Zaštitni objekt krivičnih dela iz ove glave jesu slobode i prava čoveka i građanina. Radi se o ličnim pravima i slobodama, pravima vezanim za ličnost, ličnu sferu.
Reč je o više različitih prava i sloboda, od kojih je najprepoznatljivije samo pravo na slobodu u različitim sferama (sloboda kretanja, stanovanja, odlučivanja i dr.).
1. Povreda ravnopravnosti (čl. 128 KZ)
(1) Ko zbog nacionalne ili etničke pripadnosti, rasi ili veroispovesti ili zbog odsustva te pripadnosti ili zbog razlika u pogledu političkog ili drugog ubeđenja, pola, jezika, obrazovanja, društvenog položaja, socijalnog porekla, imovnog stanja ili nekog drugog ličnog svojstva, drugome uskrati ili ograniči prava čoveka i građanina utvrđena Ustavom, zakonima ili drugim propisima ili opštim aktima ili potvrđenim međunarodnim ugovorima ili mu na osnovu ove razlike daje povlastice ili pogodnosti, kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
Zaštitni objekt ovog krivičnog dela jeste jedan deo pravne jednakosti lica.
Radnja izvršenja krivičnog dela postavljena je alternativno i ima dva oblika: uskraćivanje ili ograničavanje prava građana, ili davanje građanima povlastica ili pogodnosti.
U prvom slučaju se neko potpuno lišava određenog prava, tj. to pravo mu se u celini uskraćuje, ili mu se to pravo ograničava, a u drugom slučaju reč je o tome da se nekom daje određeno pravo koje mu ne pripada, tj. daje mu se određena povlastica ili pogodnost. I u jednom i u drugom slučaju, reč je o kršenju ustava, zakona ili drugih propisa.
Za postojanje krivičnog dela, pored radnje izvršenja, bitno je postojanje pobude zbog koje se radnja vrši, tj. diskriminacije, odnosno da se radnja vrši zbog nacionalne ili etničke pripadnosti, pripadnosti rasi ili veroispovesti ili zbog odsustva te pripadnosti ili zbog razlika u pogledu političkog ili drugog ubeđenja, pola, jezika, obrazovanja, društvenog položaja, socijalnog porekla, imovnog stanja ili nekog drugog ličnog svojstva.
Pod drugim ličnim svojstvima podrazumevalo bi se npr. starosno doba, seksualna orijentacija, fizička ili mentalna hendikepiranost, način života i dr.
Posledica krivičnog dela sastoji se u povredi prava građanina ili u povredi njihovog pravnog interesa (u slučaju kada je nekom priznata povlastica ili pogodnost koja mu ne pripada). Pokušaj postoji onda kada još nije došlo do ograničavanja ili uskraćivanja prava, ili pak davanja povlastica ili pogodnosti, ali su preduzete određene radnje u tom cilju.
Krivično delo se može izvršiti samo sa umišljajem koji mora obuhvatiti i svest o tome da se uskraćuje ili ograničava neko pravo, ili daju povlastice ili pogodnosti po nekom od navedenih osnova.[1]
Ukoliko je delo izvršeno od strane službenog lica u vršenju službe postojaće njegov teži oblik (stav 2.).
2. Protivpravno lišenje slobode (čl. 132. KZ)
(1) Ko drugog protivpravno zatvori, drži zatvorenog ili mu na drugi način protivpravno oduzme ili ograniči slobodu kretanja, kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je protivpravno lišenje slobode trajalo duže od trideset dana ili je vršeno na svirep način ili je licu koje je protivpravno lišeno slobode usled toga teško narušeno zdravlje ili su nastupile druge teške posledice, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog člana nastupila smrt lica koje je protivpravno lišeno slobode, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(5) Za pokušaj dela iz stava 1. ovog člana kazniće se.
Zaštitini objekt ovog krivičnog dela je sloboda čoveka i to pravo na slobodu kretanja.
Osnovni oblik krivičnog dela sastoji se u oduzimanju slobode kretanja nekom licu, pod čime bi se podrazumevalo sprečavanje lica, protivno njegovoj volji, da promeni mesto na kome se nalazi.
Radnja krivičnog dela predviđena je alternativno, tj. može biti izvršena zatvaranjem, držanjem zatvorenim ili na drugi način oduzimanjem ili ograničavanjem slobode kretanja lica.
