Ustav Knjažestva Srbije (slsrp. Ustavъ Knяžestva Serbїe), poznat kao Sretenjski ustav, prvi je ustav u Kneževini Srbiji koji je donet u Kragujevcu 1835. godine.
Sretenjski ustav je sastavio Dimitrije Davidović. Ustavom je izvršena podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, što se i danas smatra standardom demokratije i ustavnosti.
Vlast čine knez, državni sovjet i narodna skupština. U današnje vreme, ova podela odgovarala bi predsedniku, vladi i narodnoj skupštini.
Ustavom je određeno da knez i državni sovjet dele izvršnu vlast. Proklamovana su prava i slobode građana, kao što su:
- neprikosnovenost ličnosti,
- nezavisnost sudstva i pravo na zakonito suđenje,
- sloboda kretanja i nastanjivanja,
- nepovredivost stana,
- pravo na izbor zanimanja,
- ravnopravnost građana, bez obzira na veru i nacionalnost.
Ustavom su ukinuti ropstvo i feudalni odnosi. Iako je donet od Velike narodne skupštine i zakletvom potvrđen od kneza Miloša Obrenovića ustav je suspendovan nakon svega 55 dana pod pritiskom velikih feudalnih sila (Turske, Rusije i Austrije).
Danas se original jednog od najvrednijih pravnih akata iz Novog veka (1453-1918) na Balkanu, koji povezao i ukoričio Gligorije Vozarović, čuva u Arhivu Srbije.
Istorijska pozadina Sretenjskog ustava
Istorijska pozadina Sretenjskog ustava neodvojivo je povezana sa dugim i teškim putem srpskog naroda ka sticanju nacionalne nezavisnosti.
Sve počinje Prvim srpskim ustankom, iniciranom 1804. godine, kao lokalnom bunom protiv turskih uzurpatora Dahija.
Ovaj ustanak, brzo prerastao iz lokalnog sukoba u nacionalnu revoluciju za oslobođenje od osmanske vlasti, označio je prekretnicu u srpskoj borbi za samostalnost.
Vođstvo nad buntovnicima preuzeo je Đorđe Petrović Karađorđe nakon zborovanja na Sretenje u Orašcu. Srpski ustanici, uz podršku Rusije koja je tada vodila rat sa Osmanskim carstvom, uspeli su da odbrane svoju slobodnu teritoriju i započnu izgradnju sopstvenih državnih organa, među kojima je Praviteljstvujušči sovjet igrao centralnu ulogu.
Tokom ovog burnog perioda, formirani su prvi ustavni akti koji su predstavljali temelje za organizaciju moderne srpske države.
Akt iz 1808. godine bio je prvi formalni pokušaj stvaranja centralizovane uprave, ali, bez šire podrške, nije stupio na snagu.
Tek na Beogradskoj skupštini 1811. godine donete su odluke o reorganizaciji Praviteljstvujuščeg sovjeta, čime je počelo stvaranje zakonodavnih, sudskih i upravnih struktura. Međutim, sve tri vlasti u to vreme bile u rukama Karađorđa.
Napad Napoleona na Rusiju i nepovoljan Bukureštanski mir 1812. godine doveli su do propasti Prvog srpskog ustanka.
No, srpski narod nije dugo čekao na novu priliku, već 1815. godine, pod Milošem Obrenovićem, započeo je Drugi srpski ustanak. Miloševa mudra politika i šire međunarodne okolnosti, posebno nakon Bečkog kongresa, omogućile su Srbiji postepeno jačanje autonomije.
Sretenjski Ustav – Opšte informacije
Sretenjski ustav, donesen na svečanosti pod slobodnim nebom u Kragujevcu 1835. godine, predstavlja jedan od temeljnih kamena moderne srpske državnosti.
Izrađen pod rukovodstvom Dimitrije Davidovića, ovaj dokument nije bio samo pravni akt, bio je simbol nadanja i težnje srpskog naroda za slobodom i pravdom.
Inspirisan francuskim ustavom iz 1791. godine, kao i ustavnim poveljama iz 1814. i 1830. godine, a takođe i belgijskim ustavom od 1831. godine, Sretenjski ustav je odrazio duh vremena svojim liberalnim pristupom i slobodoumnim uređenjem.
Podeljen na 14 glava i obuhvatajući 142 člana, ustav je uspostavio temeljne principe pod kojima bi nova, polunezavisna kneževina trebalo da upravlja – podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Ova trojaka podela vlasti, sa izvršnom moći koncentrisanom u rukama kneza i njegovih šest ministara, te sa nezavisnim sudovima, bila je revolucionarna za svoje vreme, naročito uzimajući u obzir da je Srbija još uvek formalno bila osmanska vazalna država.
