Stečaj je postupak koji se može sprovesti kao bankrotstvo ili reorganizacija nad stečajnim dužnikom (pravnim licem) koji je nesposoban za plaćanje.
Kroz bankrotstvo se poverioci namiruju prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, a kroz reorganizaciju na način i pod uslovima predviđenim planom reorganizacije. Osnovni cilj bankrota/stečaja je zaštita ugovora, odnosno zaštita privatne svojine poverilaca. U ekonomskom smislu pretnja bankrotom je disciplinujuće sredstvo koje podstiče menadžment na što bolje vođenje firmi.
Stečajni postupak
Stečajni postupak se pokreće predlogom poverioca ili stečajnog dužnika. Stečajni postupak traje nekad i duže od godinu dana, u okviru redovnog suda, a regulisan je Zakonom o stečaju Republike Srbije. Osnovna odlika stečajnog postupka je ravnopravnost svih poverilaca, s tim da država kod naplate ponekada zakonima obezbeđuje prednost svojim potraživanjima u odnosu na ostala. Po ovom zakonu, pojam stečaja obuhvata i bankrot (prodaju imovine dužnika) i reorganizaciju dužnika.
Organi sprovođenja stečajnog postupka su: stečajni sudija i stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca. Stečajni sudija donosi [rešenje o otvaranju stečajnog postupka], koji se objavljuje u “Službenom glasniku RS”, kao i na oglasnoj tabli suda, sa pozivom svim poveriocima da svoja potraživanja prijave u roku od 60 dana.
Otvaranje stečajnog postupka se upisuje u sudski registar.
Stečajni sudija
1) odlučuje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka; 2) utvrđuje postojanje stečajnog razloga i odlučuje o otvaranju stečajnog postupka; 3) imenuje i razrešava stečajnog upravnika; 4) odobrava troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase pre njihove isplate; 5) određuje iznos preliminarne i konačne naknade troškova i nagrade stečajnog upravnika; 6) odlučuje o primedbama na radnje stečajnog upravnika; 7) razmatra predlog plana reorganizacije i održava ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije ili odbacuje predlog plana reorganizacije; 8) potvrđuje usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan reorganizacije nije usvojen; 9) donosi rešenje o glavnoj deobi stečajne mase; 10) donosi druge odluke i preduzima druge radnje određene zakonom.
Stečajni upravnik
Stečajni upravnik obavlja svoje poslove samostalno i s pažnjom dobrog stručnjaka, u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i kodeksom etike.
Stečajni upravnik, u vršenju svojih poslova, može da angažuje stručna strana ili domaća pravna ili fizička lica, uz saglasnost stečajnog sudije. Nad radom angažovanih lica nadzor vrši stečajni upravnik.
Stečajni upravnik je dužan da u vršenju svojih poslova pruža uvid u svoj rad ovlašćenoj organizaciji, te da obezbeđuje neophodne podatke i dokumentaciju, kao i da sarađuje u postupku vršenja nadzora nad njegovim radom, osim u slučaju kada je za stečajnog upravnika imenovana organizacija koja je posebnim zakonom određena da vrši poslove stečajnog upravnika.
Stečajni upravnik može po potrebi da konsultuje odbor poverilaca ili stečajnog sudiju o pitanjima vezanim za stečajni postupak.
Skupština poverilaca
Skupština poverilaca formira se najkasnije na prvom poverilačkom ročištu.
Skupštinu poverilaca čine svi stečajni poverioci, nezavisno od toga da li su do dana održavanja skupštine podneli prijavu potraživanja.
Skupština poverilaca: 1) donosi odluku o bankrotstvu stečajnog dužnika u skladu sa članom 36.stav 4. ovog zakona; 2) bira i opoziva predsednika skupštine poverilaca i odbor poverilaca; 3) razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase; 4) razmatra izveštaje odbora poverilaca; 5) vrši druge poslove određene ovim zakonom.
