КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ СЛОБОДЕ И ПРАВА ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА

Заштитни објект кривичних дела из ове главе јесу слободе и права човека и грађанина. Ради се о личним правима и слободама, правима везаним за личност, личну сферу. Реч је о више различитих права и слобода, од којих је најпрепознатљивије само право на слободу у различитим сферама (слобода кретања, становања, одлучивања и др.).

Повреда равноправности чл. 128 КЗ

(1) Ко због националне или етничке припадности, раси или вероисповести или због одсуства те припадности или због разлика у погледу политичког или другог убеђења, пола, језика, образовања, друштвеног положаја, социјалног порекла, имовног стања или неког другог личног својства, другоме ускрати или ограничи права човека и грађанина утврђена Уставом, законима или другим прописима или општим актима или потврђеним међународним уговорима или му на основу ове разлике даје повластице или погодности, казниће се затвором до три године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором од три месеца до пет година.

Заштитни објект овог кривичног дела јесте један део правне једнакости лица.

Радња извршења кривичног дела постављена је алтернативно и има два облика: ускраћивање или ограничавање права грађана, или давање грађанима повластица или погодности. У првом случају се неко потпуно лишава одређеног права, тј. то право му се у целини ускраћује, или му се то право ограничава, а у другом случају реч је о томе да се неком даје одређено право које му не припада, тј. даје му се одређена повластица или погодност. И у једном и у другом случају, реч је о кршењу устава, закона или других прописа.

За постојање кривичног дела, поред радње извршења, битно је постојање побуде због које се радња врши, тј. дискриминације, односно да се радња врши због националне или етничке припадности, припадности раси или вероисповести или због одсуства те припадности или због разлика у погледу политичког или другог убеђења, пола, језика, образовања, друштвеног положаја, социјалног порекла, имовног стања или неког другог личног својства. Под другим личним својствима подразумевало би се нпр. старосно доба, сексуална оријентација, физичка или ментална хендикепираност, начин живота и др.

Последица кривичног дела састоји се у повреди права грађанина или у повреди њиховог правног интереса (у случају када је неком призната повластица или погодност која му не припада). Покушај постоји онда када још није дошло до ограничавања или ускраћивања права, или пак давања повластица или погодности, али су предузете одређене радње у том циљу. Кривично дело се може извршити само са умишљајем који мора обухватити и свест о томе да се ускраћује или ограничава неко право, или дају повластице или погодности по неком од наведених основа.[1]

Уколико је дело извршено од стране службеног лица у вршењу службе постојаће његов тежи облик (став 2.).

Противправно лишење слободе чл. 132. КЗ

(1) Ко другог противправно затвори, држи затвореног или му на други начин противправно одузме или ограничи слободу кретања, казниће се затвором до три године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице злоупотребом свог положаја или овлашћења, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је противправно лишење слободе трајало дуже од тридесет дана или је вршено на свиреп начин или је лицу које је противправно лишено слободе услед тога тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке последице, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана наступила смрт лица које је противправно лишено слободе, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

Заштитини објект овог кривичног дела је слобода човека и то право на слободу кретања.

Основни облик кривичног дела састоји се у одузимању слободе кретања неком лицу, под чиме би се подразумевало спречавање лица, противно његовој вољи, да промени место на коме се налази. Радња кривичног дела предвиђена је алтернативно, тј. може бити извршена затварањем, држањем затвореним или на други начин одузимањем или ограничавањем слободе кретања лица. Имајући у виду да се лишење слободе може вршити на основу законског овлашћења (нпр. хапшење од стране полиције, задржавање осумњиченог и тд.) као посебно обележје кривичног дела захтева се постојање противправности лишења слободе. Кривично дело може се извршити само с умишљајем, при чему мора постојати и свест о противправности.

Законом је предвиђено и да је покушај основног облика противправног лишења слободе кажњив (став 5.).

Уколико је дело извршено од стране службено лице злоупотребом његовог положаја или овлашћења постојаће тежи облик кривичног дела (став 2.). За постојање овог облика потребна је и свест службеног лица да злоупотребљава свој положаја или овлашћења.

У зависности од последице која може настати, закон предвиђа два тежа облика кривичног дела. Тако је као тежи облик прописано лишење слободе кој је трајало дуже од 30 дана, или је вршено на свиреп начин или је лицу које је противправно лишено слободе услед тога тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке последице (став 3.). Најтежи облик постојаће уколико је усред лишења слободе наступила смрт лица (став 4.), при чему ће овај облик постојати једино ако се смрт може приписати нехату извршиоца.

