Ko su nužni naslednici?
Nužni naslednici dele se u nasledne redove. Nužni nasledni redovi se međusobno isključuju što znači da ako postoje lica iz prvog nužno naslednog reda lica iz drugog neće imati pravo na svoj nužni nasledni deo, drugi nužni nasledni red isključuje treći i tako dalje.
Nužni naslednici su deca preminulog i njihovi potomci, usvojenici i njihovi potomci, supružnik, roditelji, braća i sestre, babe i dede i ostali preci preminulog.
Da bi određeno lice postalo nužni naslednik u konkretnom slučaju, potrebno je da se to lice po zakonskom redosledu pojavljuje kao naslednik. Tako npr. roditelji preminulog ne mogu biti nužni naslednici ukoliko preminuli ima decu, obzirom da shodno pravilima zakonskog nasleđivanja roditelji nasleđuju preminulog samo ukoliko on nema svoje potomke.
Braća i sestre, babe i dede i ostali preci preminulog stiču pravo na nužni deo uz ispunjenje dodatnog uslova, a to je da su trajno nesposobni za privređivanje, a nemaju nužnih sredstava za život.
Koliki je nužni deo nužnih naslednika?
Nužni deo naslednika zavisi od toga u kom naslednom redu se nalaze. Nužni deo se izračunava na osnovu dela zaostavštine koji bi nasledniku po zakonu pripao.
Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja.
Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi, njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima, dakle ovde važi pravo predstavljanja.
Vrlo je bitno istaći da nužni naslednik ne odgovara za ostaviočeve dugove.
Povreda nužnog dela
Povreda nužnog dela postoji onda kada je ono što nužnom nasledniku pripada na osnovu poklona, zakona, testamenta, ili isporuke manje od visine njegovog nužnog dela. Mora se utvrditi šta je nužni naslednik dobio od ostavioca i da li je to što je dobio manje od onoga što mu garantuje zakon.
Mora se utvrditi obračunska vrednost zaostavštine koja se dobija kada se od aktive ostavioca oduzme pasive (dugovi). Na obračunsku vrednost zaostavštine se dodaje vrednost svih poklona koji su učinjeni zakonskim naslednicima kao i vrednost poklona koje je ostavilac učinio licima koja nisu njegovi zakonski naslednici u poslednjoj godini života. U vrednost ovih poklona ne ulazi ono što je ostavilac utrošio na izdržavanje i školovanje zakonskog naslednika, pokloni učinjeni u dobrotvorne svrhe, kao ni manji uobičajeni i prigodni pokloni. Poklonom se smatra svako odricanje od prava pa i odricanje u korist naslednika, oprost duga i sva besplatna raspolaganja. Pri procenjivanju poklona ceni
se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrđivanja vrednosti zaostavštine ali prema stanju u vreme kada je poklonjena. Povreda nužnog dela predstavlja najčešći slučaj kada se stranke obraćaju advokatu vezano za pitanja povrede naslednih prava.
Zaštita nužnog dela
U slučaju povrede nužnog dela koji ima stvarnu prirodu podnosi se tužba kojom se traži smanjenje testamentarnog raspolaganja i povraćaj poklona. Testamentarna raspolaganja se samnjuju u istoj srazmeri (kada ima vise naslednika). Pokloni se vraćaju obrnutim redom od onog kojim su činjeni a pokloni učinjeni istovremeno se vraćaju srazmerno.
U slučaju povrede nužnog dela koja ima obligacionu prirodu podnosi se zahtev za isplatu novčane protivrednosti za koju je nužni deo u nasledstvu povređen.
Zaštita u slučaju povrede nužnog dela se može tražiti u roku od 3 godine koji teče od proglašenja testamenta ako je nužni deo povređen testamentom, ili od smrti ostavioca ako je nužni deo povređen poklonima. Nadležnom sudu se podnosi tužba. Ako ostaviočev potomak ili usvojenik umre pre nego što je postavio zahtev za zaštitu nužnog dela to pravo pripada njegovima naslednicima u roku od 6 meseci od njegove smrti. Da je nužni deo u nasledstvu povređen se uglavnom saznaje tek na ostavinskoj raspravi, tada stranka treba da istakne sudu da joj je nužni deo povređen a sud će prekinuti ostavinski postupak i uputiti stranku na parnicu.
Razbaštinjenje nužnih naslednika
Zakon o nasleđivanju ovlašćuje zaveštaoca da u određenim slučajevima može u formi testamenta oduzeti nužnom nasledniku pravno na nužni deo.
Zakon o nasleđivanju poznaje dve vrste razbaštinjenja nužnih nasledika:
1. Isključenjem i
2. Lišenjem
Više o razbaštinjenju nužnih naslednika možete pročitati ovde.