Podaci o ličnosti su svi oni podaci koji se odnose na neko određeno ili odredivo fizičko lice, na osnovu kojih ono može biti identifikovano, a kojima se može ugroziti njegova privatnost.
To su, pre svega, podaci kojima se mogu ugroziti život, telesni i fizički integritet, čast, ugled, život porodice, identitet i ime.
Ti podaci se odnose na živa, umrla lica, kao i lica proglašena umrlim.
Pravo na privatnost i zaštitu ličnih podataka prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti
Zaštita podataka o ličnosti je zajemčena članom 42 Ustava Srbije iz 2006. godine. Srbija je usvojila Zakon o zaštiti podataka o ličnosti 2008. godine.
Zakon je počeo sa primenom 1. januara 2009. godine, a nadležnost za nadzor nad njegovom primenom data je Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Novi zakon usvojen je krajem 2018. godine i počeo je da se primenjuje 21. avgusta 2019. godine
U skladu sa novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnost sve informacije kojima se može utvrditi identitet jednog lica, smatraju se podacima o ličnosti.
Obrada je zapravo svaka radnja koja uključuje lične podatke – kopiranje, ustupanje, prikupljanje, čak i uvid u zdravstveni karton predstavlja obradu podataka o ličnosti.
Za subjekte koji obrađuju podatke o ličnosti, najčešće upotrebljavamo termine rukovalac i obrađivač, fizičko ili pravno lice, kao i državni organi, koji određuju svrhu za koju se podaci prikupljaju, obrađuju ih i/ili poverava nekom drugom subjektu na obradu.
Obrada ličnih podataka o građanima nije sama po sebi nezakonita, ali je važno da postoji jasno određena svrha obrade ličnih podataka koja nije protivna zakonima.
Kada se za obradu podataka zahteva saglasnost lica, rukovalac je dužan da pruži osnovne informacije o sebi, i da licu čiji su podaci saopšti informacije vezane za obradu podataka:
- o svrsi obrade, pravnom osnovu obrade i legitimnom interesu rukovaoca da podatke obrađuje;
- informacije da li će rukovalac deliti podatke sa nekim drugim subjektom u zemlji ili van zemlje;
- o roku u kojem će podaci o ličnosti biti čuvani,
- o pravima lica povodom obrade podataka, kao i
- o tome da li obrada podataka podrazumeva automatizovanu obradu podataka i profilisanje.
Ove informacije rukovalac je dužan da prezentuje osobi na koje se podaci odnose pre traženja saglasnosti za obradu podataka.
Koja su Vaša prava u vezi ličnih podataka?
Bez obzira na to da li je pravni osnov za obradu podataka dobijena saglasnost, ili neki pravni propis, lica na koja se podaci odnose ostvaruju određena prava u pogledu te obrade:
1. Pravo na obaveštenje o obradi, uvid i dobijanje kopije
Svi građani imaju pravo da budu obavešteni o tome da li neki rukovalac (neko fizičko ili pravno lice ili organ vlasti) vrši obradu njihovih ličnih podataka.
Ukoliko rukovalac poseduje Vaše lične podatke, na Vaš zahtev dužan je da Vam ih stavi na uvid. Uvid uključuje pregled, čitanje, slušanje podataka i sl. Na Vaš zahtev, rukovalac koji poseduje lične podatke o vama dužan je da Vam sačini kopiju tih podataka.
2. Prava lica povodom izvršenog uvida
Nakon izvršenog uvida, ili dobijene kopije ličnih podataka koje rukovalac poseduje o Vama, možete zahtevati ispravku, dopunu, ažuriranje, brisanje podataka, kao i prekid i privremenu obustavu obrade.
3. Pravo na prenosivost
Ovo pravo je novina u našem pravnom sistemu. Ono podrazumeva da lice na koje se podaci odnose može zahtevati od rukovaoca prenošenje ličnih podataka drugom rukovaocu, kada je to tehnički izvodljivo, odnosno kada se lični podaci, koji su predmet zahteva za prenošenje, nalaze u strukturiranom i mašinski čitljivom formatu.
Primer za to bi bio da banka čiji ste klijent, na Vaš zahtev izvrši prenos Vaših ličnih podataka u drugu banku.
4. Pravo na povlačenje saglasnosti
U situacijama kada je pravni osnov za obradu ličnih podataka Vaš pristanak, imate pravo da u bilo kom trenutku povučete datu saglasnost. Ovo znači da se uvek možete obratiti rukovaocu koji obrađuje Vaše podatke i zahtevati od njega da prekine obradu Vaših podataka.
