Zakonski osnov
Članom 118 Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje), predviđeno je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova prevoza, za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio svoj prevoz. Ova naknada obuhvata stvarne troškove koje zaposleni ima prilikom korišćenja javnog prevoza, a u slučaju da javni prevoz nije dostupan, naknada može obuhvatiti i troškove korišćenja sopstvenog prevoza.
Određivanje naknade
Naknada za prevoz se određuje u skladu sa troškovima javnog prevoza na relaciji između mesta stanovanja zaposlenog i mesta rada. Poslodavac može zahtevati od zaposlenog da dostavi odgovarajuće dokaze o troškovima prevoza, kao što su mesečne karte za javni prevoz ili drugi odgovarajući dokumenti koji potvrđuju stvarne troškove.
Ugovor o radu
Pravo na naknadu troškova prevoza obično se reguliše i u samom ugovoru o radu ili kolektivnom ugovoru. U ugovoru može biti precizirano koliki iznos naknade poslodavac isplaćuje i koji su uslovi za ostvarivanje tog prava.
Fiskalni i poreski aspekti
Naknada troškova prevoza koju poslodavac isplaćuje zaposlenom se ne smatra oporezivim prihodom do određenog iznosa koji se periodično usklađuje prema odluci nadležnih organa. Ovo znači da zaposleni na primljenu naknadu prevoza do propisanog iznosa ne plaća porez na dohodak.
Primena u praksi
U praksi, visina naknade za prevoz može varirati zavisno od lokacije, dostupnosti javnog prevoza, udaljenosti između mesta stanovanja i rada, kao i politike poslodavca. Takođe, neki poslodavci mogu obezbediti organizovani prevoz za svoje zaposlene, što se smatra ekvivalentom isplate naknade za prevoz.
Prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca
Zaposleni ima pravo da zahteva od poslodavca isplatu naknade za prevoz, dok je poslodavac dužan da ovu naknadu isplati u skladu sa zakonom i internim aktima kompanije. U slučaju da poslodavac ne ispunjava ovu obavezu, zaposleni ima pravo da se obrati inspekciji rada ili sudu radi zaštite svojih prava.
Pravo na naknadu troškova prevoza predstavlja značajan deo ukupnog paketa prava zaposlenih u Republici Srbiji, osiguravajući da troškovi dolaska na posao ne opterećuju kućni budžet zaposlenih, čime se doprinosi socijalnoj sigurnosti i boljoj ekonomskoj situaciji zaposlenih.
Podnošenje tužbe radi naknade troškova prevoza
Ukoliko je poslodavac uskratio ovo pravo zaposlenom, zaposleni ima mogućnost pokretanja radnog spora pred nadležnim sudom. Budući da je rok zastarelosti u radnim sporovima 3 godine, to dalje znači da zaposleni može podneti tužbu radi naknade troškova prevoza za 3 godine unazad tj. 36 meseci unazad od dana podnošenja tužbe, sa zakonskom zateznom kamatom.
Tekst o naknadi štete u slučaju povrede na radu i profesionalnog oboljenja možete pročitati ovde.