Odbor poverilaca
Odbor poverilaca: 1) daje mišljenje stečajnom upravniku o načinu unovčenja imovine, ukoliko se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem, i daje saglasnost u vezi sa radnjama od izuzetnog značaja, u skladu sa zakonom; 2) daje mišljenje o nastavljanju započetih poslova stečajnog dužnika; 3) razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase; 4) daje saglasnost na završni račun stečajnog dužnika; 5) pregleda i o svom trošku pribavlja fotokopije iz celokupne dokumentacije; 6) izveštava skupštinu poverilaca o svom radu na zahtev skupštine poverilaca; 7) vrši i druge poslove propisane zakonom.
Stečajna masa
Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima čine:
– novčana sredstva stečajnog dužnika na dan pokretanja stečajnog postupka,
– novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i
– novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i
– potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka.
Stečajni poverioci
Stečajni poverioci su svrstani u isplatne redove, tako da se poverioci nižeg isplatnog reda namiruju tek pošto se namire poverioci višeg isplatnog reda. Poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraživanja. Zakonom su utvrđeni sledeći isplatni redovi:
– prvi isplatni red: troškovi stečajnog postupka;
– drugi isplatni red: neisplaćane neto zarade zaposlenih kod stečajnog dužnika u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja stečajnog postupka i neisplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka;
– treći isplatni red: potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre pokretanja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih (koji su svrstani u drugi isplatni red);
– četvrti isplatni red: potraživanja ostalih poverilaca.
Prava zaposlenih u slučaju stečaja poslodavca
U situacijama kada zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje ili volje poslodavca zbog prestanka rada poslodavca u skladu sa odredbom čl. 176. st. 1. tač. 5. Zakona o radu ukazujemo na sledeće:
Moguća su da načina prestanka poslodavca – privrednog društva i to:
Likvidacija privrednog društva, koja se sprovodi u situaciji kada privredni subjekt ima dovoljno finansijskih sredstava za pokriće svih svojih finansijskih obaveza i sam postupak likvidacije je pod kontrolom članova – osnvača privrednog društva, koji sami određuju likvidacionog upravnika. Potraživanja se prijavljuju likvidacionom upravniku. Postupak likvidacije uređen je članovima 524-548 Zakona o privrednim društvima.
Stečaj privrednog društva, sprovodi se kada imovina privrednog društva nije dovoljna za namirenje svih potraživanja poverilaca. Stečajni postupak sprovodi nadležni privredni sud, a svi zaposleni imaju mogućnost da prijave potraživanje u zakonom predviđenom roku. Postupak stečaja, uređen je Zakonom o stečaju.
Da bi zaposleni ostvarili pravo u stečajnom postupku, potrebno je da prijave potraživanje za neisplaćene zarade, naknade zarade, naknade štete, otpremnine zbog odlaska u penziju u skladu sa članom 125. Zakona o radu i to nadležnom privrednom sudu (stečajnom sudu) u roku koji je regulisan članom 70. stav 1. tačka 5 Zakona o stečaju i koji ne može biti kraći od 30 dana od dana donošenja Rešenja, kojim se otvara stečajni postupak.
Kada nadležni sud donese Rešenje kojim su priznata potraživanja zaposlenog (potraživanja za neisplaćene zarade ili naknade zarade moraju biti priznata i utvrđena rešenjem suda u 1. isplatnom redu), zaposleni podnosi zahtev Fondu Solidarnosti u roku od 45 dana od dana prijema odluke suda, kojom je utvrđeno potraživanje. Ukoliko propusti ovaj rok, zaposleni gubi pravo na ovo potraživanje pred Fondom Solidarnosti. Postupak za ostvarivanje prava zaposlenih regulisan je članovima 139. do 145. Zakona o radu.
Shodno članu 125. Zakona o radu, u slučaju stečajnog postupka, zaposleni može ostvariti pravo na isplatu:
1) zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene sprečenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju, koji je bio dužan da isplati poslodavac u skladu sa ZOR za poslednjih 9 meseči pre otvaranja stečajnog postupka,
2) naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor krivicom posloavca za kalendarsku godinu u kojoj je otvaren stečajni postupak, ako je to pravo imao pre otvaranja stečajnog postupka,
3) otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja stečajnog postupka;
4) naknade štete na osnovu odluke suda donete u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, ako je odluka postala pravosnažna pre otvaranja stečajnog postupka.