Konvencija 108 Saveta Evrope
Pod okriljem Saveta Evrope usvojena je Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka (poznata kao Konvencija 108) kao prvi međunarodno obavezujući ugovor u ovoj oblasti. Konvencija proklamuje osam principa zaštite podataka o ličnosti:
Podaci o ličnosti moraju se obrađivati i dostavljati na „pošten“ i zakonit način – „pošteno“ dostavljanje znači da su podaci autorizovani od strane osoba na koje se odnose, i da su na odgovarajući način od njih potvrđene.
Nepošteno dostavljanje najčešće se odnosi na situacije kada se prikupljaju podaci koji nisu u skladu sa predviđenom svrhom ili kada se ne objasni u koju svrhu se vrši prikupljanje podataka, kada se lice dovodi u zabludu da će podaci biti tajni ili poverljivi, kada se do informacije dolazi prinudom, pretnjom ili prevarom, jer se lice ubedi da je obavezno da da te podatke.
„Poštena“ obrada podrazumeva da sve operacije moraju biti izvedene tako da se dobiju istiniti i ažurni podaci.
Nezakonito dostavljanje je svako ugrožavanje poverenja onoga na koga se podatak odnosi ili ga poseduje, ili prestup, kao i krađa i prevara da bi do dostavljanja nekog podataka o ličnosti ili informacije došlo.
Nezakonita obrada postoji kada se na primer na osnovu tajnog uvođenja podataka o nacionalnoj pripadnosti vrši odabir zaposlenih.
Raspolaganje podataka o ličnosti mora biti u skladu sa unapred određenom ili pravno definisanom svrhom – može biti i više svrha, ali ključno je da su one eksplicitno određene u nacionalnim pravnim instrumentima. Neophodno je kontrolisati da li je sadržaj podataka u skladu sa predviđenom svrhom i da li je usklađeno postupanje korisnika:
- Podaci o ličnosti smeju se koristiti ili obelodaniti samo kompatibilno predviđenoj svrsi – inkompatibilnost je nasilno korišćenje ili otkrivanje podataka o ličnosti u odnosu na, u odgovarajućem pravnom aktu, opisane svrhe.
- Podaci o ličnosti moraju da budu adekvatni, relevantni i u dovoljnom broju, u odnosu na svrhu koju treba da služe.
- Podaci o ličnosti moraju biti tačni i ažurni – ovaj princip je u skladu sa pravom pojedinca na ispravku. Ažuriranje podataka preduzima se kada je to potrebno, a u skladu sa njegovom svrhom i prirodom. Podaci su netačni ako su nekorektni ili dovode u zabludu bilo koji deo činjenice vezane za pojedinca.
- Podaci o ličnosti ne smeju se držati duže nego što je potrebno – period čuvanja podataka određen je svrhom zbog koje se prikupljaju i memorišu. Kada se podaci skupljaju zbog više svrha, uzima se najduži predviđeni period i njegovim istekom podaci se brišu.
Subjekat podataka mora biti upoznat o vođenju podataka o njegovoj ličnosti i o mogućnostima pristupa. - Mere sigurnosti preduzimaju se protiv neautorizovanog pristupa, menjanja, otkrivanja i uništenja podataka o ličnositi – princip obuhvata i namerno vršenje ovih radnji i slučajno gubljenje i uništenje.
Zahtev za ostvarenje prava
Zakonom nije predviđeno kako treba da izgleda zahtev kojim se traži uvid u lične podatke, izdavanje kopije, ispravka, dopuna, ažuriranje, brisanje podataka itd.
Međutim, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izradio je dva formulara koji treba da olakšaju građanima ostvarivanje ovih prava.
Prvi se odnosi na situacije u kojima želite da proverite da li neki rukovalac poseduje podatke o Vama, želite uvid u njih i/ili kopiju.
Drugim zahtevom od rukovaoca možete tražiti ispravku, dopunu, ažuriranje, brisanje podataka itd. Zahtevi se mogu uputiti rukovaocima za koje pretpostavljate ili znate da raspolažu Vašim ličnim podacima.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštita podataka o ličnosti i sudska zaštita
U slučaju da lice na koje se podaci odnose smatra da se obrada podataka o ličnosti vrši suprotno odredbama Zakona, ono ima pravo da podnese pritužbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Poverenik je samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti, koji vrši poslove zaštite podataka o ličnosti.
Pored obraćanja Povereniku, lice na koje se podaci odnose može podneti tužbu za zaštitu svojih prava, protiv rukovaoca ili obrađivača za kog smatra da je obradom ličnih podataka povredio neko od prava propisanih Zakonom.
Pored ove vrste zaštite moguće je pokrenuti postupak i pred osnovnim sudom tužbom za naknadu štete zbog nezakonitog rukovanja podacima o ličnosti.
Savet je da se u svim slučajevima povrede prava iz ove oblasti, lica na koje se podaci odnose prvo obrate Povereniku, kao organu u čijoj direktnoj nadležnosti je oblast zaštite podataka o ličnosti i koji ima razvijenu praksu postupanja u ovoj oblasti.