Zastarelost u obligacionom pravu Srbije

Zastarelost u obligacionom pravu Srbije predstavlja važan aspekt koji utiče na primenu zakonodavstva u ovoj oblasti. Zakoni koji regulišu obligacione odnose često sadrže odredbe o zastarelosti, što je period u kome dužnik može biti tužen za isplatu duga. U Srbiji, zakonske odredbe o zastarelosti obligacija se nalaze u Građanskom zakoniku i Zakonu o obligacionim odnosima. Proces zastarelosti može biti različit za različite tipove obligacija, a rok zastarelosti može se kretati od godine do nekoliko decenija. Zastarelost može imati značajne posledice na prava poverioca i dužnika u slučaju sudskog postupka. Stoga, razumevanje i primena zakonskih normativa o zastarelosti od velikog su značaja za sve učesnike u obligacionim odnosima u Srbiji.

Zakonodavstvo o zastarelosti u obligacionom pravu Srbije definiše vremenski period u kome se pravo na potraživanje gubi ukoliko nije pokrenut sudski postupak za naplatu duga u tom roku. Ovaj period može biti različit u zavisnosti od tipa obligacije i okolnosti slučaja. U praksi, zastarelost može predstavljati izazov za poverioca koji žele da obezbede isplatu duga, kao i za dužnike koji se pozivaju na zastarelost kako bi izbegli isplatu. Stoga, kontinuirana analiza i ažuriranje zakonodavstva o zastarelosti predstavlja važan aspekt u obligacionim odnosima u Srbiji, osiguravajući pravednost i stabilnost u izvršavanju obaveza.

Tok zastarelosti

Tok zastarelosti u obligacionom pravu Srbije počinje kada obaveza dospe, kako je dogovoreno u obligaciji. Od tog trenutka, rok za zastarelost počinje da teče.
Ukoliko poverilac ne pokrene sudski postupak za naplatu duga u zakonskom roku za zastarelost, pravo na potraživanje zastareva, odnosno, gubi se. Ovaj rok obično je utvrđen zakonom i može varirati u zavisnosti od tipa obligacije i zakonskih propisa.

Rokovi zastarelosti

Rokovi zastarelosti su imperativne prirode, te ih ugovorne strane svojom voljom ne mogu menjati. Naše pravo predviđa opšti i posebne rokove. Opšti rok jeste onaj u kome zastarevaju sva prava osim ukoliko za neka prava nisu predviđeni posebni, kraći rokovi zastarelosti. Opšti rok iznosi 10 godina. Posebni rokovi jesu od  5, 3 i 1 godina i predviđa ih kako ZOO, tako i drugi zakoni.

A. Povremena potraživanja i pravo iz kojeg prositiču

Potraživanje povremenih davanja (bilo da su sporedna-kamate ili glavna-izdržavanje) koja dospevaju godišnje ili u kraćim vremenskim razmacima, zastarevaju za 3 godine od dospelosti svakog pojedinog davanja,

Isto važi za anuitete kojima se u jednakim unapred određenim povremenim iznosima otplaćuju glavnica i kamate, ali ne važi za otplate u obrocima i druga delimična ispunjenja,

Samo pravo iz koga proističu povremena potraživanja zastareva za 5 godina, računajući od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraživanja posle koga dužnik nije vršio davanja,

Kad zastari pravo iz koga proističu povremena potraživanja, poverilac gubi pravo da zahteva kako buduća povremena davanja, tako i povremena davanja koja su dospela pre ove zastarelosti,

Pravo na izdržavanje određeno zakonom ne može zastariti (kao što je, npr. Porodičnim zakonom predviđeno na izdržavanje deteta).

B. Međusobna potraživanja iz ugovora o prometu robe i usluga

Međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga, kao i potraživanja naknade za izdatke učinjene u vezi s tim ugovorima, zastarevaju za 3 godine, s tim što zastarevanje teče odvojeno za svaku isporuku robe, izvršeni rad ili uslugu.

C. Potraživanje zakupnine

Potraživanje zakupnine, bilo da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu, zastareva za 3 godine.

D. Potraživanje naknade štete

Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za 3 godine od saznanja za štetu i za lice koje je štetu učinilo (subjektivni rok) i u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za 5 godina od kad je šteta nastala (objektivni rok),

Potraživanje naknade štete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva za vreme određeno za zastarelost te obaveze.

E. Potraživanje naknade štete prouzrokovane krivičnim delom

Kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja,

Prekid zastarevanja krivičnog gonjenja povlači za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu štete. Isto važi i za zastoj zastarevanja.

F. Potraživanja utvrđena pred sudom ili drugim nadležnim organima

Sva potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, zastarevaju za 10 godina, čak i onda kada zakon inače predviđa kraći rok zastarelosti, s tim što sva povremena potraživanja koja proističu iz takvih odluka ili poravnanja i dospevaju ubuduće, zastarevaju u roku predviđenom za zastarelost povremenih potraživanja.

G. Jednogodišnji rok zastarelosti

Potraživanja koja zastarevaju za 1 godinu i kod kojih zastarevanje teče iako su isporuke ili usluge produžene jesu:

Potraživanje naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoće, kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva,

Potraživanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio-prijemnika i televizijskog prijemnika,

Potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka, kao i druga njihova potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim ili kraćim rokovima,

Potraživanje pretplate na povremene publikacije, računajući od isteka vremena za koje je publikacija naručena.

