Titulari ljudskih prava su građani, a obaveza države je da se prava i slobode utvrđena Ustavom i zakonima ne krše već poštuju. Ljudska i manjinska prava i slobode temeljna su vrednost na kojoj se, pored vladavine prava i socijalne pravde, načela građanske demokratije i pripadnosti evropskim principima i vrednostima, zasniva Republika Srbija.
To načelno opredeljenje Ustava potvrđuje se mnogim normativnim i praktičnim merama koje Republika Srbija preduzima radi unapredjenja ostvarivanja i zaštite ljudskih i manjinskih sloboda i prava. Jedna od njih je i ustanovljenje institucije ombudsmana sa jasno izraženom funkcijom zaštite i unapređenja ljudskih i manjinskih i sloboda i prava.
Kako zaštiti ljudska prava pred organima uprave?
U velikoj meri ostvarivanje ljudskih prava i sloboda zavisi od rada organa izvršne vlasti – organa uprave.
Zbog svoje specifičnosti, ostvarivanje prava i sloboda građana pred organima uprave je uređeno brojnim zakonima. Važno je imati na umu tri osnovne garancije u vezi sa ostvarivanjem i ograničavanjem ljudskih prava i sloboda pred organima uprave.
Prvo, ljudska prava i slobode se mogu ograničavati samo Ustavom i zakonom (član 20. Ustava Srbije). To znači da propisivanje uslova za ostvarivanje nekog ljudskog prava ili slobode, odnosno propisivanje osnova za njihovo ograničenje nije dozvoljeno podzakonskim aktima, tj. aktima izvršne vlasti (uredbama, pravilnicima, naredbama, uputstvima, instrukcijama, mišljenjima itd). Stvarnost je, ipak, malo drugačija. U našoj praksi je čest slučaj da službenici u organima uprave tvrde da se moraju pridržavati nekog pravilnika, naredbe ili čak depeše koja im je dostavljena „odozgo“, zaboravljajući da se pre toga moraju pridržavati Ustava i zakona, koji su akti jače pravne snage. Ova ukorenjena navika jednog broja zaposlenih u administraciji rezultirala je time da su u nekim podzakonskim aktima doslovno prepisane i sve zakonske odredbe relevantne za neko pitanje, ne bi li postupajući službenik imao „sve na jednom mestu“. Od ovoga je opasnija – i za građane nelagodnija – situacija u kojoj je u tekst podzakonskog akta (ili još gore – internog akta organa uprave) udenut još neki novi uslov za ostvarivanje određenog ljudskog prava ili slobode, odnosno novi osnov za njegovo ograničavanje.
Drugo, organi uprave su, isto kao i sudovi, dužni da odredbe o ljudskim pravima i slobodama tumače u skladu sa važećim međunarodnim standardima ljudskih prava i praksom međunarodnih tela koja nadziru njihovo sprovođenje (član 18. Ustava Srbije). Ovde takođe treba dodati i praksu Ustavnog suda čije su odluke opšteobavezujuće. Mećutim, veliki broj službenika nema ni predstavu o ovim dužnostima, a oni koji je imaju neretko nemaju podršku nadređenih ni znanje kako da ih ispune. Država bi trebalo da se stara o tome da službenici koji vode postupke za ostvarivanje ili ograničavanje prava i sloboda građana imaju kontinuiranu obukuo načinu primene važećih standarda ljudskih prava u svom radu. Takav sistem obuka čini se da ne postoji, ili makar kod nas ne daje zadovoljavajuće rezultate.
Treće, zakonitost rada organa uprave podleže spoljašnjoj kontroli. Nakon što iskoristi pravo na žalbu, kao i u slučaju kada žalba nije zakonom dozvoljena, građanin koji smatra da mu je nezakonito uskraćeno ostvarivanje nekog prava ili slobode, odnosno da mu je nezakonito ograničeno neko pravo ili sloboda pred organom uprave, može podneti tužbu Upravnom sudu protiv takvog („konačnog“) akta i voditi tzv. upravni spor, ako zakon ne obezbeđuje drugi vid sudske zaštite.
