stranka postupi po rešenju suda, prekid postupka traje sve dok parnica ne bude pravosnažno okončana.
Ako stranka u određenom roku ne postupi po rešenju suda, nastavlja se raspravljanje zaostavštine, i ako stranka do završetka ostavinskog postupka ne podnese dokaz da je pokrenula parnicu, dovršava se raspravljanje zaostavštine, bez obzira na zahteve zbog kojih je stranka upučena na parnicu.
Kada sud raspravi zaostavštinu, a trebalo je stranke da uputi na pranicu, pravosnažnost odluke ostavinskog suda ne sprečava da se o tom zahtevu pokrene parnica.
Pravo na nasleđe ne zastareva
Iako se nasledničke izjave mogu dati samo u toku trajanja ostavinskog postupka, odnosno do okončanja prvostepenog postupka pred javnim beležnikom ili pred sudom, u praksi se javljaju slučajevi da se naslednik naknadno pojavi sa zahtevom za raspravljanje zaostavštine.
To se dešava, na primer, ako naslednik nije bio poznat. U ovim slučajevima ne pokreće se ponovo postupak za raspravljanje zaostavštine, već novootkriveni naslednik, ukoliko želi da nasledi, pokreće parnicu.
Ukoliko vam je potreban advokat ili određeni pravni savet, budite slobodni da nas kontaktirate i zakažete pravne konsultacije.