Imajući u vidu da se lišenje slobode može vršiti na osnovu zakonskog ovlašćenja (npr. hapšenje od strane policije, zadržavanje osumnjičenog i td.) kao posebno obeležje krivičnog dela zahteva se postojanje protivpravnosti lišenja slobode.
Krivično delo može se izvršiti samo s umišljajem, pri čemu mora postojati i svest o protivpravnosti.
Zakonom je predviđeno i da je pokušaj osnovnog oblika protivpravnog lišenja slobode kažnjiv (stav 5.).
Ukoliko je delo izvršeno od strane službeno lice zloupotrebom njegovog položaja ili ovlašćenja postojaće teži oblik krivičnog dela (stav 2.). Za postojanje ovog oblika potrebna je i svest službenog lica da zloupotrebljava svoj položaja ili ovlašćenja.
U zavisnosti od posledice koja može nastati, zakon predviđa dva teža oblika krivičnog dela. Tako je kao teži oblik propisano lišenje slobode koj je trajalo duže od 30 dana, ili je vršeno na svirep način ili je licu koje je protivpravno lišeno slobode usled toga teško narušeno zdravlje ili su nastupile druge teške posledice (stav 3.).
Najteži oblik postojaće ukoliko je usred lišenja slobode nastupila smrt lica (stav 4.), pri čemu će ovaj oblik postojati jedino ako se smrt može pripisati nehatu izvršioca.
3. Prinuda (čl. 135. KZ)
(1) Ko drugog silom ili pretnjom prinudi da nešto učini ili ne učini ili trpi, kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini na svirep način ili pretnjom ubistvom ili teškom telesnom povredom ili otmicom, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili druge teške posledice, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.
(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila smrt prinuđenog lica ili je delo izvršeno od strane grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina.
(5) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.
Zaštitni objekt krivičnog dela prinude jeste sloboda odlučivanja i sloboda delovanja.
Radnja izvršenja sastoji se u upotrebi sile ili pretnje usmerene na to da drugo lice protiv svoje volje nešto učini ili ne učini ili trpi. Između prinude i onoga na šta se pasivni subjekt prinuđuje mora postojati uzročna veza.
Prinuda se vrši upotrebom sile ili pretnje. Posledica krivičnog dela ostvarena je onda kada pasivni subjekat započne ponašanje na koje se prinuđuje. Za postojanje krivičnog dela nije potrebno da pasivni subjekat dovrši ono na šta se prinuđuje, dovoljno je da je tu radnju započeo.
Kada se pasivni subjekat primorava da nešto nešto ne učini ili trpi, delo je dovršeno kada je on sprečen da donese odluku, odnosno da je realizuje.
Imajući u vidu da učinilac silom ili pretnjom želi da postigne neki cilj, krivično delo može se izvršiti samo sa direktnim umišljajem pri čemu umišljaj mora obuhvatiti i konkretno činjenje, nečinjenje ili trpljenje na koje se pasivni subjekat prinuđuje.
Teži oblici predviđeni zakonom postojaće ako je:
- osnovni oblik učinjen na svirep način ili pretnjom ubistvom ili teškom telesnom povredom ili otmicom (stav 2.);
- usled dela iz st. 1. i 2. nastupila teška telesna povreda ili druge teške posledice (stav 3.);
- usled dela iz st. 1. i 2. nastupila smrt prinuđenog lica ili je delo izvršeno od strane grupe (stav 4.);
- ako je delo iz stava 1. i 2. izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe (stav 5.).
4. Zlostavljanje i mučenje (čl. 137. KZ)
(1) Ko zlostavlja drugog ili prema njemu postupa na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo, kazniće se zatvorom do jedne godine.
(2) Ko primenom sile, pretnje, ili na drugi nedozvoljeni način drugome nanese veliki bol ili teške patnje s ciljem da od njega ili od trećeg lica dobije priznanje, iskaz ili drugo obaveštenje ili da se on ili neko treće lice zastraši ili nezakonito kazni, ili to učini iz druge pobude zasnovane na bilo kakvom obliku diskriminacije, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako delo iz st. 1. i 2. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom od tri meseca do tri godine, a za delo iz stava 2. zatvorom od jedne do osam godina.
