Nisu retki slučajevi da prolaznika na ulici zadesi neki od sledećih nemilih događaja kao što su:
- ujed psa lutalice,
- pad na ulici u neobezbeđen šaht,
- pad u rupu,
- pad zbog neravnine na nekoj javnoj površini,
- pad na led, ili sneg.
Svi ovi gore nabrojani događaji imaju nešto zajedničko, a to je da mogu prouzrokovati štetu licu koje se zadesio u datoj situaciji, a sama šteta može biti materijalna i namaterijalna. U tim slučajevima lice ima pravo na naknadu štete.
Fizička bol (usled povrede na ulici)
Sve ove neprijatne situacije najčešće prouzrokuju štetu osobi koju je zadesila neka od ovih neprijatnih situacija.
Šteta u tim slučajevima može da bude materijalna i nematerijalna i svaki čovek ima pravo na naknadu štete.
Pod nematerijalnom štetom smatra se strah i bol, dok se fizički bol javlja zbog zadobijene povrede. Taj bol može da bude različitog intenziteta i trajanja.
Naravno, pri padu na ulici bol biva najjačeg intenziteta, a kasnije taj bol slabi. Međutim, taj blaži bol takođe zna da bude neprijatan i da traje još neko duže vreme. Strah spada u psihičku kategoriju ljudskog stanja i predstavlja osećaj zabrinutosti zbog određene preteće situacije.
Strah
Kao i bol, i strah može da bude različitog intenziteta i trajanja. Osim toga, neki nemili događaj kod oštećenog može da pokrene i neke druge nove strahove.
Primera radi, ako je osobu ujeo pas na ulici u tom momentu se oseća i strah za svoju bezbednost odnosno život. Kasnije se može strah od pasa bilo da su vlasnički ili lutalice.
Takođe kod osobe koja je pretrpela neku nezgodu može da se javi i strah za svoje zdravlje tokom lečenja. Takođe, u ovim situacijama dolazi do umanjenja uobičajenih aktivnosti, a to se najčešće javlja kod težih povreda.
Umenjanje opšte životne aktivnosti može da nastane kao posledica težih povreda. U ovom slučaju kod oštećenog se javlja psihička bol, i on ima pravo na naknadu štete po tom osnovu.
Naruženost može nastati kao posledica neke spoljne povrede. To može biti ožiljak ili neki drugi deformitet. Psihička bol koju oštećeni trpi zbog naruženosti predstavlja osnov za naknadu štete.
Materijalna šteta se ogleda u umanjenju vrednosti imovine oštećenog. Tako na primer pas može pocepati pantalone prolazniku, a lice koje je palo sa bicikla zbog neravnine na biciklističkoj stazi može pretrpeti materijalnu štetu u vidu oštećenja na biciklu.
Lice koje je bilo na bolovanju zbog povrede, materijalnu štetu može trpeti zbog umanjene zarade za vreme trajanja bolovanja.
Ukoliko Vas Ujede pas, pročitajte naš tekst na ovu temu, kako biste se uputili u Vaša prava.
Pad u šaht na ulici
Šaht bez poklopca predstavlja veliki rizik od povređivanja, naročito jer se isti često postavljaju na samim putevima, biciklističkim i pešačkim stazama.
Pored grada, odnosno opštine, za štetu nastalu padom u šaht odgovara preduzeće koje je dužno da održava vodovodnu i kanalizacionu mrežu, ali i preduzeće kojem je povereno uređenje i održavanje ulica i saobraćajnica, trotoara, biciklističkih i pešačkih staza.
Pad na ulici
Povreda može nastati usled pada na trotoaru ili pešačkoj stazi zbog rupe, neravnine ili izbočine na površini namenjenoj za kretanje.
Ove deformacije mogu nastati zbog mehaničkih oštećenja, zbog atmosferskog uticaja, ali i zbog toga što korenje drveća koje raste pored staze vremenom izdigne sloj asfalta.
U svakom slučaju ovakva prepreka na stazi je opasna, i predstavlja potencijalnu opasnost da se prolaznik saplete i padne. Naročito su opasne prepreke koje se nalaze na slabo osvetljenim delovima trotoara, jer se noću otežano uočavaju.
Jedinica lokalne samouprave, tj. grad ili opština dužna je da održava ulice i čini ih bezbednim za kretanje. Može biti osnovano i javno preduzeće kome će biti povereno ovo održavanje.
Ukoliko dođe do povrede pri padu na javnoj površini, za štetu odgovaraju grad odnosno opština, ali i preduzeće koje je dužno da vrši održavanje.
Odšteta zbog pada na ledu
U periodu kada temperatura padne ispod nule može doći do formiranja ledenog sloja na javnim površinama koje su namenjene za kretanje.
Ovaj led predstavlja opasnost za prolaznike, jer postoji mogućnost da zbog okliznuća nastanu povrede (pad na ledu). Obaveza održavanja javnih površina bezbednim za kretanje je na gradu ili opštini, a posao uklanjanje snega i leda može biti poveren i nekom preduzeću.
Mnogim lokalnim odlukama propisana je obaveza i stanara da uklanjaju sneg i led sa javnih površina koje se nalaze ispred njihovih zgrada.
Pad leda i snega sa krova
U zimskim danima može doći do pada snega ili leda sa krova. U tom momentu može doći do povređivanja slučajnog prolaznika, a led i sneg mogu naneti štetu i parkiranim automobilima.
