Nužni naslednici su deca preminulog i njihovi potomci, usvojenici i njihovi potomci, supružnik, roditelji, braća i sestre, babe i dede i ostali preci preminulog.
Da bi određeno lice postalo nužni naslednik u konkretnom slučaju, potrebno je da se to lice po zakonskom redosledu pojavljuje kao naslednik. Tako npr. roditelji preminulog ne mogu biti nužni naslednici ukoliko preminuli ima decu, obzirom da shodno pravilima zakonskog nasleđivanja roditelji nasleđuju preminulog samo ukoliko on nema svoje potomke.
Braća i sestre, babe i dede i ostali preci preminulog stiču pravo na nužni deo uz ispunjenje dodatnog uslova, a to je da su trajno nesposobni za privređivanje, a nemaju nužnih sredstava za život.
Nužni deo izračunava se tako što se zakonski deo (onaj koji bi pripao po zakonskom redu nasleđivanja) umanjuje za određeni razlomak. Kod dece preminulog i njihovih potomaka, usvojenika i njihovih potomaka i supružnika taj razlomak je ½, dok je kod ostalih nužnih naslednika 1/3.
Razbaštinjenje nužnih naslednika
Zakon o nasleđivanju ovlašćuje zaveštaoca da u određenim slučajevima može u formi testamenta oduzeti nužnom nasledniku pravno na nužni deo.
Zakon o nasleđivanju poznaje dve vrste razbaštinjenja nužnih nasledika:
1. Isključenjem i
2. Lišenjem
Isključenje nužnog naslednika iz nasledstva
Kada zaveštalac može isključiti nužnog naslednika prava na nužni deo?
Zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu, ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepoštenom životu).
Isključenje može biti potpuno ili delimično.
Od isključenja nužnog naslednika iz nasledstva razlikuje se nedostojnost naslednika za nasleđivanje. Za isključenje potreba je izrična i nesumnjiva volja ostavioca, dok se nedostojan naslednik isključuje po samom zakonu i nije potrebna izražena volja ostavioca)
Koji uslovi moraju da budu ispunjeni?
Zakon o nasleđivanju izričito propisuje uslove da bi isključenje bilo punovažno.
1. Isključenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje.
2. Isključenje mora biti izraženo na nesumnjiv način, a poželjno je navesti i uzrok isključenja.
3. Uzrok isključenja mora postojati u vreme ostaviočeve smrti.
Dokazivanje osnovanosti isključenja tereti onog ko se na isključenje poziva. Dakle isključeni naslednik mora tužbom da dokazuje da isključenje nije osnovano.
Koje su posledice isključenja?
Isključeni gubi nasleđe u meri u kojoj je isključen.
Prava ostalih koji mogu naslediti određuju se kao da je isključeni umro pre ostavioca.
Lišenje nužnih naslednika
Kada zaveštalac može lišiti nužnog naslednika prava na nužni deo?
Ako je potomak koji ima pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik, zaveštalac ga može u celini ili delimično lišiti nužnog dela u korist potomaka lišenog.
Za razliku od isključenja iz nasledstva koje predstavlja kaznu nužnom nasledniku za nedolično ponašanje prema ostaviocu, smisao lišenja je da se zaštite drugostepeni potomci ostavioca.
Koji uslovi moraju da budu ispunjeni?
Zakon o nasleđivanju izričito propisuje uslove da bi isključenje bilo punovažno.
1. Lišenje takođe mora biti u formi testamenta.
2. Lišenje je punovažno samo ako u trenutku smrti ostaviočeve lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta.
3. Isto važi i ako lišeni ima punoletno dete ili punoletnog unuka od ranije umrlog deteta, koji su nesposobni za privređivanje.
Koje su posledice lišenja?
Lišenjem nasledni deo odmah prelazi na potomka u čiju korist je lišenje izjavljeno.
Dakle, nužni naslednik se isključuje iz nasleđa zbog određenih grešaka prema ostaviocu. Isključenje se razlikuje od nedostojnosti za nasleđivanje, jer nedostojnost nastaje po sili zakona bez izjave ostavioca i nedostojni ne može naslediti na osnovu zakona ili zaveštanja, niti steći kakvu korist ili zaveštanja. Takođe, o isključenju sud ne pazi po službenoj dužnosti, nego po zahtevu zainteresovanog lica, dok je o nedostojnosti dužan da pazi po službenoj dužnosti.
Moralna obaveza nije zakonom određena, a ista zavisi i od shvatanja sredine u kojoj živi ostavilac. Da li su povrede obaveza teže, utvrđuje sud na osnovu objektivnih i subjektivnih merila, odnosno prema shvatanju društvene sredine i stavu isključenog prema povredi takve obaveze.
Zakonom nije određeno zbog kojih krivičnih dela će nužni naslednik biti isključen, a u načelu to mogu biti sva dela, izuzev onih koja predstavljaju razlog nedostojnosti za nasleđivanje.
Isključenje može biti potpuno ili delimično-isključenje ograničeno na pojedine stvari ili prava iz zaostavštine, jer zavisi od volje zaveštaoca.
Dalje, ističemo da isključenje nužnog naslednika se ne pretpostavlja, nego mora biti izraženo tako da ne postoji sumnja. Punovažno je samo ono isključenje koje je učinjeno u bilo kojoj formi potrebnoj za zaveštanje. Isključenje deli sudbinu zaveštanja ukoliko je dato u zaveštanju koje je ništavo ili rušljivo.
Isključeni naslednik gubi nasleđe u meri u kojoj je isključen, što dalje znači da prava ostalih koji mogu naslediti određuju se kao da je isključeni umro pre ostavioca.
Lišenjem nužnog dela sprečava se potomak zaveštaoca da nasledi kao nužni naslenik, a omogućava se da umesto njega nužni deo njemu namenjen steknu njegovi potomci. Na ovaj način štite se interesi potomaka lišenog. Za razliku od isključenja, lišenje se primenjuje samo prema određenim nužnim naslednicima i u korist potomaka lišenog lica.
Lišenje je punovažno samo ako u trenutku ostaviočeve smrti lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta.
Isto važi i ako lišeni ima punoletno dete ili punoletnog unuka od ranije umrlog deteta, koji su nesposobni za privređivanje.
Nužni naslednik može biti lišen nužnog dela zbog njegovog stanja i ponašanja, ako su ispunjene pretpostavke na strani korisnika nužnog dela. Ono je punovažno ako je u vreme lišenja lišen prezadužen ili rasipnik, a to stanje postoji i u vreme smrti ostavioca.
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminic@gmai.com