AMBER alert je sistem uzbunjivanja koji se koristi u mnogim zemljama, uključujući Sjedinjene Američke Države, Kanadu, Evropu i druge, kako bi se brzo širile informacije o nestaloj deci.
Ova vrsta sistema uzbunjivanja pokreće se kada postoji ozbiljna zabrinutost za sigurnost nestalog deteta i postoji osnovana sumnja da je dete kidnapovano ili je u opasnosti. Kada se aktivira AMBER alert, šalju se hitne obaveštenja putem različitih medija, uključujući radio, televiziju, internet, mobilne telefone i putem putem elektronskih poruka na autoputevima i drugim mestima, kako bi se mobilisala javnost u potrazi za nestalim detetom.
Reč Amber (engl. Amber) predstavlja akronim za America’s Missing: Broadcast Emergency Response. Upozorenje je imenovano po devetogodišnjoj devojčici Amber Hagerman koja je oteta i ubijena u Arlingtonu u Teksasu 1996. Ime nije svugde isto, pa se tako ovaj sistem u Džordžiji naziva „Levijev poziv” (u znak sećanja na Levija Frejdija), na Havajima „Mejli Amber alert” (u znak sećanja na Mejli Gilbert), u Arkanzasu „Morgan Nik Amber alert” (u znak sećanja na Morgana Nika), u Juti „Rejčel alert” (u znak sećanja na Rejčel Ranijan), u Srbiji „Pronađi me” itd.
Istorijat
Nastao je u Sjedinjenim Američkim Državama 1996. godine. Nazvan je po devetogodišnjoj devojčici iz Teksasa, Amber Hagerman, koja je oteta i ubijena.
Amber Hagerman (25. novembar 1986 — 15. januar 1996) bila je devetogodišnja devojčica iz mesta Arlington, u Teksasu. Ona i njen petogodišnji brat, Riki, često su vozili bicikle zajedno. Bila je u timu izviđača.
Dana 13. januara 1996. Amber je vozila bicikl na parkingu ispred napuštene prodavnice. Čovek u crnom kombiju je izašao, nasilno uzeo devojčicu sa njenog bicikla i ugurao je u svoje vozilo. Ona je vrisnula jednom i udarala svog otmičara, rekao je jedini svedok Amberine otmice, komšija Džimi Kevil. On je pozvao policiju nedugo nakon što je video otmicu devojčice, što nije pomoglo situaciji. Uprkos radu više od 50 policajaca i saveznih agenata koji su učestvovali u potrazi, nisu pronašli devojčicu živu. Pet dana kasnije, slučajni prolaznik je pronašao Amberino telo u zalivu koji je bio poplavljen nakon oluje; vrat joj je bio prerezan. Vlasti su smatrale da je oluja odnela Amberino telo u zaliv, jer radnici iz okruženja nisu uočili ništa neobično pre nje.
Amberini roditelji, Dona Vitson i Ričard Hagerman nisu isprva verovali kada im je policija saopštila nesrećnu vest. Oni su se nadali da je njihova devojčica živa i da će se vratiti kući. Međutim, do danas, ubica nije otkriven. Detektivi u okrugu Arlington primali su povremene informacije koje su pratili. Nedostatak podataka i drugi svedoci nakon otmice potencijalno su usporili napredak u pronalasku devojčice.
Lokalno stanovništvo se uzdiglo i zapitalo da ako lokalni mediji i radio-stanice mogu prekinuti bilo kakav program i odjednom upozoriti stanovništvo na predstojeće teške vremenske nepogode i druge slične neprilike, zašto to isto ne učiniti kada je u pitanju nestanak deteta? Televizijske kuće u predelu Dalas-Fort vort započele su saradnju sa obližnjim institucijama za sprovođenje zakona kako bi zajednički razvili sistem upozorenja za otetu decu.
Tokom 1996. druge nadležnosti širom države počele su da uspostavljaju slične sisteme za obaveštavanje javnosti o otetoj deci. Vremenom je osnovan američki nacionalni program Amber alert, a do februara 2005. sve države SAD prihvatile su novoosnovani program.
Stručnjaci veruju da je više od 800 dece uspešno pronađeno zahvaljujući ovom mehanizmu od decembra 2015.
Kako funkcioniše?
Funkcioniše tako što se u slučaju nestanka nekog deteta, informacija širi putem notifikacija na mobitelu, SMS-a, interneta, na televiziji, radiju, bilbordima, kako bi doprla do što više ljudi, odnosno alarmirala javnost.
Na taj način, građani, ukoliko imaju bilo kakve informacije, mogu to odmah da prijave policiji.