Svi zaposleni kojima je prestao radni odnos zbog prestanka poslodavca uz uslov da su obavezno osigurani najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci (s tim da se neprekidnim osiguranjem smatra i prekid obaveznog osiguranja kraći od 30 dana) ostvaruju pravo na novčanu naknadu preko Nacionalne službe za zapošljavanje shodno članovima 66. i 67. stav 1. tačka 5. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu i inspekcijski nadzor
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, ugovor o radu se produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo. Rešenje o otkazu ugovora o radu je ništavo, ako je na dan donošenja rešenja poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti, ili ako je zaposleni u roku od 30 dana obavestio poslodavca o navedenim okolnostima i o tome dostavcio odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa, a kako je propisano odredbom čl. 187. Zakona o radu.
Dakle, u ovoj situaciji inspektor rada po zahtevu zaposlenog ili po službenoj dužnosti preduzima mere i zaposlenog vraća na rad i ovklašćen je da naloži poslodavcu da zaposlenom dostavi obračun naknade zarade i da mu istu isplati u skladu sa zakonom.
Izuzetno, ukoliko je zaposlenom prestao radni odnos nezavisno od njegove volje ili volje poslodavca u slučaju prestanka rada poslodavca u skladu sa odredbom čl. 176. st. 1. tač. 5. Zakona o radu, inspektor rada nije ovlašćen da preduzima mere, već u ovoj situaciji zaposlene (trudnice ili porodilje) upućuje da svoja prava ostvari preko Nacionalne službe za zapošljavanje shodno Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Članom 10. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom («Službeni glasnik RS», br. 16/02, 115/05 i 107/09) utvrđeno je da pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruju zaposleni kod pravnih i fizičkih lica i lica koja samostalno obavljaju delatnost.
Shodno članu 11. st. 1. i 2. Zakona naknada zarade za lica zaposlena kod pravnih i fizičkih lica utvrđuje se u visini prosečne osnovne zarade zaposlenog za 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje odsustva, uvećane po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u skladu sa Zakonom, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji, a ukoliko su lica zaposlena kod pravnih i fizičkih lica bila u radnom odnosu manje od 12 meseci, naknada zarade utvrđuje se tako što se za mesece koji nedostaju do 12 meseci kao zarada uzima 50% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike, u mesecu koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva.
U skladu sa članom 13. Zakona obračun i isplatu naknade zarade vrši poslodavac istovremeno sa obračunom i isplatom zarada zaposlenima, a prenos sredstava poslodavcu vrši se po pružanju dokaza da je izvršio isplatu naknade zarade zaposlenom.
Članom 29. Zakona propisano je da o pravu na naknadu zarade u prvom stepenu rešava opštinska odnosno gradska uprava u kojoj je sedište poslodavca zaposlenog.
Isplatu naknade zarade u skladu sa Uputstvom ovog ministarstva, o postupku i načinu obračuna i isplate naknade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta za zaposlene kod poslodavca nad kojim je pokrenut stečajni postupak i poslodavca koji u dužem vremenskom periodu (više od tri meseca) ne isplaćuju zarade, broj: 183-00-2315/2002-10 od 10.12.2002. godine, moguće je vršiti samo u toku trajanja radnog odnosa i korišćenja odsustva.
Pomenutim uputstvom je predviđeno da dokaz o činjenici da je nad poslodavcem pokrenut stečajni postupak obezbeđuje sam poslodavac ili organ opštinske-gradske uprave po službenoj dužnosti, a dokaz o činjenici da poslodavac duži vremenski period ne isplaćuje zarade podnosi sam poslodavac u obliku potvrde nadležne organizacije za poslove platnog prometa ili na neki drugi način.