Davidović nije samo stvorio pravni dokument, on je izumeo i termin „ustav“, naglašavajući potrebu za ograničenjem vrhovne moći naročitim zakonima.
Još jedan značajan element ustava bilo je utvrđivanje grba i zastave Srbije, hrabar potez koji je svakako premašivao očekivanja za vazalnu zemlju te epohe.
Proglašen uz prisustvo hiljada ljudi, vatromet i pozorišnu predstavu, Sretenjski ustav bio je više od običnog pravnog akta, odražavajući duh zajedništva i težnju ka nezavisnosti.
Ovaj istorijski trenutak, kada je knez Miloš Obrenović izjavio „Davidoviću, Davidoviću, sve što si dosad piskarao, danas si pečatao,“ ostaje nezaboravan kao početak nove ere u istoriji srpskog naroda, obeležavajući rođenje nacije posvećene idejama pravde, jednakosti i samouprave.
Ishod Ustava
Ishod Sretenjskog ustava u srpskoj istoriji obeležava kritičan trenutak u formiranju modernog državnog identiteta Srbije.
Iako je bio na snazi svega 55 dana de jure, i tek oko dve nedelje de facto, prijem ovog dokumenta u srpskom narodu bio je izuzetno pozitivan. „Novine srbske“ zabeležile su da je knez Miloš potpisao „sreću Srbije“, označavajući ovaj trenutak kao početak nove ere za Srbiju.
Međutim, liberalne ideje utkane u ustav brzo su naišle na zid od strane velikih evropskih imperija – Rusije, Turske, Austrije, Pruske – koje tada nisu imale ustave niti su planirale njihovo donošenje.
Zabrinutost zbog slobodoumnih odredbi ustava, kao što su ograničavanje prava veta kneza i mogućnost razrešenja državnih činovnika po njegovom nahođenju, brzo se proširila među susjednim državama.
Komentari ruskih i austrijskih zvaničnika o „zaraziteljnoj konstituciji“ i opisivanje ustava kao jedne od „najvećih zabluda ovoga veka“ pokazuju koliko su revolucionarne ideje bile pretnja za stabilnost feudalnog poretka tog doba.
Suočen s pritiscima Turske, Rusije i Austrije, knez Miloš Obrenović nerado je suspendovao ustav, braneći pravo Srbije da se samostalno ustavno organizuje.
Iako vladaru nije bio po volji, opterećenje koje su strane sile postavile prema ustavu omogućilo mu je da u kratkom roku razreši sve ministre, čime je ovaj ambiciozni legalni dokument brzo stavljen van snage.
Ova akcija pokazuje koliko su spoljni faktori uticali na unutrašnju politiku mlade srpske države, ali i spremnost vladara da se prilagode tim pritiscima radi očuvanja moći.
Sretenjski ustav, uprkos kratkoj primeni, ostaje ključan simbol težnje Srbije za nezavisnošću i modernizacijom, pokazujući raskorak između vizije budućnosti i realnosti geopolitičkog okruženja tog vremena.
Njegov ishod ilustruje kako je Srbija, stremeći ka evropskim idealima pravde i demokratije, morala navigirati kompleksnom mrežom međunarodnih odnosa i unutrašnjih političkih dinamika.
U literaturi nailazimo na različite rasprave, neki smatraju da „period ustavnosti Srbije“ počinje još donošenjem pravnih akata 1808. i 1811.godine.
Jedni su mišljenja da je Sretenjski Ustav zaista bio Ustav (St. Novaković i R. Ljušić), dok sa druge strane imamo mišljenike da se sretenjski dokument ne može po teorijskopravnom smislu nazvati prvim srpskim Ustavom (R. Mitrović).
Prof. dr Sima Avramović je u svom delu „175 godina od donošenja Sretenjskog Ustava“ izneo pravnoistorijske činjenice i odgovorio na pitanje da li je Sretenjski Ustav bio Ustav. Prof. dr Sima Avramović je mišljenja da je Ustav „i po svojoj formi, a i po sadržini, nesumnjivo imao sve osobine koje su odlikovale nemnogobrojne ustave u prvoj polovini XIX veka, ukoliko su uopšte postojali u pojedinim državama.