Amber alert se aktivira u specifičnom slučaju nestanka deteta. Najčešći kriterijumi za aktiviranje alerta u državama kod kojih postoji su na primer, ako se sumnja da je dete oteto i može mu biti ugrožen život.
Ovaj alert bi trebalo da se aktivira najkasnije sat vremena od prijave nestanka deteta, i traje maksimalno 24 časa.
Sistem Pronađi me u Srbiji
O uvođenju Amber alerta se u Srbiji govori još od 2015. godine, nakon što je ubijena devojčica Tijana Jurić.
Mogućnost uvođenja ovog sistema Ministarstvo unutrašnjih poslova razmatralo je još 2018. godine, pisala je Radio-televizija Srbije (RTS).
Do pomaka je došlo u februaru 2022, kada su tadašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin i predsedavajući Fondacije „Amber alert Evropa“ Frank Hoen u Beogradu potpisali Memorandum o razumevanju.
Sistem za hitno obaveštavanje javnosti o nestanku deteta a u svetu poznat kao „Amber Alert”, je pod imenom „Pronađi me” počeo da funkcioniše i u Srbiji 25.10.2023. godine. Naša zemlja prva je u regionu koja je uvela ovakav sistem. Sistem je simbolično pušten tokom osme konferencije „Bezbednost i odgovornost 2023. godine” koju je organizovao Centar za nestalu i zlostavljanu decu”, čiji se direktor Igor Jurić od jula 2014, kada je njegova ćerka oteta i surovo ubijena, borio da on bude uveden.
Dokument važan za funkcionisanje sistema „Pronađi me”, Pravilnik o hitnom obaveštavanju javnosti o nestanku maloletne osobe koji je donelo Regulatorno telo za elektronske medije, stupio je na snagu prošlog meseca. Njime se predviđa da su mediji dužni da objave informaciju o nestanku maloletnog deteta i da ona ne sme da traje kraće od 20 sekundi. Informacija koja će biti emitovana, ne sme ni u kom obliku i sadržini da se razlikuje od one koju je dostavilo nadležno ministarstvo.
Mediji su dužni da informaciju objavljuju narednih 48 časova, u prvih osam sati od prijave nestanka deteta na svakih pola sata, a posle toga na svakih sat vremena. Nakon isteka 48 časova, mediji nisu više dužni da objavljuju informaciju, a ako se dete pronađe pre ovog roka, u obavezi su da prekinu njeno emitovanje i o tome obaveste javnost.
Istovremeno sa prekidom objavljivanja obaveštenja o nestaloj maloletnoj osobi, a u cilju zaštite podatka o ličnosti, mediji su dužni da, bez odlaganja, obrišu sve podatke iz obaveštenja o nestalom detetu.
U prvoj fazi sistema biće uključeni mediji, mobilni operateri, Aerodrom „Nikola Tesla” i železničke i autobuske stanice koje imaju tehničke mogućnosti za ovo. Drugom fazom, koja će biti naknadno uvedena, predviđeno je da se u sistem uključe JP „Putevi Srbije”, banke, tržni centri, naftne kompanije… Planirano je da se u ovoj drugoj fazi u sistem uključe i društvene mreže. One do sada nisu bile uključene jer „Meta” kao vlasnik najvećih društvenih mreža, u Srbiji nema predstavnike koji bi mogli da potpišu ugovore o povlačenju informacija o nestanku deteta.
Procedura prijavljivanja
Nestanak maloletnog lica policiji prijavljuje roditelj ili staratelj nestalog lica. Odmah po prijavi policija je dužna da prvo utvrdi verodostojnost podnete prijave, zatim prikuplja podatke o maloletnom nestalom licu i informacije o okolnostima nestanka. Hitno se preduzimaju sve mere traganja za nestalim maloletnim licem i raspisuje objava.
Odluku o pokretanju sistema „Pronađi me“ donosi načelnik policijske uprave u slučaju sumnje da je nestalo lice žrtva krivičnog dela i kada se radi o nestanku deteta do sedam godina, odnosno do 18 za lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
Inspektor kriminalističe policije na platformi postavlja četiri formatirana obaveštenja o nestanku maloletnog lica koje uz fotografiju obavezno sadrže sve relevantne podatke o nestalom detetu uz instrukcije da informacije prijave policiji pozivom na broj 192.
Od trenutka aktiviranja platforme mobilni operateri, televizijske i radio stanice, aerodromi, železničke i autobuske stanice i Putevi Srbije dobijaju obaveštenje koje su dužni momentalno da objave.
Na ovaj način građani se aktivno uključuju u potragu za nestallim licem i svoja saznanja javljaju policiji.
Nakon pronalaska nestalog maloletnog lica ili istekom roka od 48 sati postavljena obaveštenja se brišu.
Tekst o nasilju nad decom možete pročitati ovde.