Zaposleni kod poslodavca koji u dužem vremenskom periodu (više od tri meseca) ne isplaćuje zarade imaju pravo na mesečni iznos naknade zarade u visini minimalne zarade utvrđene za mesec za koji se vrši isplata, a ukoliko poslodavac, kod koga je zaposlen korisnik naknade zarade, naknadno obračuna i isplati zarade za zaposlene u višem iznosu od minimalne zarade zaposlenom pripada razlika do iznosa zarade koju bi to lice ostvarilo da radi puno radno vreme i ostvaruje standardni učinak.
Obračun i isplatu naknade zarade u visini minimalne zarade vrši poslodavac na osnovu obrasca NZ-1-Spisak obračunatih naknada i isplata naknada- overenog u opštinskoj–gradskoj upravi po prenosu sredstava iz budžeta Republike.
Trebovanje sredstava za isplate naknada zarade za zaposlene iz ovog uputstva, vrši se na obrascu NZ-2-Obračun ukupno potrebnih sredstava za isplate prava utvrđenih Zakonom.
Isplatu naknade zarade zaposlenima na koje se odnosi ovo uputstvo vrši poslodavac na način na koji se vrši isplata zarada ostalim zaposlenima, a po prenosu sredstava iz budžeta Republike na osnovu pomenutog obrasca NZ-1 prethodno overenog od strane opštinske–gradske uprave, dok obračun i isplatu poreza na zarade i drugih javnih prihoda poslodavac vrši na odgovarajuće uplatne račune.
Za zaposlene kod poslodavca nad kojima je pokrenut stečajni postupak, obračun i isplatu minimalne zarade vrši opštinska, odnosno gradska uprava iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike.
Zaposleni kao stečajni poverilac*
Zaposleni kojima je prestao radni odnos usled otvaranja stečajnog postupka, a kojima nisu isplaćene sve zaostale zarade i druga primanja iz radnog odnosa, u odnosu na svog dojučerašnjeg poslodavca imaju svojstvo stečajnog poverioca-lica koje na dan pokretanja stečajnog postupka ima neobezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku.
Iz stečajne mase prioritetno se namiruju troškovi stečajnog postupka, a po njihovom punom namirenju obaveze stečajne mase. Ovo znači da se prioritetno, iz stečajne mase namiruju i primanja lica koja su angažovana radi vođenja stečajnog postupka, jer se troškovi za njihove zarade smatraju troškovima stečajnog postupka.
Stečajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraživanja, svrstavaju u isplatne redove. Stečajni poverioci nižeg isplatnog reda mogu se namiriti tek pošto se namire stečajni poverioci višeg isplatnog reda. Ukoliko nema dovoljno sredstava za namirenje potraživanja određenog stečajnog reda u celosti, stečajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraživanja.
Novčana potraživanja nastala iz radnog odnosa spadaju u prvi isplatni red, i to: neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka i neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, a čiju osnovicu za obračun čini najniža mesečna osnovica doprinosa, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja stečajnog postupka.
Prema navedenim zakonskim odredbama neisplaćene zarade za poslednjih godinu dana radnog odnosa spadaju u prvi red isplate, ali samo do visine minimalne zarade. Doprinosi za penzijsko i nvalidsko osiguranje za poslednje dve godine takođe se namiruju prioritetno, ali samo do visine koja se plaća na minimalnu zaradu. Neisplaćene zarade u delu koji prelazi iznos minimalne zarade, kao i neplaćeni doprinosi na deo osnovice koji prelazi najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, odnosno minimalnu zaradu, svrstavaju se u potraživanja ostalih stečajnih poverilaca, koja spadaju u treći isplatni red. U drugi isplatni red uvrštena su potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka.
Prijavljivanje potraživanja i naplata u stečajnom postupku
Prema Zakonu o stečaju poverioci, među njima i zaposleni, prijave potraživanja podnose nadležnom sudu u pisanom obliku. U prijavi zaposleni kao stečajni poverilac naročito mora naznačiti: ime i prebivalište sa kontakt adresom, jedinstveni matični broj građana, broj tekućeg računa, pravni osnov potraživanja (potraživanje iz radnog odnosa), iznos potraživanja i to posebno iznos glavnog potraživanja sa obračunom kamate.