Принуда чл. 135. КЗ


 
(1) Ко другог силом или претњом принуди да нешто учини или не учини или трпи,

казниће се затвором до три године.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини на свиреп начин или претњом убиством или тешком телесном повредом или отмицом, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда или друге тешке последице, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт принуђеног лица или је дело извршено од стране групе, учинилац ће се казнити затвором од три до дванаест година.

(5) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

Заштитни објект кривичног дела принуде јесте слобода одлучивања и слобода деловања. 

Радња извршења састоји се у употреби силе или претње усмерене на то да друго лице против своје воље нешто учини или не учини или трпи. Између принуде и онога на шта се пасивни субјект принуђује мора постојати узрочна веза. Принуда се врши употребом силе или претње. Последица кривичног дела остварена је онда када пасивни субјекат започне понашање на које се принуђује. За постојање кривичног дела није потребно да пасивни субјекат доврши оно на шта се принуђује, довољно је да је ту радњу започео. Када се пасивни субјекат приморава да нешто нешто не учини или трпи, дело је довршено када је он спречен да донесе одлуку, односно да је реализује. Имајући у виду да учинилац силом или претњом жели да постигне неки циљ, кривично дело може се извршити само са директним умишљајем при чему умишљај мора обухватити и конкретно чињење, нечињење или трпљење на које се пасивни субјекат принуђује.

Тежи облици предвиђени законом постојаће ако је:

– основни облик учињен на свиреп начин или претњом убиством или тешком телесном повредом или отмицом (став 2.);

– услед дела из ст. 1. и 2. наступила тешка телесна повреда или друге тешке последице (став 3.);

– услед дела из ст. 1. и 2. наступила смрт принуђеног лица или је дело извршено од стране групе (став 4.);

– ако је дело из става 1. и 2. извршено од стране организоване криминалне групе (став 5.).

Злостављање и мучење чл. 137. КЗ

(1) Ко злоставља другог или према њему поступа на начин којим се вређа људско достојанство, казниће се затвором до једне године.

(2) Ко применом силе, претње, или на други недозвољени начин другоме нанесе велики бол или тешке патње с циљем да од њега или од трећег лица добије признање, исказ или друго обавештење или да се он или неко треће лице застраши или незаконито казни, или то учини из друге побуде засноване на било каквом облику дискриминације, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се за дело из става 1. затвором од три месеца до три године, а за дело из става 2. затвором од једне до осам година.

Кривично дело злостављање и мучење има два облика од којих се један односи на злостављање, а други на мучење, као и квалификовани облик који се односи на оба наведена облика.

Радња извршења злостављања може се извршити злостављањем другог или поступањем према другом на начин којим се вређа људско достојанство. Злостављање подразумева предузимање одређених радњи које код пасивног субјекта проузрокују одређене телесне или душевне патње слабијег интензитета, а које не представљају лаку телесну повреду. Да ли се према некоме поступало на начин којим се вређа људско достојанство утврђује се вредновањем са аспекта стандарда, обичаја и других схватања која постоје у једној средини. Није довољно да пасивни субјект осети да му је повређено људско достојанство, неопходно је да то буде начин који ће се тако и објективно вредновати, тј. као начин који код једног просечног грађанина с обзиром на важеће норме представља повреду људског достојанства.[2] За постојање кривичног дела неопходан је умишљај.

Радња мучења подразумева наношење великог бола или тешких патњи другоме употребом силе, претње или неког другог недозовољеног начина с циљем да се од њега или неког другог добије признање, исказ или друго обавештење, или да се то или друго лице застраши или незаконито казни, или се то чини из друге побуде засноване на било каквом облику дискриминације. Дело се може извршити само с умишљајем при чему је потребно да постоји и намера да се постигне одређени циљ, односно да се од лица које се мучи, или од неког другог лица, добије признање исказ или нека друга информација, или да се то или друго лице застраши или да се казни супротно закону, или пак да се напред наведено врши због побуде засноване на било каквом облику дискриминације.

Квалификовани облик постојаће уколико је дело из става 1. и 2. учинило службено лице у вршењу службе.

Нарушавање неповредивости стана чл. 139. КЗ


(1) Ко неовлашћено продре у туђ стан или туђе затворене просторе или се на захтев овлашћеног лица из тог стана или простора не удаљи, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учинило службено лице у вршењу службе, казниће се затвором до три године.