Postupak pred Zaštitnikom građana
Sem postupka pred Upravnim sudom, građanima na raspolaganju stoji i jedan besplatan i neformalan mehanizam zaštite njihovih prava i sloboda pred organima uprave. Reč je o Zaštitniku građana, kome građani mogu podnositi pritužbe ukoliko smatraju da im je nezakonitim ili nepravilnim radom organa uprave povređeno neko pravo (bilo aktom, činjenjem ili nečinjenjem), u roku od jedne godine od izvršene povrede prava, odnosno od poslednjeg (ne)postupanja organa uprave u vezi sa povredom prava građana. Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše organe uprave i upućuje im preporuke o tome kako da otklone učinjene povrede prava građana, ne bi li zaštitio građane od vođenja dugih i skupih sudskih postupaka zbog propusta u radu organa uprave.
Postupak pred Ustavnim sudom
Poslednji nacionalni nivo zaštite ljudskih prava i sloboda uskraćenih pred organima uprave pruža Ustavni sud, rešavanjem po ustavnim žalbama građana koje oni mogu podneti nakon što iskoriste sva raspoloživa pravna sredstva (u koja se pritužba Zaštitniku građana ne računa). Ukoliko su nezadovoljni odlukom Ustavnog suda, građani se za zaštitu ljudskih prava i sloboda zajemčenih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i protokolima uz nju mogu obratiti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, ili nekim od komiteta (npr. Komitetu protiv torture UN).
Kako do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu?
Evropski sud za Ljudska prava je sudska instanca sa sedištem u Strazburu, kojoj se mogu obratiti svi građani zemalja članica Saveta Evrope kao potpisnica Evropske Konvencije o ljudskim pravima, koji smatraju da su im povređena prava propisana ovom Konvencijom. Sud je organizovan tako da svaka od članica Saveta Evrope koje su ratifikovale navedenu konvenciju daje po jednog sudiju, tako da je broj sudija jednak broju zemalja članica Saveta Evrope.
Konvenciju su, uz Protokole koji regulišu istovetnu materiju, ratifikovale sve države članice SE, uključujući i Republiku Srbiju.
Uslovi prihvatljivosti
Temelj celog sistema zaštite Konvencije predstavlja pravo na pojedinačnu predstavku. Uslovi prihvatljivosti pojedinačne predstavke regulisani su članom 35 Konvencije. Pre svega, predstavka će biti proglašena prihvatljivom samo ako su već iscrpljeni svi unutrašnji pravni lekovi, koje Evropski sud za ljudska prava smatra delotvornim. Kako zaštita Konvencije pred Sudom počiva na načelu supsidijariteta, primarna zaštita slova Konvencije ostvaruje se pred organima država potpisnica, zbog čega se nadležnost Evropskog suda za ljudska prava uspostavlja tek po iscrpljivanju svih unutrašnjih pravnih lekova. U rešenju usvojenom u pravnom sistemu RS koje je u skladu i sa relevantnim preporukama Venecijanske Komisije, Ustavna žalba je predvidjena za zaštitu slova Konvencije u poslednjoj instanci. Medjutim, Evropski sud za ljudska prava zadržava pravo da u skladu sa čl 35.1 Konvencije diskreciono odlučuje o delotvornosti/nedelotvornosti svih pravnih lekova koji se koriste za zaštitu Konvencije.
Predstavka se mora odnositi na kršenja prava koja su se desila nakon što je Konvencija stupila na pravnu snagu, dakle posle ratifikacije Konvencije od strane države potpisnice. Republika Srbija je Konvenciju ratifikovala 23.decembra 2003. godine. Predstavke koje se odnose na kršenje prava koje je nastupilo pre ovog perioda sud će prihvatiti samo ukoliko sporno kršenje prava i dalje proizvodi posledice koje su u suprotnosti sa obavezama koje je država preuzela ratifikacijom Konvencije.