Ako se prijavljuju potraživanja o kojima se vodi parnica, u prijavi se navodi sud pred kojim teče postupak sa oznakom spisa, kao i određeni zahtev poverioca, shodno odredbama o sadržini tužbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Veoma je važno istaći da propuštanje roka za prijavljivanje potraživanja čini prijavu potraživanja neblagovremenom. Prijave se mogu podneti po isteku roka određenog rešenjem stečajnog sudije, ali najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a sve prijave podnete po isteku roka od 120 dana biće odbačene kao neblagovremene.
Posle isteka roka za prijavljivanje potraživanja stečajni sudija dostavlja sve prijave potraživanja stečajnom upravniku. Stečajni upravnik utvrđuje osnovanost, obim i isplatni red svakog potraživanja i o tome sačinjava listu priznatih i osporenih potraživanja, kao i redosled namirenja poverilaca. Stečajni upravnik je dužan da najkasnije deset dana pre dana održavanja ispitnog ročišta dostavi listu potraživanja stečajnom sudiji, koji je dužan da je objavi na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda ili da, ukoliko je lista nesrazmerno velika, na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda istakne obaveštenje o mestu gde se lista nalazi. Stečajni upravnik je dužan da izvrši ličnu dostavu obaveštenja onim poveriocima čija su potraživanja osporena, najkasnije 15 dana pre održavanja ispitnog ročišta. Konačna lista o svim prijavama potraživanja sačinjava se na ispitnom ročištu. Potraživanje se smatra utvrđenim ako nije osporeno od strane stečajnog upravnika ili od strane poverilaca do zaključenja ispitnog ročišta. Na osnovu konačne liste stečajni sudija donosi zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja, dostavlja ga stečajnom upravniku i svakom stečajnom poveriocu i objavljuje se na oglasnoj tabli suda. Konačna lista kojom se utvrđuje potraživanje i njegov isplatni red obavezujuća je za stečajnog dužnika i za sve stečajne poverioce. Stečajni poverilac koji dokaže svoje potraživanje u parnici na koju je upućen, ima pravo da traži ispravljanje konačne liste utvrđenih potraživanja.
Po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju imovine stečajnog dužnika, odnosno prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom (metod prodaje). Stečajni upravnik je dužan da stečajnom sudiji i poveriocima dostavi obaveštenje o nameri, planu prodaje, načinu unovčenja, metodu prodaje i rokovima prodaje najkasnije 15 dana pre dana objavljivanja oglasa o prodaji, odnosno 15 dana pre dana održavanja prodaje neposrednom pogodbom. Posle izvršene prodaje stečajni upravnik je dužan da o izvršenoj prodaji, uslovima i ceni obavesti stečajnog sudiju i odbor poverilaca, kao i poverioca koji ima pravo na imovini koja je obuhvaćena prodajom, u roku od deset dana od dana izvršene prodaje. Sredstva ostvarena prodajom imovine ulaze u stečajnu masu, a njihova deoba vrši se u skladu sa postupkom deobe propisanim Zakonom o stečaju.
Zaostala primanja koja ni posle ovog procesa nisu isplaćena mogu se tražiti od Fonda solidarnosti.
Isplata neisplaćenih potraživanja zaposlenih preko Fonda solidarnosti
Prodaja imovine firme koja je bankrotirala jedini je način da se dođe do sredstava iz kojih stečajni poverioci namiruju svoja potraživanja. Pošto ovaj postupak retko kad teče glatko, odnosno često ne donese dovoljno sredstava za naplatu svih potraživanja, primanja zaposlenih koja nisu isplaćena u stečajnom postupku mogu se tražiti od Fonda solidarnosti.