Krivično delo zlostavljanje i mučenje ima dva oblika od kojih se jedan odnosi na zlostavljanje, a drugi na mučenje, kao i kvalifikovani oblik koji se odnosi na oba navedena oblika.
Radnja izvršenja zlostavljanja može se izvršiti zlostavljanjem drugog ili postupanjem prema drugom na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo. Zlostavljanje podrazumeva preduzimanje određenih radnji koje kod pasivnog subjekta prouzrokuju određene telesne ili duševne patnje slabijeg intenziteta, a koje ne predstavljaju laku telesnu povredu.
Da li se prema nekome postupalo na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo utvrđuje se vrednovanjem sa aspekta standarda, običaja i drugih shvatanja koja postoje u jednoj sredini.
Nije dovoljno da pasivni subjekt oseti da mu je povređeno ljudsko dostojanstvo, neophodno je da to bude način koji će se tako i objektivno vrednovati, tj. kao način koji kod jednog prosečnog građanina s obzirom na važeće norme predstavlja povredu ljudskog dostojanstva.[2] Za postojanje krivičnog dela neophodan je umišljaj.
Radnja mučenja podrazumeva nanošenje velikog bola ili teških patnji drugome upotrebom sile, pretnje ili nekog drugog nedozovoljenog načina s ciljem da se od njega ili nekog drugog dobije priznanje, iskaz ili drugo obaveštenje, ili da se to ili drugo lice zastraši ili nezakonito kazni, ili se to čini iz druge pobude zasnovane na bilo kakvom obliku diskriminacije.
Delo se može izvršiti samo s umišljajem pri čemu je potrebno da postoji i namera da se postigne određeni cilj, odnosno da se od lica koje se muči, ili od nekog drugog lica, dobije priznanje iskaz ili neka druga informacija, ili da se to ili drugo lice zastraši ili da se kazni suprotno zakonu, ili pak da se napred navedeno vrši zbog pobude zasnovane na bilo kakvom obliku diskriminacije.
Kvalifikovani oblik postojaće ukoliko je delo iz stava 1. i 2. učinilo službeno lice u vršenju službe.
5. Narušavanje nepovredivosti stana (čl. 139. KZ)
(1) Ko neovlašćeno prodre u tuđ stan ili tuđe zatvorene prostore ili se na zahtev ovlašćenog lica iz tog stana ili prostora ne udalji, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinilo službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine.
(3) Za pokušaj dela iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se.
Radnja izvršenja sastoji se u neovlašćenom prodiranju u tuđ stan ili tuđe zatvorene prostorije, odnosno neudaljavanje iz stana ili zatvorenih prostorija na zahtev ovlašćenog lica.[3]
Da bi prodiranje bilo dovršeno nije potrebno da je učinilac celim telom ušao u stan odnosno zatvorene prostorije, već je dovoljno da se neki deo njegovog tela našao u tuđem stanu. Kod neudaljavanja podrazumeva se da je izvršilac ušao u stan ili zatvorene prostorije uz prethodno odobrenje ovlašćenog lica, ali se kasnije, na njegov zahtev ne udaljava.
Objekt radnje izvršenja je tuđ stan i drugi tuđi zatvoreni prostori koji služe stanovanju.
Delo se može izvršiti samo s umišljajem.
Teži oblik postojaće ukoliko je delo učinilo službeno lice u vršenju službe (stav 2.).
Pokušaji i osnovnog i težeg oblika kažnjivi su (stav 3.).
Krivično gonjenje osnovnog oblika preduzima se po privatnoj tužbi (čl. 153. st. 1.).
6. Neovlašćeno otkrivanje tajne (čl. 141. KZ)
(1) Advokat, lekar ili drugo lice koje neovlašćeno otkrije tajnu koju je saznalo u vršenju svog poziva, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Neće se kazniti za delo iz stava 1. ovog člana ko otkrije tajnu u opštem interesu ili interesu drugog lica, koji je pretežniji od interesa čuvanja tajne.
Zaštitni objekt ovog krivičnog dela je pravo pojedinca na ličnu tajnu.