(3) За покушај дела из ст. 1. и 2. овог члана казниће се.

Радња извршења састоји се у неовлашћеном продирању у туђ стан или туђе затворене просторије, односно неудаљавање из стана или затворених просторија на захтев овлашћеног лица.[3] Да би продирање било довршено није потребно да је учинилац целим телом ушао у стан односно затворене просторије, већ је довољно да се неки део његовог тела нашао у туђем стану. Код неудаљавања подразумева се да је извршилац ушао у стан или затворене просторије уз претходно одобрење овлашћеног лица, али се касније, на његов захтев не удаљава.

Објект радње извршења је туђ стан и други туђи затворени простори који служе становању.

Дело се може извршити само с умишљајем.

Тежи облик постојаће уколико је дело учинило службено лице у вршењу службе (став 2.).

Покушаји и основног и тежег облика кажњиви су (став 3.).

Кривично гоњење основног облика предузима се по приватној тужби (чл. 153. ст. 1.).

Неовлашћено откривање тајне чл. 141. КЗ 

(1) Адвокат, лекар или друго лице које неовлашћено открије тајну коју је сазнало у  вршењу свог позива, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Неће се казнити за дело из става 1. овог члана ко открије тајну у општем интересу или интересу другог лица, који је претежнији од интереса чувања тајне.

Заштитни објект овог кривичног дела је право појединца на личну тајну. 

Радња кривичног дела састоји се у неовлашћеном откривању тајне сазнате у вршењу сопственог позива. Као лица која могу да изврше кривично дело наведени су адвокати и лекари, али и друга лица која неовлашћено открију тајну сазнату у вршењу позива (нпр. свештеник, апотекар и др.). Објект кривичног дела је тајна односно тајни подаци, који морају бити везани за личност лица од којег је тајна сазната или за личност неког другог лица, односно мора се радити о приватној тајни. Кривично дело се може извршити само с умишљајем који мора да обухвати и свест да се ради о тајни, као и да се она неовлашћено открива.

Кривично дело неће постојати ако је откривена тајна у општем интересу или интересу другог лица, при чему је тај интерес претежнији од интереса чувања тајне (став 2.).

Гоњење за ово кривично дело предузима се по предлогу оштећеног (чл. 153. ст. 2.).

Повреда тајности писма и других пошиљки чл. 142. КЗ

(1) Ко неовлашћено отвори туђе писмо, телеграм или какво друго затворено писмено или пошиљку или на други начин повреди њихову тајност или ко неовлашћено задржи, прикрије, уништи или другом преда туђе писмо, телеграм или другу пошиљку или ко повреди тајност електронске поште или другог средства за телекомуникацију, казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко саопшти другом садржину коју је сазнао повредом тајности туђег писма, телеграма или каквог другог затвореног писмена или пошиљке или се том садржином послужи.

(3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором од шест месеци до три године.

Кривично дело има два основна и један квалификовани облик, који обухвата оба основна облика.

Ставом 1. инкриминисана је повреда тајности писама и других пошиљки сама по себи, док је ставом 2. инкриминисано саопштавање другом или служење садржином која је сазната вршењем дела из става 1.

Основни облик прописан ставом 1. може се извршити неовлашћеним отварањем туђег писма, телеграма или каквог другог затвореног писмена или пошиљке или повредом њихове тајности на други начин. Може се извршити и неовлашћеним задржавањем, прикривањем, уништавањем или  предајом другом туђег писма, телеграма или друге пошиљке, као и повредом тајности електронске поште или другог средства за комуникацију. Објект радње извршења је туђе писмо, телеграм, затворено писмо, пошиљка или електронска пошта. Да би наведени предмети могли бити објекат радње предметног кривичног дела исти морају бити затворени, односно да њихов садржај није доступан било ком лицу. Под неовлашћеношћу подразумева се да не постоји пристанак лица коме је писмо или друга пошиљка послата.  Без знања и пристанка тог лица овлашћење може постојати само у случајевима предвиђеним уставом и то под условима и у поступку прописаним законом.

Основни облик прописан ставом 2. може се извршити саопштењем другом садржине која је сазната повредом тајности туђег писма, телеграма или каквог другог затвореног писмена или пошиљке, или послужењем том садржином. Предуслов за постојање овог облика је извршење облика прописаног ставом 1. (ако је дело извршио исти звршилац постојаће само дело из става 2.).