Fond solidranosti osnovan je na osnovu Zakona o radu i njegova delatnost je obezbeđivanje i isplata neisplaćenih potraživanja kod poslodavca nad kojim je otvoren stečajni postupak. Takođe, ako su prava delimično isplaćena u skladu sa zakonom koji uređuje stečajni potupak, zaposlenom kod Fonda solidarnoti pripada pravo na razliku do nivoa prava utvrđenih po Zakonu o radu. Fond solidarnosti ima svojstvo pravnog lica sa sedištem u Beogradu, posluje kao javna služba, a sredstva za osnivanje i početak rada obezbeđena su u budžetu Republike Srbije.
Zaposleni preko Fonda solidarnosti ima pravo na isplatu sledećih potraživanja koja su ostala neisplaćena kod poslodavca nad kojim je otvoren stečajni postupak:
1) zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene sprečenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju (bolovanje) koju je bio dužan da isplati poslodavac u skladu sa ovim zakonom, za poslednjih devet meseci pre otvaranja stečajnog postupka (u visini minimalne zarade);
2) naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor krivicom poslodavca, za kalendarsku godinu u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je to pravo imao pre otvaranja stečajnog postupka (najviše u visini minimalne zarade);
3) otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja stečajnog postupka (u vsini dve prosečne zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku);
4) naknade štete na osnovu odluke suda donete u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, ako je ta odluka postala pravnosnažna pre otvaranja stečajnog postupka (u visini naknade utvrđene odlukom suda).
Zaposleni ima pravo i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za sve ovde navedene isplate.
Postupak za ostvarivanje prava pokreće se na zahtev zaposlenog. Zahtev se podnosi Fondu solidarnosti u roku od 45 dana od dana dostavljanja odluke kojom je utvrđeno pravo na potraživanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak. Zahtev se podnosi na posebnom obrascu, a uz zahtev zaposleni dostavlja: akt o zasnivanju radnog odnosa, a lice kome je prestao radni odnos – akt kojim je prestao radni odnos; akt kojim je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak utvrđeno pravo na potraživanje zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, kao i dokaze o postojanju potraživanja naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor, otpremnine zbog odlaska u penziju i naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja na osnovu odluke suda.
Upravni odbor Fonda odlučuje o zahtevu rešenjem. Protiv rešenja može se podneti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.O žalbi protiv rešenja odlučuje ministar, u roku od 30 dana od dana podnošenja žalbe. Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Zahtev za ostvarivanje prava pred Fondom može podneti samo lice kome navedeno pravo pripada, lično ili preko punomoćnika. Ako u toku postupka ostvarivanja prava pred Fondom nastupi smrt stranke, pravo na nastavak postupka ima naslednik stranke u skladu sa zakonom. Ako je potraživanje isplaćeno u potpunosti ili delimično u skladu sa propisima kojima je uređen stečajni postupak pre izvršenja rešenja, Fond će po službenoj dužnosti poništiti rešenje i doneti odluku o zahtevu u skladu sa novim činjeničnim stanjem.
Zaključna razmatranja
Iz svega navedenog može se zaključiti da bivši zaposleni poslodavca koji je bankrotirao imaju dva osnovna postupka u kojima mogu da namire svoja neisplaćena potraživanja iz radnog odnosa: najpre se to čini u stečajnom postupku nakon prodaje imovine poslodavca, a određena potraživanja koja nisu mogla da budu namirena kroz stečaj mogu se realizovati kod Fonda solidarnosti, koji se finansira iz budžeta Republike Srbije.