Odgovornost za štetu snosi vlasnik objekta sa kojeg je led pao. Ukoliko je led pao sa stambene zgrade, kao tuženi u postupku može da se pojavi stambena zajednica, jer se ista tretira kao pravno lice.
Stanari su dužni da uklanjaju sneg i led sa prozora, terasa, balkona i lođa, ali tako da vode računa da ne ugrožavaju bezbednost ostalih stanara i prolaznika.
Isti je slučaj i ukoliko zbog vetra sa krova odleti crep ili neki drugi predmet.
Rok za podnošenje tužbe za naknadu štete
Rok za potraživanje naknade štete regulisan je Zakonom o obligacionim odnosima. On iznosi tri godine od momenta kada je oštećeni saznao za štetu.
U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva protekom pet godina od kad je šteta nastala.
Pošto u ovom tekstu govorimo o specifičnim slučajevima naknade štete, proisteklim iz povređivanja na ulici ili drugom javnom mestu, rok za naknadu štete počinje da teče od momenta kada se događaj desio, jer se taj momenat uzima kao momenat kada je oštećeni za štetu i saznao.
Bitno je naglasiti da tužbu treba podneti pre nego što istekne tri godine od samog događaja. Momentom podizanja tužbe zastarevanje se prekida.
Nakon pravosnažnosti presude, ukoliko tuženi ne isplati dobrovoljno dosuđeni iznos, postoji mogućnost da se pokrene prinudno izvršenje. Zastarelost pravosnažne presude iznosi deset godina.
Postupak naknade štete u slučaju pada i povreda na ulici
Sam postupak može da bude sudski, i on započinje podnošenjem tužbe za naknadu štete. Spor može da se reši i vansudskim putem, ukoliko na strani odgovornog lica postoji volja za rešavanjem.
Konkretno u Novom Sadu, pitanja vansudskog postupka detaljnije su regulisana “Pravilnikom o postupku i načinu rešavanja zahteva za mirno rešavanje sporova za naknadu štete nastale usled ujeda napuštenih životinja, pada u šaht, rupu i okliznuća na snegu i ledu na teritoriji grada Novog Sada“.
Lice koje je pretrpelo štetu zbog ujeda napuštene životinje, pada u šaht, rupu i okliznuća na snegu i ledu na teritoriji Grada može Pravobranilaštvu Grada Novog Sada, da podnese pisani zahtev za naknadu štete.
Vansudski postupak nije obavezan pre podnošenja tužbe, on predstavlja samo mogućnost. U svakom slučaju ukoliko vansudski postupak ne uspe, ili oštećeni ne bude zadovoljan ponudom, pitanje se može rešiti podnošenjem tužbe sudu.
Visina odštete
Visina odštete koja se dobija zavisi od mnogobrojnih faktora. Pre svega zavisi po kojim se sve osnovima naknada šteta može potraživati.
Oštećeni može da pretrpi samo strah i bol, i da potražuje naknadu štete po ta dva osnova, a ukoliko je povreda određene prirode može da nastane i naruženost, ili čak da nastupi umanjenje opšte životne aktivnosti.
U tim slučajevima javljaju se dodatni osnovi za naknadu štete, i po svakom od njih može da se potražuje određena suma novca.
Koliki će biti konkretni iznosi za svaki od ovih osnova, zavisi od trajanja i intenziteta bola kao i straha, zatim od stepena naruženosti, kao i od stepena umanjenja opšte životne aktivnosti.
Zakonom nisu određeni kriterijumi za visinu naknade, već je to prepušteno sudskoj praksi. Dakle cenovnik telesnih povreda zvanično ne postoji.
Tako recimo imamo slučajeve da se za ujed psa na teritoriji jedne opštine sudskim presudama dosuđuju drugačiji iznosi naknade od one koja se dosuđuje za ujed psa sa istim posledicama u nekoj drugoj opštini ili gradu.
Naknada štete od Beograd puta i Grada Beograda
Odlukom Grada o ulicama i lokalnim putevima definisano je da su ulice javni putevi u naseljenom mestu koji služe za kretanje vozila i pešaka sa elementima koji odgovaraju potrebama naselja (ivičnjaci, trotoari, kišna kanalizacija i sl.), i predviđeno je da se radovima na održavanju ulica i lokalnih puteva smatraju:
- popravka,
- obnavljanje,
- zamena delova kolovoza, trotoara i trupa puta sa odgovarajućim korekcijama kojima se bitno ne menjaju konstruktivni elementi,
- nivelacija postojećih slivnika i šahtova u kolovozu i trotoaru i slični poslovi.
Održavanje ulica je predviđeno kao komunalna delatnost koju organizuje i obezbeđuje jedinica lokalne samouprave preko vršioca komunalne delatnosti koji može biti javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt.
Grad Beograd je kao jedinica lokalne samouprave u vršenju ove zakonske obaveze osnovao JKP „Beograd-put“ i ugovorom mu je poverio vršenje komunalne delatnosti održavanja ulica na svojoj teritoriji.
Komunalna delatnost održavanja ulica je posao od opšteg interesa, pa JKP „Beogradu-put“ kao pravno lice – vršilac komunalne delatnosti, odgovara za štetu, ako bez opravdanog razloga neuredno vrši svoju uslugu.