Radnja krivičnog dela sastoji se u neovlašćenom otkrivanju tajne saznate u vršenju sopstvenog poziva. Kao lica koja mogu da izvrše krivično delo navedeni su advokati i lekari, ali i druga lica koja neovlašćeno otkriju tajnu saznatu u vršenju poziva (npr. sveštenik, apotekar i dr.).
Objekt krivičnog dela je tajna odnosno tajni podaci, koji moraju biti vezani za ličnost lica od kojeg je tajna saznata ili za ličnost nekog drugog lica, odnosno mora se raditi o privatnoj tajni. Krivično delo se može izvršiti samo s umišljajem koji mora da obuhvati i svest da se radi o tajni, kao i da se ona neovlašćeno otkriva.
Krivično delo neće postojati ako je otkrivena tajna u opštem interesu ili interesu drugog lica, pri čemu je taj interes pretežniji od interesa čuvanja tajne (stav 2.).
Gonjenje za ovo krivično delo preduzima se po predlogu oštećenog (čl. 153. st. 2.).
7. Povreda tajnosti pisma i drugih pošiljki (čl. 142. KZ)
(1) Ko neovlašćeno otvori tuđe pismo, telegram ili kakvo drugo zatvoreno pismeno ili pošiljku ili na drugi način povredi njihovu tajnost ili ko neovlašćeno zadrži, prikrije, uništi ili drugom preda tuđe pismo, telegram ili drugu pošiljku ili ko povredi tajnost elektronske pošte ili drugog sredstva za telekomunikaciju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko saopšti drugom sadržinu koju je saznao povredom tajnosti tuđeg pisma, telegrama ili kakvog drugog zatvorenog pismena ili pošiljke ili se tom sadržinom posluži.
(3) Ako delo iz st. 1. i 2. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom od šest meseci do tri godine.
Krivično delo ima dva osnovna i jedan kvalifikovani oblik, koji obuhvata oba osnovna oblika.
Stavom 1. inkriminisana je povreda tajnosti pisama i drugih pošiljki sama po sebi, dok je stavom 2. inkriminisano saopštavanje drugom ili služenje sadržinom koja je saznata vršenjem dela iz stava 1.
Osnovni oblik propisan stavom 1. može se izvršiti neovlašćenim otvaranjem tuđeg pisma, telegrama ili kakvog drugog zatvorenog pismena ili pošiljke ili povredom njihove tajnosti na drugi način.
Može se izvršiti i neovlašćenim zadržavanjem, prikrivanjem, uništavanjem ili predajom drugom tuđeg pisma, telegrama ili druge pošiljke, kao i povredom tajnosti elektronske pošte ili drugog sredstva za komunikaciju.
Objekt radnje izvršenja je tuđe pismo, telegram, zatvoreno pismo, pošiljka ili elektronska pošta. Da bi navedeni predmeti mogli biti objekat radnje predmetnog krivičnog dela isti moraju biti zatvoreni, odnosno da njihov sadržaj nije dostupan bilo kom licu.
Pod neovlašćenošću podrazumeva se da ne postoji pristanak lica kome je pismo ili druga pošiljka poslata. Bez znanja i pristanka tog lica ovlašćenje može postojati samo u slučajevima predviđenim ustavom i to pod uslovima i u postupku propisanim zakonom.
Osnovni oblik propisan stavom 2. može se izvršiti saopštenjem drugom sadržine koja je saznata povredom tajnosti tuđeg pisma, telegrama ili kakvog drugog zatvorenog pismena ili pošiljke, ili posluženjem tom sadržinom. Preduslov za postojanje ovog oblika je izvršenje oblika propisanog stavom 1. (ako je delo izvršio isti zvršilac postojaće samo delo iz stava 2.).
Za postojanje kriivčnog dela neophodan je umišljaj.
Teži oblik postojaće ako je delo iz stava 1. ili 2. učinilo službeno lice u vršenju službe.
Krivično gonjenje za dela iz st. 1. i 2. preduzima se po privatnoj tužbi (čl. 153. st. 1.).
8. Neovlašćeno prisluškivanje i snimanje (čl. 143. KZ)
(1) Ko posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo saopštenje koji mu nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko omogući nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom, izjavom ili saopštenjem koji su neovlašćeno prisluškivani, odnosno tonski snimani.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinilo službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Zaštitni objekt ovog krivičnog dela jeste u krajnjoj liniji pravo čoveka na slobodu nesmetanog izražavanja, odnosno lično pravo svakoga da se može pouzdati u to da izjava koju je uputio određenom licu ili razgovor koji je vodio ne bude dostupan i drugima protivno njegovoj volji i znanju. Dakle, radi se o zaštiti sfere privatnosti pojedinca.[4]
Krivično delo ima dva osnovna i jedan teži oblik.