U stečaju se polazi od principijelne ravnopravnosti poverilaca, odnosno svih subjekata koji imaju imovinskopravni zahtev prema stečajnoj masi, ali se ona u znatnoj meri relativizuje postojanjem stečajnih isplatnih redova. Formiranje istih nalaže načelo pravičnosti-u skladu sa shvatanjima pravde i morala svaka država određuje šta je pravično, odnosno u slučaju uređivanja stečajnog potupka kome dati prednost u naplati. Tako je kod nas pozitivna činjenica da su potraživanja iz radnog odnosa svrstana u prvi isplatni red. Imajući u vidu načelo isključivosti između stečajnih redova, odnosno da je namirenje poverilaca nižih stečajnih redova moguće tek po potpunom namirenju poverilaca ranijeg (višeg) stečajnog reda, ostali poverioci iz stečajne mase mogu se namiriti tek nakon isplate potraživanja iz radnog odnosa koja su svrstana u prvi isplatni red. Ipak, nisu sva potraživanja iz radnog odnosa svrstana u prvi isplatni red-ona su ograničena i vremenski (tako da se prioritetno isplaćuje samo zarada za poslednjih godinu dana) i po vrednosti (samo u visini minimalne zarade). Takođe, u uporednom pravu (pravu drugih država) u rang prioritetnog potraživanja svrstana su i potraživanja naknade za neiskorišćeni godišnji odmor, za period plaćenog odsustva, potraživanja otpremnine i po osnovu naknade štete za povredu na radu, što kod nas nije slučaj. Ipak, odredbama Zakona o radu popravljen je položaj zaposlenih u slučaju pokretanja stečajnog postupka nad poslodavcem jer su povećana prava zaposlenih van stečajnog postupka, u postupku pred javnom službom (Fondom solidarnosti) koja garantuje obezbeđivanje i isplatu potraživanja zaposlenih u slučaju njihove nemogućnosti naplate u stečajnom postupku, što je standard prema konvencijama Međunarodne organizacije rada. Prema svemu navedenom, može se zaključiti da su prava radnika u slučaju bankrotstva poslodavca, i pored neodgovarajućih odredaba Zakona o stečaju, u priličnoj meri zaštićena korektivnim odredbama Zakona o radu.
Značaj odnosa advokat – klijent u stečajnom postupku
Velike su šanse da ćete tokom stečajnog postupka u jednom trenutku morati da radite sa advokatom. Iako je tehnička sposobnost advokata od najveće važnosti, razvijanje zdravog odnosa s njima je podjednako ključno. Tokom slučaja komunikacija je važna. To se dešava efikasno samo kada neko razvije zdrav odnos sa svojim advokatom.
Komunikacija
Nadam se da svaki advokat razume vrednost jasne komunikacije. Sastanci licem u lice su idealni, ali nisu uvek mogući, a elektronska pošta će biti sledeća najbolja alternativa. Elektronske adrese su koristan način za praćenje svih već obrađenih tema. Nakon svakog sastanka licem u lice, trebalo bi da se pojave e-mailovi sa detaljima o tome šta je pokriveno i da svi budu na istoj stranici i idu dalje. Međutim, imejlove držite na minimumu. Slanje deset e-poruka dnevno na krajće biti manje efikasno od jednog dugačkog koji detaljno opisuje sve. U zavisnosti od prirode slučaja, advokati mogu komunicirati svakodnevno ili čak jednom u dve nedelje. Slučajevi visokog profila često zahtevaju češću komunikaciju.
Poverenje
Dobar odnos sa advokatom rađa poverenje. Važno je izgraditi atmosferu u kojoj će vam biti dovoljno udobno da se nosite sa njima. Isto tako, advokat mora biti u stanju da veruje da će njihov klijent razumeti i poštovati njegov savet i plan. Advokat je na raspolaganju da pomogne u jednom od najtežih emocionalnih, finansijski frustrirajućih procesa kroz koje neko može proći. Nađite nekoga kome će se verovati da u srcu ima najbolji interes svojih klijenata čak i kada stvari ne idu kako je planirano.
Suočavanje sa drugom stranom
Bankrot u većini slučajeva teče glatko i čovek može da smisli plan za vraćanje dugova i rešavanje nastalih pitanja. Međutim, nije retko da se ponekad može naići na probleme sa dužnicima ili poverenicima. Kada se to dogodi, biće potrebno da se pozabavite sa njihovim advokatima. Kada birate stečajnog advokata, odaberite onog koji će vas moći voditi kroz zamršenost ovog dela procesa. Odgovori protivničkom advokjatu imaju određenu težinu u slučaju i moraju doći sa mesta kompetentnog saveta.
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminicil.com
* Tekst Milana Predojevića, pravnika portala Poslovi Infostud