Razvod braka je pravni postupak koji zvanično okončava brak između muža i žene, rešavajući pitanja kao što su podele imovine, starateljstvo nad decom i alimentacija.
Svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvariti zajednica života supružnika.
Brak se razvodi u sudskom postupku. Razvod braka počinje na 2 načina – podnošenjem tužbe za razvod braka ili podnošenjem predloga za sporazumni razvod braka. U oba slučaja brak prestaje, odnosno smatra se razvedenim, danom pravnosnažnosti presude koju donosi sud.
Tužba za razvod
Tužbom za razvod braka jedan od supružnika zahteva od suda da presudom proglasi prestanak bračne zajednice. Pretpostavka za ovu tužbu je odsustvo saglasnosti u pogledu želje da brak prestane da postoji ili načina na koji će prestati – ako supružnici žele da se razvedu i nemaju nesuglasica oko ostalih pitanja, sudu mogu zajedno da predlože sporazumni razvod.
Porodični zakon svakom supružniku daje pravo na razvod „ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika“.
U slučaju da supružnici imaju jedno ili više zajedničke dece koja su pod roditeljskim staranjem, sud u postupku za razvod braka mora odlučiti o vršenju roditeljskog prava. Supružnik koji pokreće ovaj postupak može u tužbi predložiti način na koji treba urediti čuvanje, vaspitanje i izdržavanje dece i održavanje njihovih ličnih odnosa.
Ovom tužbom se može tražiti i odluka o lišenju roditeljskog prava i merama o nasilju u porodici koje se trebaju primeniti protiv tužene strane.
Deoba zajedničke imovine se rešava u posebnom postupku i ne može biti predmet tužbe za razvod braka.
Tužba za razvod se ne dostavlja tuženom na odgovor.
Uz tužbu se dostavljaju i pismeni dokazi: izvod iz matične knjige venčanih, izvod iz matične knjige rođenih za decu, podaci o primanjima, podaci o nepokretnostima i drugoj imovini stečenoj za vreme trajanja braka.
U slučaju smrti jednog od supružnika, njegovi naslednici nemaju pravo na podnošenje tužbe za razvod braka. Međutim, ako je pre smrti jedan od supružnika podneo tužbu za razvod braka, njegovi naslednici mogu već započeti postupak radi utvrđivanja postojanja osnova za razvod braka.
Tužba za razvod braka može se podneti lično ili preko punomoćnika, preporučenom poštom ili na šalteru suda. Ukoliko se tužba podnosi preko punomoćnika, punomoćje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u brakorazvodnom sporu.
Neophodni koraci
U Srbiji, proces tužbe za razvod braka uglavnom prati sledeće korake:
Priprema i podnošenje tužbe: Prva faza uključuje pripremu tužbe za razvod braka. Tužba se podnosi nadležnom sudu, odnosno osnovnom sudu na čijem području tuženi ima prebivalište odnosno boravište, ili osnovnom sudu na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište. Uz tužbu treba priložiti sve neophodne dokaze i dokumenta.
Potrebni papiri su:
– Izvod iz Matične knjige venčanih
– Izvod iz Matične knjige rođenih za svako od dece (ako u braku imaju zajedničku decu).
– Pravni osnov po kom je stečena zajednička imovina (ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, ugovor o poklonu, ugovor o kreditu itd…).
Priprema odgovora: Nakon što je tužba podneta, druga strana ima pravo da u određenom roku podnese odgovor na tužbu. Ukoliko postoji spor oko nekog od pitanja u vezi sa razvodom, mogu se podnositi i kontratužbe.
Posredovanje i pregovori: Neki sudovi zahtevaju medijaciju ili posredovanje pre nego što se razmatra tužba za razvod. To može biti obavezno ili dobrovoljno, a cilj je postizanje sporazumnog razvoda i sprovođenje dogovora o podelі imovine, staranju o deci i sl. U Srbiji sud po prijemu tužbe istu ispituje i u roku od 15 dana od dana prijema zakazuje postupak posredovanja. Postupak posredovanja je podeljen na postupak za pokušaj mirenja i postupak za pokušaj sporazumnog okončanja spora tj. nagodbu i pokreće se onda kada je postupak za razvod braka pokrenut tužbom.