Sud neće postupati po anonimnoj predstavci, ili po predstavci koja je u suštini istovetna sa predstavkom koju je već razmatrao. (Čl. 35.2.) Takodje, svaka predstavka koju sud smatra nespojivom sa odredbama Konvencije ili Protokola, ili koja je očigledno neosnovana ili predstavlja zloupotrebu prava na predstavku biće odbačena. (čl 35.3.) Sudu se možete obratiti samo protiv država koje su ratifikovale Konvenciju i Protokole. Da bi sud predstavku uzeo u razmatranje, podnosilac predstavke mora lično biti pogodjen kršenjem Konvencije. Važan procesni uslov za prihvatljivost predstavke jeste i obaveznost isticanja povrede Konvencije pred domaćim postupajućim organom.
Povreda postupka pred domaćim sudovima od strane podnosioca predstavke automatski ga diskvalifikuje u pogledu zaštite njegovih prava pred ovim sudom. Ako niste u potpunosti iscrpeli sva pravna sredstva pred domaćim sudovima ( npr.niste uložili Ustavnu žalbu, a ESLJP je u konkretnom slučaju smatra delotvornim pravnim sredstvom ) vaša predstavka će biti odbačena, sem ako dokažete da postoje opravdani razlozi zašto to niste učinili. U praksi, na formularu zahteva će vam pod brojem 18. biti postavljeno pitanje da li postoji ili je postojalo pravno sredstvo koje niste iskoristili i ako postoji, iz kog razloga to niste učinili. Iako teoretski postoji mogućnost da vaša argumetacija u pogledu razloga neulaganja pravnog sredstva, bude uvažena od strane Suda ovakvi zahtevi rutinski se odbacuju.
Ukoliko razmatrani procesni uslovi ne budu ispunjeni, sud će predstavku jednostavno odbaciti. Stoga je nužno uveriti se u njihovu ispunjenost pre nego što se obratite Evropskom sudu za Ljudska prava.
Rok
Predstavka mora biti upućena u roku od 6 meseci nakon što je u pravnoj stvari odlučeno od strane najvišeg suda ili državnog organa. Ako presuda u predmetu nije objavljena javno ovaj rok počinje teći od datuma kada je sporna sudska odluka domaćeg suda dostavljena podnosiocu predstavke ili njegovom pravnom zastupniku. Ukoliko stranka u postupku naknadno sazna za nove činjenice, koje predočavaju kršenje njenih prava u postupku pred domaćim sudom, rok se računa od trenutka saznanja za kršenja vaših prava garantovanih Konvencijom.
Tok postupka pred ESLJP
Postupak pred ELJSP je besplatan,a službeni jezici suda su Francuski i Engleski na kojima se odvija i najveći deo prakse. Jedini troškovi koje snosi podnosilac su troškovi sastavljanja podneska koje plaća advokatu, ukoliko ga ima, i troškovi prepiske sa sudom. Predstavka se može podneti na bilo kom od zvaničnih jezika suda. Predsednik veća može izuzetno, odlučiti da se postupak odvija na službenom jeziku na kome je podneta predstavka.
Podnosioci predstavke mogu biti pojedinci, grupe pojedinaca, nevladine organizacije i pravna lica. Takodje, podnosilac predstavke može biti i država-potpisnica Konvencije. Predmet predstavke može biti samo država ili države potpisnice konvencije. Sud neće razmatrati predstavke upućene protiv fizičkih lica ili privatnih institucija.
Predstavka se podnosi na zvaničnom formularu, ili u slobodnoj formi pri čemu i ovaj način podnošenja predstavke zahteva naknadnu popunu zvaničnog formulara predstavke, koji podnosiocu šalje sekretarijat suda, uz uslov da isti bude popunjen u roku od šest meseci.
