Nasilje na sportskim tribinama predstavlja ozbiljan društveni i pravni problem u Srbiji, naročito u kontekstu fudbalskih utakmica i organizovanih navijačkih grupa. Osim što ugrožava bezbednost učesnika i gledalaca, nasilje na stadionima često je povezano sa širim kriminalnim aktivnostima, uključujući trgovinu drogom, reketiranje i organizovani kriminal.
Pravni okvir za suzbijanje nasilja na sportskim tribinama u Srbiji
Nasilje na sportskim priredbama u Srbiji je regulisano kroz više zakona, među kojima se izdvajaju Krivični zakonik Republike Srbije, Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama i drugi propisi koji regulišu javni red i mir. Ovaj pravni okvir obuhvata preventivne i represivne mere, ali njegova primena u praksi nailazi na određene izazove.
1. Krivični zakonik Republike Srbije
Krivični zakonik (KZ) predviđa nekoliko krivičnih dela koja se odnose na nasilje na sportskim događajima:
a) Izazivanje nereda na sportskim priredbama i javnim skupovima (član 344 KZ)
Ovim članom se sankcioniše svako lice koje na sportskom događaju izazove nasilje, tuču ili nered.
Kazne su sledeće:
– Novčana kazna ili zatvor do 1 godine – ako nije bilo ozbiljnih posledica.
– Zatvor od 6 meseci do 5 godina – ako je došlo do ugrožavanja bezbednosti ljudi ili imovine.
– Zatvor od 1 do 8 godina – ako je u neredima neko teško povređen.
– Zatvor od 2 do 12 godina – ako je usled nasilja došlo do smrti nekog lica.
b) Nasilničko ponašanje (član 344a KZ)
Ovaj član sankcioniše huligansko ponašanje koje može izazvati paniku, uznemirenje i ugroziti javni red i mir.
Kazna: Zatvor od 6 meseci do 5 godina, a ako je izazvana teža posledica (npr. teško nasilje ili ozbiljne povrede), kazna se povećava do 12 godina.
c) Neovlašćeno unošenje ili upotreba pirotehničkih sredstava na sportskim priredbama (član 347 KZ)
Zabranjuje se unošenje baklji, petardi i drugih eksplozivnih sredstava na stadione.
Kazna: Zatvor do 3 godine.
d) Učestvovanje u grupi koja vrši nasilje (član 349 KZ)
Ako neko učestvuje u grupi koja vrši nasilje i ne povuče se na zahtev policije, može biti kažnjen zatvorom do 3 godine.
2. Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama
Ovaj zakon preciznije reguliše prevenciju i sankcionisanje nasilja na sportskim tribinama, kao i mere koje organizatori i nadležni organi treba da preduzmu.
a) Mere prema rizičnim licima i navijačima
Lica koja su ranije učestvovala u neredima mogu dobiti zabranu prisustva utakmicama.
Ova zabrana može trajati od 1 do 5 godina, uz obavezu redovnog javljanja policiji u vreme odigravanja utakmica.
b) Obaveze organizatora sportskih priredbi
Organizatori su dužni da:
– Angažuju redarsku službu i sarađuju sa policijom.
– Obezbede video-nadzor na stadionima.
– Spreče unošenje zabranjenih predmeta, uključujući pirotehniku i oružje.
v) Mere policije
1. Policija može sprečiti ulazak licima koja su prepoznata kao rizična.
2. Može narediti odlaganje ili prekid utakmice ako postoji opasnost od nereda.
3. Može privesti lica koja se sumnjiče za planiranje nereda.
g) Krivična odgovornost klubova
Ako klub ne preduzme odgovarajuće mere i dopusti nerede, može biti kažnjen novčanom kaznom i zabranom organizovanja utakmica.
3. Zakon o javnom redu i miru
Pored specifičnih zakona koji regulišu nasilje na sportskim tribinama, Zakon o javnom redu i miru predviđa kazne za:
– Neprimereno ponašanje u javnosti.
– Napad na službeno lice (npr. policajca ili redara).
– Ometanje policije pri obavljanju dužnosti.
Kazne mogu biti novčane ili zatvorske, u zavisnosti od težine prekršaja.
Problemi u primeni zakona
Iako pravni okvir postoji, njegova primena u praksi nije uvek efikasna. Ključni problemi uključuju:
1. Blaže kazne i uslovne osude – Sudovi često izriču uslovne kazne ili manje zatvorske kazne, što ne deluje preventivno.
2. Slaba kontrola zabrana prisustva utakmicama – Iako zakon predviđa zabranu dolaska na utakmice, mnogi huligani zaobilaze ovu meru i nastavljaju sa neredima.
3. Povezanost navijačkih grupa sa kriminalom – Mnoge organizovane navijačke grupe povezane su sa kriminalnim strukturama, što otežava borbu protiv nasilja.
4. Nedostatak saradnje između klubova, policije i sudova – Klubovi često izbegavaju saradnju sa policijom kako ne bi narušili odnose sa navijačima, dok pravosuđe sporo procesuira slučajeve nasilja.
Moguća rešenja
Da bi se nasilje na sportskim tribinama efikasnije suzbilo, neophodno je:
1. Dosledna primena zakona i strože kazne – Posebno prema organizatorima nereda i onima koji vrše nasilje.
2. Bolja primena zabrana prisustva utakmicama – Elektronske narukvice i stroža kontrola rizičnih lica.
3. Saradnja klubova, policije i pravosuđa – Uvođenje obaveznih sastanaka i zajedničkih akcija.
4. Edukacija i prevencija – Promovisanje sportskog duha kroz školske programe i društvene kampanje.
Zaključak
Iako Srbija ima pravni okvir za suzbijanje nasilja na sportskim tribinama, praksa pokazuje da su kazne često blage, a nasilje i dalje prisutno. Ključ uspeha leži u doslednoj primeni zakona, boljoj kontroli problematičnih navijača i koordinaciji između policije, pravosuđa i sportskih klubova. Samo kombinacijom represivnih i preventivnih mera moguće je dugoročno smanjiti nasilje i vratiti sportu njegovu osnovnu svrhu – fer i bezbedno nadmetanje.
Tekst o zaštiti od zlostavljanja u zatvorima možete pročitati ovde.