За постојање криивчног дела неопходан је умишљај.

Тежи облик постојаће ако је дело из става 1. или 2. учинило службено лице у вршењу службе.

Кривично гоњење за дела из ст. 1. и 2. предузима се по приватној тужби (чл. 153. ст. 1.).

Неовлашћено прислушкивање и снимање чл. 143. КЗ

(1) Ко посебним уређајима неовлашћено прислушкује или снима разговор, изјаву или какво саопштење који му нису намењени, казниће се новчаном казном или затвором од три месеца до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко омогући непозваном лицу да се упозна са разговором, изјавом или саопштењем који су неовлашћено прислушкивани, односно тонски снимани.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учинило службено лице у вршењу службе, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Заштитни објект овог кривичног дела јесте у крајњој линији право човека на слободу несметаног изражавања, односно лично право свакога да се може поуздати у то да изјава коју је упутио одређеном лицу или разговор који је водио не буде доступан и другима противно његовој вољи и знању. Дакле, ради се о заштити сфере приватности појединца.[4]

Кривично дело има два основна и један тежи облик.

Основни облик прописан ставом 1. може се извршити неовлашћеним прислушкивањем или снимањем разговора, изјаве или каквог саопштења који му нису намењени, употребом посебних уређаја. Прислушкивањем се сматра потајно слушање туђег разговора, изјаве или саопштења, тј. слушање  без знања и пристанка лица које се прислушкује.  Објект радње кривичног дела је туђ разговор, изјава или саопштење.  Под појмом туђег разговора треба подразумевати и разговор у коме учествује и извршилац ако неовлашћено, тј. односно без пристанка другог лица сними тај разговор.[5] Под неовлашћеношћу подразумева се да не постоји пристанак лица које разговара или даје изјаву, коме је писмо или друга пошиљка послата.  Без знања и пристанка тог лица овлашћење може постојати само у случајевима предвиђеним уставом и то под условима и у поступку прописаним законом.

Основни облик прописан ставом 2. постојаће ако се омогући непозваном лицу да се упозна са разговором, изјавом или саопштењем који су неовлашћено прислушкивани, односно тонски снимани. Предуслов за постојање овог облика је извршење облика прописаног ставом 1 (ако је дело извршио исти звршилац постојаће само дело из става 2.).

За постојање кривичног дела неопходан је умишљај који мора обухватити и свест о противправности.

Тежи облик постојаће ако је дело из става 1. или 2. учинило службено лице у вршењу службе.

Кривично гоњење за дела из ст. 1. и 2. предузима се по приватној тужби (чл. 153. ст. 1.).

Неовлашћено фотографисање чл. 144. КЗ

(1) Ко неовлашћено начини фотографски, филмски, видео или други снимак неког лица и тиме осетно задре у његов лични живот или ко такав снимак преда или показује трећем лицу или му на други начин омогући да се са њим упозна, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором до три године.

Основно дело има два облика, тј. две различите радње извршења. Први облик се састоји у неовлашћеном сачињавању фотографских, филмских, видео или других снимака неког лица, при чему се тиме осетно задире у његов лични живот. Други се састоји у предаји или показивању трећем лицу или на други начин омогућавању да се упозна са снимком насталим извршењем првог облика. Предуслов за постојање другог облика је извршење првог, а ако је оба облика извршило исто лице, постојаће само други облик.

Да би неовлашћени снимак представљао кривично дело, неопходно је да је тиме дошло до осетног задирања у приватни живот снимљеног лица.

За постојање кривичног дела неопходан је умишљај.

Тежи облик постојаће ако је дело учинило службено лице у вршењу службе (став 2.).

Кривично гоњење за дело из става 1. предузима се по приватној тужби (чл. 153. ст. 1.).

Неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка
чл. 145. КЗ 

(1) Ко објави или прикаже спис, портрет, фотографију, филм или фонограм личног карактера без пристанка лица које је спис саставило или на кога се спис односи, односно без пристанка лица које је приказано на портрету, фотографији или филму или чији је глас снимљен на фонограму или без пристанка другог лица чији се пристанак по закону тражи и тиме осетно задре у лични живот тог лица, казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором до три године.