Sadržina predstavke
Vaša predstavka treba da sadrži :
- kratak opis činjeničnog stanja na koje se povreda prava iz Konvencije odnosi;
- pod navedeno činjenično stanje podvedene, povrede prava garantovanih Konvencijom;
- tok postupka pred domaćim državnim organima uključujući:
- taksativno nabrajanje odluka navedenih organa,
- datume njihovog donošenja,
- prilaganje kopija navedenih odluka;
- nabrajanje svih pravnih lekova koje ste iskoristili pred domaćim organima;
- vaš potpis i potpis vašeg pravnog zastupnika ako ga imate.
Predstavka Evropskom sudu za Ljudska Prava upućuje se poštom, na adresu:
The Registrar
European Court of Human Rights
Council of Europe
F-67075 STRASBOURGH CEDEX
Po prijemu predstavke od strane suda podnosilac će od strane sekretarijata biti obavešten o prijemu i broju predmeta. Sekretarijat je pomoćni organ suda, sa prvenstveno organizacionom ulogom ali i sa velikim uticajem na praksu, posebno u inicijalnim fazama postupka. Stoga u komunikaciji sa ovim organom suda valja pokazati posebnu ažurnost. Nepostupanjem u skladu sa dopisima sekretarijata u pogledu dostavljanja informacija, ispravki i sl. a u odredjenom roku od dostavljanja dopisa kojim se navedeni podatci traže, smatraće se da je podnosilac odustao od daljeg postupanja pred ELJSP.
Postupak pred sudom možete započeti i lično, bez pravnog zastupnika ili advokata, međutim u određenoj fazi postupka, od momenta kada vaša predstavka bude prosleđena vladi države članice na odgovor, od strane suda ćete biti pozvani da angažujete pravnog zastupnika. Vaš pravni zastupnik može biti advokat, koji poseduje ovlašćenje da obavlja advokatsku praksu u bilo kojoj od država potpisnica Konvancije te ima boravište u jednoj ovih država, ali i drugo lice kome je odobrenje za zastupanje u predmetu dao predsednik postupajućeg veća.
Obrazac zahteva potpisujete vi ili vaš pravni zastupnik, ukoliko ga imate. Ukoliko imate zastupnika ili advokata, uz vašu predstavku sudu morate dostaviti i punomoćje kojim ga ovlašćujete da vas zastupa u postupku pred sudom u datom predmetu. Ukoliko se sudu legitimišete kao zakonski zastupnik pravnog lica, morate dostaviti dokaze vašeg statusa.
Postupak se odvija pismeno, a o toku postupka podnosioci su obaveštavani od strane sekretarijata, putem dopisa preko pošte na njegovu adresu, odnosno na adresu njegovog pravnog zastupnika. Sud izuzetno može odlučiti i da odstupi od inače uobičajene prakse javnosti postupka, te vam odobriti anonimnost, ukoliko mu se obratite sa takvim zahtevom i ukoliko nađe da za to postoje opravdani razlozi.
Postupak bi se mogao podeliti u nekoliko faza. U početnoj fazi postupka po prijemu predstavke, sud prvo rešava o njenoj prihvatljivosti, u smislu povreda Konvencije na koje se pozivate u vašem zahtevu. Ukoliko predstavka bude proglašena prihvatljivom, podnosilac predstavke biva od strane suda upućen na prijateljsko poravnanje sa zastupnikom države na čije se kršenja Konvencije obratio Sudu. Medjutim, u postupku izgradjenom u sudskoj praksi, sud može rešiti da istovremeno odluči o prihvatljivosti predstavke i u meritumu spora. I u tom slučaju mora postojati formalna odluka o prihvatljivosti predstavke. Poslednje reforme procesnog karaktera u radu suda koje je doneo Protokol 14, doprinele su znatnom ubrzanju ove faze postupka, efikasnijim rasporedom resursa suda.
Na osnovu zaključenog prijateljskog poravnanja predmet će biti brisan sa liste predmeta suda. Ukoliko ovaj proces ne dovede do rezultata sud će rešiti predstavku ulaženjem u meritum. Odluke u meritumu donose se u većima. Od stupanja na snagu Protokola 14 tročlani sudijski odbor može, pored odlučivanja o prihvatljivosti predstavke, odlučivati i u meritumu ukoliko se radi o takozvanim “repetitivnim slučajevima” u kojima postoji dobro ustanovljena praksa suda.