Istorijski pristup podrazumeva da se, prilikom klasifikovanja nekog fenomena, na njega ne primenjuju striktno kriterijumi kasnijih vremena (ali, ni da se u davnim pojavama, na prilično nategnut način, prepoznaju kasniji pravni koncepti, što je druga krajnost).“
U svom delu je, takođe, izneo i poređenje Magna Carta Libertatum sa Sretenjskim Ustavom, iznoseći mišljenje da, ako se Sretenjski Ustav ne smatra prvim srpskim Ustavom, onda se u pitanje dovodi ustavnost Velike povelje slobode (i jedan i drugi Ustav su imali sličnu sadržinu).
„Čak i da ga je doneo samo knez (jer, mnogo je diskusija izazvalo pitanje da li je Sretenjski bio oktroisan), to ne bi bitno menjalo njegov karakter, s obzirom na to da su takvi bili neki ustavni akti i u drugim državama (državicama) tog doba, poput onoga iz Virtemberga. Često se Sretenjskom ustavu osporava i to što je važio tek nekoliko nedelja (Magna carta iz 1215. važila je jedva tri meseca), ali je još goru sudbinu pre njega doživeo francuski montanjarski Ustav iz 1793. godine, čiji donosioci takođe nisu imali faktičku snagu da ga održe u životu.“
Na samom kraju, prof. dr Sima Avramović zaključuje „sve u svemu, zvali ga prvim srpskim ustavom ili ne, nema sumnje da je sretenjski dokument zasnovao srpsku ustavnost.“
Iz svega navedenog, možemo zaključiti da je Sretenjski Ustav bio koren ustavnosti Srbije. Tome u korist ide i činjenica da se čak i 185 godina nakon njegovog donošenja, i dalje polemiše da li je on Ustav ili ne.
Značaj Sretenjskog ustava
Sretenjski ustav nije bio samo pravni dokument, bio je simbol nacionalne emancipacije, težnje ka demokratiji i odbacivanju feudalnih i autokratskih ustanova koje su dugo kočile srpsko društvo.
Kao prvi moderni srpski ustav, on je predstavljao temelj na kojem će se graditi moderna srpska država, ističući značaj ljudskih prava, sloboda i pravične vladavine.
Rađen po ugledu na francuske ustavne povelje iz 1814. i 1830., kao i na belgijski ustav iz 1831. godine, Sretenjski ustav je nosio u sebi duh evropskog liberalizma i demokratije, koji su bili retki u toj era.
Kao jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi, ovaj dokument nije samo oblikovao pravni i politički okvir za Srbiju, već je poslao snažnu poruku ostatku Evrope o težnji srpskog naroda ka modernizaciji, suverenosti i samoodređenju.
Iako je bio kratkog veka, njegov uticaj i danas odzvanja kao ključni trenutak u istoriji formiranja srpske nacionalne države, postavljajući standarde za buduće generacije u borbi za pravedno i slobodno društvo.
Reference
- „Pravni transplanti i prvi srpski ustav iz 1835. (pp. 7)“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. jul 2014), Mladen Tišma, Pravni fakultet Univerzitet u Beogradu.
- „Knjaževsko-srpski teatar, O teatru”. Arhivirano iz originala na datum 22. 10. 2008. Pristupljeno 16. 2. 2014.
- Sretenjski Ustav najbolji u Evropi tog vremena, inspiracija za ustavotvorce (RTS, 15. februar 2019.)
- Prvi povez Sretenjskog ustava bio je remek-delo (RTS, 15. februar 2020.)
- Dva Sretenja, a jedan praznik (Politika, Radoš Ljušić, 26. februar 2019.)
- „Pravni transplanti i prvi srpski ustav iz 1835. )“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. jul 2014), Mladen Tišma, Pravni fakultet Univerzitet u Beogradu.
- Avramović 2010, str. 17.
- „DIMITRIJE DAVIDOVIĆ – pisac prvog srpskog ustava“ ) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. jul 2014), Slobodan Gavrilović i Dragan Belić, Mala biblioteka, Beograd. (2006). str. 13.
- Mladen Tišma. pp. 7.
- Ljušić, R. (1985). 150 godina od donošenja Sretenjskog Ustava. Beograd. str. 211.
- Mitrović, R. (1985). Primena načela ustavnosti i zakonitosti u Sretenjskom ustavu. Beograd. str. 109.
- Avramović, Sima (2010). Sretenjski Ustav – 175 godina posle. Beograd: Anali Pravnog fakulteta Univerziteta u Beoradu. str. 38.
- Avramović, Sima (2010). Sretenjski Ustav – 175 godina posle. Beograd: Anali Pravnog fakulteta Univerziteta u Beoradu. str. 38.
- Avramović, Sima (2010). Sretenjski Ustav – 175 godina posle. Beograd: Anali Pravnog fakulteta Univerziteta u Beoradu. str. 38.