Радња кривичног дела састоји се у објављивању или приказивању списа, портрета, фотографије, филма или фонограм личног карактера. Под објављивањем или приказивањем подразумева се да је више лица имало могућност да се упозна са оним што се објављује или приказује. Тако, за постојање радње извршења није довољно да је спис, портрет, фотографија, филм или фонограм показан сам једном лицу. С друге стране, није неопходно да се било ко упознао са њиховом садржином. Важно је да је њихова садржина учињена доступним одређеном или неодређеном кругу лица. Објављивање или приказивање се мора вршити без пристанка овлашћеног лица. Овлашћено лице је лице које је саставило спис или на кога се спис односи, лице које је приказано на портрету, фотографији или филму, или лице чији је глас снимљен на фонограму, као и друго лице чији се пристанак у одређеном случају захтева по закону. За постојање кривичног дела неопходно је да се објављивањем или приказивањем осетно задрло у лични живот тог лица.[6]

За постојање кривичног дела неопходан је умишљај.

Тежи облик постојаће ако је дело учинило службено лице у вршењу службе (став 2.).

Кривично гоњење за дело из става 1. предузима се по приватној тужби (чл. 153. ст. 1.).

Неовлашћено прикупљање личних података чл. 146. КЗ

(1) Ко податке о личности који се прикупљају, обрађују и користе на основу закона неовлашћено прибави, саопшти другом или употреби у сврху за коју нису намењени, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко противно закону прикупља податке о личности грађана или тако прикупљене податке користи.

(3) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором до три године.

Кривично дело има два основна и један тежи облик. Радња извршења првог облика јесте неовлашћено прибављање, саопштавање другом или употреба у сврху за коју нису намењени података о личности који се прикупљају, обрађују и користе на основу закона (став 1.).[7] Радња извршења другог облика састоји се у противзаконитом прикупљању података о личности или у коришћењу тако прикупљених података (став 2.).

Објект радње су лични подаци. Они представљају податке који се односе на приватност, интегритет личности, лични и породични живот и друга лична права одређеног лица.

Тежи облик постојаће ако је дело учинило службено лице у вршењу службе (став 3.).

За постојање кривичног дела неопходан је умишљај који мора обухватити и свест о томе да код облика из става 1. он неовлашћено прикупља податке, односно код облика из става 2. то чини супротно закону. 

Кривично гоњење за дела из става 1. и 2. предузима се по приватној тужби (чл. 153. ст. 1.).

Повреда права на подношење правног средства чл. 147. КЗ

 (1) Ко спречи другог да користи право на подношење молбе, пријаве, тужбе, жалбе, приговора, другог правног средства, као и другог поднеска, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором од три месеца до три године.

Право на подношење жалбе или другог правног средства представља право утврђено Уставом (чл. 36. ст. 2.), а његова повреда предвиђена је као кривично дело одребама овог члана Кривичног законика. Њиме је инкриминисано и спречавање другог да користи право на било какве поднеске који немају карактер правног средства.

Радња извршења кривичног дела састоји се у спречавању другог да користи право на подношење молбе, пријаве, тужбе, жалбе, приговора, другог правног средства, као и другог поднеска. Спречавање се може остварити на различите начине, ипак, за постојање спречавања није довољно обично наговарање. Дело је довршено само у случају када је пасивни субјект онемогућен да искористи то право, у противном постојаће некажњиви покушај.[8] Основни облик дела гони се по приватној тужби (чл. 153. ст. 1.).

Ако је дело извршено од стране службеног лица у вршењу службе постојаће тежи облик (став 2.).

Кривично дело се може извршити само с умишљајем.

Адвокат Зоран Ј. Минић

lawofficeminic@gmail.com


[1] З. Стојановић, Коментар кривичног законика, Службени гласник, Београд 2016, V измењено и допуњено издање стр. 469.

[2] З. Стојановић, О. Перић, Кривично право – посебни део, Правна књига, Београд 2009, XIII измењено издање стр. 50.

[3] Овлашћено лице је лице које станује у стану, односно у другим затвореним просторијама.

[4] З. Стојановић, О. Перић, Кривично право – посебни део, Правна књига, Београд 2009, XIII измењено издање стр. 57.

[5] Ibid., стр. 58.

[6] З. Стојановић, Коментар кривичног законика, Службени гласник, Београд 2016, V измењено и допуњено издање стр. 503.

[7] Прикупљање личних података регулисано је Законом о заштити података о личности. 

[8] З. Стојановић, Коментар кривичног законика, Службени гласник, Београд 2016, V измењено и допуњено издање стр. 505, 506.

Related Posts

Leave a Reply