U slučaju da se utvrdi povreda Konvencije, a pravo države ugovornice omogućava samo delimičnu odštetu, podnosilac predstavke ima pravo na pravično zadovoljenje ( just satisfaction ). U načelu, sud se trudi da pravično zadovoljenje obuhvata prvenstveno nematerijalnu štetu zbog povreda Konvencije.
Obaveznost i izvršenje presuda
Presude Evropskog suda za ljudska prava su obavezujuće za države potpisnice Konvencije. Presudom može biti dosuđena novčana nadoknada za štetu koja je naneta od strane utužene države potpisnice Konvencije. Takodje, može se zahtevati čitav niz pojedinačnih mera, koje mogu podrazumevati konkretne činidbe države potpisnice u smislu npr. ponovnog otvaranja postupka u predmetu u kome su navedene povrede Konvencije počinjene, ali i opštih mera u kojima se na manje ili više izričit način konstatuju sistemski nedostatci u pravnom sistemu tužene države članice i traži njihovo otklanjanje, promenama u zakonodavstvu utužene države ili u sudskoj ili upravnoj praksi.
Odlukama Evropskog suda za ljudska prava se ne mogu preinačiti, ukidati ili menjati presude domaćih sudova, niti se mogu vršiti neposredne izmene u zakonodavstvu država članica. Izvršenje presude je formalno u nadležnosti Komiteta ministara Saveta Evrope pa stavovi izloženi u presudama, često imaju karakter preporuka koje mogu biti instrument za političku inicijativu prema navedenoj državi potpisnici. Ovo je mehanizam u nastajanju, a odluke sudske prakse mogu uticati na promene u zakonodavstvima zemalja članica, što se više puta pokazalo i u praksi. Nesprovođenje odluke Evropskog suda za ljudska prava može u krajnoj liniji dovesti do suspenzije članstva u Savetu Evrope države koja se o presudu oglušila, pa čak i do isključenja iz članstva.
Sve presude Evropskog Suda za Ljudska Prava dostupne su javnosti. Ukoliko u postupku pred Evropskim sudom za ljudska prava sud ne utvrdi da je došlo do kršenja Konvencije, podnosilac predstavke ne snosi nikakve troškove.
Umesto zaključka – stanje u Srbiji
Srbija je država koja je u bliskoj istoriji imala nekoliko ratova, koji su praćeni teškim i masovnim kršenjem ljudskih prava.
Nažalost, žrtve ovih ratova još uvek nisu dobile niti naknadu, niti satisfakciju – od porodica ubijenih i nestalih, do porodica koje su izgubile svoju imovinu i pravo na dom, što je osnova za nastavak dostojanstvenog života.
Tokom epidemije korona virusa u Srbiji došlo do ograničenja ljudskih prava, negde s razlogom, a negde bez – protivno ideji ljudskih prava. Tokom vanrednog stanja dolazilo je do kršenja ljudskih prava.
Dalje su zabeležena i kršenja ljudskih prava prilikom prinudnih izvršenja i iseljenja ljudi iz stanova gde država ne pruža nikakvu vrstu alternativnog smeštaja.
U prvoj deceniji posle pada režima Slobodana Miloševića Srbija usvojila sve neophodne instrumente koji obezbeđuju poštovanje ljudskih prava.
Treba imati u vidu da se u društvu kao što smo mi i nama sličnima, ljudska prava percipiraju kao neki zapadni, imperijalni pritisak koji se vrlo teško ovde prihvata.
Najveći problem po pitanju ljudskih prava u Srbiji vidi na polju slobode medija, prava manjina, odnosu prema prošlosti i ratnim zločinima i generalno nedostatku vladavine prava.
Tekst o razlikovanju prava i sloboda možete pročitati ovde.