Posredovanje u bračnom sporu se ne sprovodi:
– ako jedan od supružnika ne pristane na to,
– ako je jedan od supružnika nesposoban za rasuđivanje,
– ako je boravište jednog od supružnika nepoznato,
– ako jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu.
Sudija koji rukovodi posredovanjem dužan je da preporuči supružnicima da se podvrgnu i psiho-socijalnom savetovanju. Ako supružnici pristanu na psiho-socijalno savetovanje, sud će na njihov predlog, ili uz njihovu saglasnost, poveriti posredovanje nadležnom organu starateljstva, bračnom ili porodičnom savetovalištu, odnosno drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima.
Mirenje služi da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta i bez razvoda braka. Ako se supružnici pomire, smatraće se da je tužba za razvod braka povučena.
Punomoćnici ne mogu zastupati supružnike, niti mogu prisustvovati mirenju. Ako se jedan ili oba supružnika, iako su uredno pozvani, ne odazovu pozivu za mirenje, smatraće se da mirenje nije uspelo i nastaviće se postupak nagodbe.
Sudski proces: Ukoliko se sporazum ne postigne, slučaj će se razmatrati na sudu. U postupku za razvod braka javnost je isključena.
Brakorazvodni postupak koji se tiče i zajedničke dece pod roditeljskim staranjem je hitan i po pravilu će se sprovesti na najviše dva ročišta. Prvo ročište se zakazuje tako da se održi u roku od 15 dana od dana kada je tužba primljena u sudu.
Brak prestaje danom pravnosnažnosti presude o razvodu. Sud će salušati obe strane, pregledati dokaze i doneti odluku u vezi sa razvodom braka i svim drugim spornim pitanjima koja mogu biti povezana sa razvodom.
Izvršavanje odluke: Nakon što sud donese krajnju odluku, ta odluka treba da se izvrši. Ova faza može uključivati izvršiteljske postupke, kao što su podela imovine, određivanje penzije, staranje o deci, itd.
Važno je imati na umu da postoje zakonski zahtevi i procedure koje treba slediti u svakom koraku postupka za razvod braka u Srbiji.
Posledice razvoda braka
Nakon razvoda braka, bivši supružnici mogu, ukoliko žele, odmah zaključiti nov brak. Takođe, supružnik koji je prilikom sklapanja braka promenio prezime, može promeniti prezime nakon razvoda braka, ali može zadržati i prezime bivšeg supružnika.
Takođe, obaveze koje su za supružnike nastale samim sklapanjem braka, poput dužnosti vođenja zajedničkog života, uzajamnog izdržavanja i pomaganja, prestaju kada prestane i sam brak.
Po pravilu, nakon razvoda, vrši se deoba zajedničke imovine supružnika. Naime, reč je o imovini koju su supružnici stekli radom tokom trajanja zajednice života. Međutim, iako je podela zajedničke imovine uglavnom pravilo nakon razvoda braka, nije reč o posledici razvoda koja nastupa po samom zakonu, niti se o ovom pitanju odlučuje u postupku razvoda braka. Tako, o deobi zajedničke imovine sud odlučuje u posebnom postupku deobe zajedničke imovine, pri čemu kao kriterijum podele uzima doprinos svakog supružnika u sticanju zajedničke imovine.
Posebno su značajne posledice razvoda braka u odnosu na zajedničku decu supružnika. Naime, u presudi sud mora odlučiti o načinu vršenja roditeljskog prava. U tom smislu, sud odlučuje sa kojim će roditeljem dete živeti, na koji način će održavati lične odnose sa drugim roditeljem, odnosno koliko često i pod kojim uslovima će se dete i roditelj sa kojim ne živi viđati. Takođe, sud odlučuje i o visini doprinosa koji roditelj sa kojim dete ne živi mora da plaća na ime izdržavanja deteta.