Osnovni oblik propisan stavom 1. može se izvršiti neovlašćenim prisluškivanjem ili snimanjem razgovora, izjave ili kakvog saopštenja koji mu nisu namenjeni, upotrebom posebnih uređaja. Prisluškivanjem se smatra potajno slušanje tuđeg razgovora, izjave ili saopštenja, tj. slušanje bez znanja i pristanka lica koje se prisluškuje.
Objekt radnje krivičnog dela je tuđ razgovor, izjava ili saopštenje. Pod pojmom tuđeg razgovora treba podrazumevati i razgovor u kome učestvuje i izvršilac ako neovlašćeno, tj. odnosno bez pristanka drugog lica snimi taj razgovor.[5]
Pod neovlašćenošću podrazumeva se da ne postoji pristanak lica koje razgovara ili daje izjavu, kome je pismo ili druga pošiljka poslata. Bez znanja i pristanka tog lica ovlašćenje može postojati samo u slučajevima predviđenim ustavom i to pod uslovima i u postupku propisanim zakonom.
Osnovni oblik propisan stavom 2. postojaće ako se omogući nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom, izjavom ili saopštenjem koji su neovlašćeno prisluškivani, odnosno tonski snimani. Preduslov za postojanje ovog oblika je izvršenje oblika propisanog stavom 1 (ako je delo izvršio isti zvršilac postojaće samo delo iz stava 2.).
Za postojanje krivičnog dela neophodan je umišljaj koji mora obuhvatiti i svest o protivpravnosti.
Teži oblik postojaće ako je delo iz stava 1. ili 2. učinilo službeno lice u vršenju službe.
Krivično gonjenje za dela iz st. 1. i 2. preduzima se po privatnoj tužbi (čl. 153. st. 1.).
9. Neovlašćeno fotografisanje (čl. 144. KZ)
(1) Ko neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine.
Osnovno delo ima dva oblika, tj. dve različite radnje izvršenja. Prvi oblik se sastoji u neovlašćenom sačinjavanju fotografskih, filmskih, video ili drugih snimaka nekog lica, pri čemu se time osetno zadire u njegov lični život.
Drugi se sastoji u predaji ili pokazivanju trećem licu ili na drugi način omogućavanju da se upozna sa snimkom nastalim izvršenjem prvog oblika. Preduslov za postojanje drugog oblika je izvršenje prvog, a ako je oba oblika izvršilo isto lice, postojaće samo drugi oblik.
Da bi neovlašćeni snimak predstavljao krivično delo, neophodno je da je time došlo do osetnog zadiranja u privatni život snimljenog lica.
Za postojanje krivičnog dela neophodan je umišljaj.
Teži oblik postojaće ako je delo učinilo službeno lice u vršenju službe (stav 2.).
Krivično gonjenje za delo iz stava 1. preduzima se po privatnoj tužbi (čl. 153. st. 1.).
10. Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka (čl. 145. KZ)
(1) Ko objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine.
Radnja krivičnog dela sastoji se u objavljivanju ili prikazivanju spisa, portreta, fotografije, filma ili fonogram ličnog karaktera. Pod objavljivanjem ili prikazivanjem podrazumeva se da je više lica imalo mogućnost da se upozna sa onim što se objavljuje ili prikazuje.
Tako, za postojanje radnje izvršenja nije dovoljno da je spis, portret, fotografija, film ili fonogram pokazan sam jednom licu. S druge strane, nije neophodno da se bilo ko upoznao sa njihovom sadržinom.
Važno je da je njihova sadržina učinjena dostupnim određenom ili neodređenom krugu lica. Objavljivanje ili prikazivanje se mora vršiti bez pristanka ovlašćenog lica. Ovlašćeno lice je lice koje je sastavilo spis ili na koga se spis odnosi, lice koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu, ili lice čiji je glas snimljen na fonogramu, kao i drugo lice čiji se pristanak u određenom slučaju zahteva po zakonu.