Zastarevanje potraživanja iz radnog odnosa

Prema članu 196 Zakona o radu, svako novčano potraživanje koje proističe iz radnog odnosa – ima rok zastarelosti od 3 godine.

Postavlja se pitanje od kada počinje računanje roka zastarelosti u slučaju npr.zarade:

Pošto je poslodavac dužan da zaposlenom isplati zaradu za prethodni mesec u tekućem mesecu, ako to ne učini, od prvog u narednom mesecu zaposleni će biti ovlašćen da sudski potražuje svoju zaradu, a samim tim, od tad teče i rok zastarevanja. U slučaju prestanka radnog odnosa i otkaza npr. poslodavac je dužan u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa da isplati zaposlenom dugovanja koja ima prema njemu, a nakon tog roka, teče rok za zastarevanja od 3 godine.

Zastarelost duga za kredit banke fizičkom licu

Oko pitanja zastarelosti duga po bankarskom kreditu i zastarevanju pojedinačnih rata kredita (ili njihovoj apsolutnoj zasterolsti), često se čuju suprostavljena mišljenja.

Međutim , obzirom da zakon o obligacionim odnosima koji uređuje zastarelost potraživanja nije uredio na poseban način zastarelost duga po kreditu, prema zakonu primenjuje se opšti rok zastarevanja potraživanja od 10 godina od dospelosti, izuzev ako nije u pitanju potraživanje pravnih lica kao korisnika kredita. Tu je sudska praksa dosta ujednačena.

Iako pojedinačne rate kredita – anuiteti, dospevaju povremeno, one nemaju tretman povremenih potraživanja/davanja jer to suštinski nisu. Zbog toga i rok zastarevanja za potraživanja iznosa rate kredita je takođe 10 godina od dospevanja.

Prekid i zastoj zastarelosti

Prekid podrazumeva situaciju koja nastaje radnjom poverioca ili dužnika, a ima za posledicu da se vreme koje je proteklo pre prekida ne računa u zakonom predviđeni rok za zastarelost, te zastarni rok počinje teći iznova posle prekida. Zastarevanje koje počinje teći iznova posle prekida, navršava se kad protekne onoliko vremena koliko je zakonom određeno za zastarevanje koje je prekinuto.

Radnje koje utiču na prekid zastarelosti jesu radnje dužnika i poverioca.

Tako su dužnikove radnje koje prekidaju zastarevanje sledeće: priznanje ili isplata duga, davanje obezbeđenja, otplata kamate od strane dužnika.

Poveriočeve radnje koje prekidaju zastarevanje jesu: podnošenje tužbe odnosno preduzimanje bilo koje druge radnje pred sudom ili nadležnim organom u cilju utvrđivanja, ostvarenja ili obezbeđenja potraživanja.

Poveriočeva radnja se neće smatrati prekidom ukoliko odustane od podnošenja tužbe ili preduzimanja radnje, ili ukoliko poveriočeva tužba ili zahtev bude odbačen ili odbijen, ili ako izdejstvovana ili preduzeta mera izvršenja ili obezbeđenja bude poništena. Međutim, ukoliko je tužba protiv dužnika odbačena zbog nenadležnosti suda ili kog drugog uzroka koji se ne tiče suštine (merituma) stvari, pa poverilac podigne ponovo tužbu u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti odluke o odbacivanju tužbe, smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom tužbom. Isto pravilo važi i za pozivanje u zaštitu, i za isticanje prebijanja potraživanja u sporu, kao i u slučaju kad je sud ili drugi organ uputio dužniku da svoje prijavljeno potraživanje ostvaruje u parničnom postupku.

Za prekid zastarevanja nije dovoljno da poverilac samo pozove dužnika pismeno ili usmeno da obavezu ispuni.

Sam ZOO propisuje rokove zastarelosti u slučaju prekida:

•             Zastarevanje prekinuto priznanjem od strane dužnika počinje teći iznova od priznanja,

•             Kad je prekid zastarevanja nastao podizanjem tužbe ili pozivanjem u zaštitu, ili isticanjem prebijanja potraživanja u sporu, odnosno prijavljivanjem potraživanja u nekom drugom postupku, zastarevanje počinje teći iznova od dana kad je spor okončan ili svršen na neki drugi način,

•             Kad je prekid zastarevanja nastao prijavom potraživanja u stečajnom postupku, ili zahtevom prinudnog izvršenja ili obezbeđenja, zastarevanje počinje teći iznova od dana okončanja ovih postupaka,

•             Ako je prekid nastao priznanjem duga od strane dužnika, a poverilac i dužnik su se sporazumeli da izmene osnov ili predmet obaveze, novo potraživanje zastareva za vreme koje je određeno za njegovu zastarelost.

•             Zastoj sprečava početak toka zastarelosti iz uzroka koje predviđa sam zakon, usled čega vreme potrebno za zastarelost ne može početi da teče ili ukoliko je već započeto, vreme prestaje da teče. Nakon prestanka okolnosti/uzroka koji su doveli do zastoja, rok zastarelosti se nastavlja, a proteklo vreme se uračunava u zakonom određeni rok zastarelosti.Tok zastarelosti, stoga, predstavlja period u kome kreditor može aktivno pratiti i zaštititi svoje interese za naplatu duga, dok se za dužnika predstavlja period u kome se može osloboditi od obaveze isplate ako kreditor ne aktivira zaštitu svojih prava u zakonskom roku.

Više o zastarelosti bankarskog duga možete pročitati ovde.

Related Posts

Leave a Reply