Prema tome, sud je obavezan da u presudi kojom se brak razvodi odluči o vršenju roditeljskog prava. Međutim, sud može, ali ne mora, odlučiti o lišenju roditeljskog prava i merama zaštite od nasilja u porodici. Naime, ove odluke sud donosi samo kada za to postoje zakonom propisani razlozi.
Naravno, prilikom donošenja odluke o načinu na koji će dete i roditelj sa kojim dete ne živi održavati lične kontakte, kao uostalom i prilikom donošenja svih odluka koje se tiču deteta, sud mora voditi računa pre svega o interesima deteta.
Razvod braka sa stranim državljaninom
Ukoliko su supružnici u vreme podnošenja tužbe za razvod državljani iste države, za razvod braka, odnosno sve lične i imovinske odnose supružnika, merodavno je pravo te države. Tako, kada su oba supružnika državljani Republike Srbije, brak se razvodi prema pravilima srpskog prava, kao što se i lični i imovinski odnosi ovih lica uređuju po istim pravilima.
Situacija je drugačija ukoliko su supružnici državljani različitih država. U tom slučaju, prema Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (dalje: „Zakon“), njihovi odnosi se uređuju prema pravu one države u kojoj imaju prebivalište. Međutim, može se desiti da supružnici ne samo da nemaju isto državljanstvo, nego nemaju ni prebivalište u istoj državi. U tom slučaju, primenjuje se pravo one države u kojoj su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište, nezavisno od toga gde je prebivalište svakog od njih u trenutku razvoda braka.
Na kraju, ukoliko se ni na jedan od navedenih načina ne može utvrditi koje je pravo merodavno, odnosi supružnika se uređuju prema pravilima srpskog prava.
Kako se razvesti ako je brak sklopljen u inostranstvu?
Brak zaključen van granica Republike Srbije, između domaćeg i stranog državljanina nije po automatizmu prepoznat u pravnom sistemu Srbije. Da bi takav brak bio pravno relevantan unutar naših granica, neophodno je da ga prethodno potvrdi nadležni organ. Do tada, takav odnos je samo faktički prisutan, što znači da srpski sudovi nemaju ovlašćenje da odlučuju o eventualnom razvodu takvog braka.
Prirodno se nameće pitanje koje su sve organi nadležni za ovu vrstu verifikacije i pod kojim okolnostima brak sklopljen u inostranstvu možda neće biti priznat u Srbiji.
Za formalno priznanje braka zaključenog u inostranstvu u Srbiji, nadležan je organ koji je odgovoran za vođenje matičnih evidencija. Na teritoriji Srbije, to je matičar. Kada je reč o brakovima zaključenim van naših granica, nadležnost je prepuštena diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije u svetu.
Ako je brak, sklopljen u inostranstvu, punovažan prema zakonima zemlje u kojoj je zaključen, on će najverovatnije biti priznat i u Srbiji. Ipak, postoje izuzeci.
Brak neće biti priznat ukoliko je u direktnom sukobu sa osnovnim principima našeg pravnog poretka i etičkim vrednostima (primer bi bio brak između dva lica istog pola, ukoliko takav brak nije u skladu sa srpskim zakonima).
U situaciji kada je brak sklopljen u inostranstvu, a kasnije i razveden tamo, strana sudska odluka o razvodu će biti pravno važeća u Srbiji jedino ako je priznata i registrovana od strane nadležnog srpskog suda i uneta u matične evidencije. Za priznanje takvih odluka, mesto nadležnosti je sud u mestu gde je vođena matična evidencija srpskog državljanina na koga se ta odluka odnosi.
Tekst o sporazumnom razvodu braka možete pročitati ovde.