Za postojanje krivičnog dela neophodno je da se objavljivanjem ili prikazivanjem osetno zadrlo u lični život tog lica.[6]
Za postojanje krivičnog dela neophodan je umišljaj.
Teži oblik postojaće ako je delo učinilo službeno lice u vršenju službe (stav 2.).
Krivično gonjenje za delo iz stava 1. preduzima se po privatnoj tužbi (čl. 153. st. 1.).
11. Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka (čl. 146. KZ)
(1) Ko podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko protivno zakonu prikuplja podatke o ličnosti građana ili tako prikupljene podatke koristi.
(3) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine.
Krivično delo ima dva osnovna i jedan teži oblik. Radnja izvršenja prvog oblika jeste neovlašćeno pribavljanje, saopštavanje drugom ili upotreba u svrhu za koju nisu namenjeni podataka o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona (stav 1.).[7]
Radnja izvršenja drugog oblika sastoji se u protivzakonitom prikupljanju podataka o ličnosti ili u korišćenju tako prikupljenih podataka (stav 2.).
Objekt radnje su lični podaci. Oni predstavljaju podatke koji se odnose na privatnost, integritet ličnosti, lični i porodični život i druga lična prava određenog lica.
Teži oblik postojaće ako je delo učinilo službeno lice u vršenju službe (stav 3.).
Za postojanje krivičnog dela neophodan je umišljaj koji mora obuhvatiti i svest o tome da kod oblika iz stava 1. on neovlašćeno prikuplja podatke, odnosno kod oblika iz stava 2. to čini suprotno zakonu.
Krivično gonjenje za dela iz stava 1. i 2. preduzima se po privatnoj tužbi (čl. 153. st. 1.).
12. Povreda prava na podnošenje pravnog sredstva (čl. 147. KZ)
(1) Ko spreči drugog da koristi pravo na podnošenje molbe, prijave, tužbe, žalbe, prigovora, drugog pravnog sredstva, kao i drugog podneska, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Pravo na podnošenje žalbe ili drugog pravnog sredstva predstavlja pravo utvrđeno Ustavom (čl. 36. st. 2.), a njegova povreda predviđena je kao krivično delo odrebama ovog člana Krivičnog zakonika.
Njime je inkriminisano i sprečavanje drugog da koristi pravo na bilo kakve podneske koji nemaju karakter pravnog sredstva.
Radnja izvršenja krivičnog dela sastoji se u sprečavanju drugog da koristi pravo na podnošenje molbe, prijave, tužbe, žalbe, prigovora, drugog pravnog sredstva, kao i drugog podneska.
Sprečavanje se može ostvariti na različite načine, ipak, za postojanje sprečavanja nije dovoljno obično nagovaranje. Delo je dovršeno samo u slučaju kada je pasivni subjekt onemogućen da iskoristi to pravo, u protivnom postojaće nekažnjivi pokušaj.[8] Osnovni oblik dela goni se po privatnoj tužbi (čl. 153. st. 1.).
Ako je delo izvršeno od strane službenog lica u vršenju službe postojaće teži oblik (stav 2.).
Krivično delo se može izvršiti samo s umišljajem.
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminic@gmail.com
[1] Z. Stojanović, Komentar krivičnog zakonika, Službeni glasnik, Beograd 2016, V izmenjeno i dopunjeno izdanje str. 469.
[2] Z. Stojanović, O. Perić, Krivično pravo – posebni deo, Pravna knjiga, Beograd 2009, XIII izmenjeno izdanje str. 50.
[3] Ovlašćeno lice je lice koje stanuje u stanu, odnosno u drugim zatvorenim prostorijama.
[4] Z. Stojanović, O. Perić, Krivično pravo – posebni deo, Pravna knjiga, Beograd 2009, XIII izmenjeno izdanje str. 57.
[5] Ibid., str. 58.
[6] Z. Stojanović, Komentar krivičnog zakonika, Službeni glasnik, Beograd 2016, V izmenjeno i dopunjeno izdanje str. 503.
[7] Prikupljanje ličnih podataka regulisano je Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
[8] Z. Stojanović, Komentar krivičnog zakonika, Službeni glasnik, Beograd 2016, V izmenjeno i dopunjeno izdanje str. 505, 506.