Povreda na radu je događaj u kojem zaposleni zadobija fizičko oštećenje ili oboljenje kao rezultat obavljanja svojih radnih zadataka. Ove povrede mogu varirati od lakših, poput posekotina ili istegnuća, do težih, kao što su ozbiljne traume ili dugotrajni zdravstveni problemi.
U smislu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, povreda na radu smatra se svakom povredom zaposlenog koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem rada, nastala neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma.
Povredom na radu smatra se i povreda koju zaposleni pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Povredom na radu smatra se i profesionalno oboljenje zaposlenog koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla.
Zaposleni su najčešće izloženi povredama prilikom rada na poslovima s visokim stepenom rizika, kao što su građevinski radovi, upravljanje mašinama, rad s potencijalno opasnim materijama poput zapaljivih ili toksičnih hemikalija, poslovi koji uključuju rukovanje vatrenim oružjem, podizanje teških tereta, intenzivni fizički napori ili rad u rudarskim okruženjima.
Profesionalno oboljenje
Profesionalne bolesti, u smislu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jesu određene bolesti koje nastaju tokom osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je lice obavljalo.
Profesionalne bolesti, radna mesta odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima regulisane su Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti.
Postupak za podnošenje zahteva za utvrđivanje invalidnosti zbog profesionalnog oboljenja
Podnošenje zahteva: Osiguranik podnosi zahtev filijali RFPiO.
Dokumentacija: Kao dokaz se koristi medicinska dokumentacija poput otpusnih listi, specijalističkih nalaza, dijagnostičkih testova i laboratorijskih nalaza.
Mišljenje priznate zdravstvene ustanove: Potrebno je dostaviti mišljenje jedne od priznatih zdravstvenih institucija, kao što su Institut za medicinu rada Srbije “Dr Dragomir Karajović” u Beogradu, ili slične ustanove u Novom Sadu, Nišu ili Vojnomedicinskoj akademiji. U Srbiji se profesionalne bolesti prepoznaju prema određenom spisku, pa se samo bolesti koje su na tom spisku mogu klasifikovati kao profesionalne.
Ko ima pravo na naknadu štete zbog povrede na radu?
Član 5 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje da pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju:
1. Zaposleni;
2. Učenici i studenti kada su na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi (radionice, ekonomije, kabineti, laboratorije i slično);
3. Lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji;
4. Lica na profesionalnoj rehabilitaciji;
5. Lica koja izdržavaju kaznu zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izvršenje kazne zatvora (radionice, gradilišta i slično) i na drugim mestima rada;
6. Lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom;
7. Lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, pod uslovom da je poslodavac upoznat s njihovim prisustvom.
Bezbednost i zdravlje na radu za lica iz stava 1. tačke 1), 2), 4) i 7) obezbeđuje poslodavac; za lica iz tačke 3) obrazovna organizacija; za lica iz tačke 5) zavodi za izvršenje kazne zatvora; a za lica iz tačke 6) organizator radova i takmičenja.
Obaveze poslodavca usled povrede na radu
Prijava povrede na radu
Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, kao i povredu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana. Takođe, poslodavac mora prijaviti svaku opasnu pojavu koja može ugroziti bezbednost i zdravlje zaposlenih. Profesionalno oboljenje mora prijaviti nadležnoj inspekciji rada najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja.
Poslodavac je dužan da dostavi izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno kod koga je utvrđeno profesionalno oboljenje, kao i organizacijama nadležnim za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje.
Sadržaj izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju
Izveštaj sadrži podatke o:
1. Poslodavcu;
2. Licu zaduženom za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca;
3. Zaposlenom koji je pretrpeo povredu na radu ili oboleo od profesionalnog oboljenja;
4. Neposrednom rukovodiocu povređenog ili obolelog;
5. Radnom mestu i poslovima povređenog ili obolelog;
6. Povredi na radu ili vrsti profesionalnog oboljenja;
7. Merama bezbednosti i zdravlja na radu koje su primenjivane na radnom mestu;
8. Očevicima, vremenu i mestu nastanka povrede;
9. Nalazu i mišljenju lekara koji je prvi pregledao povređenog;
10. Vremenu koje je oboleli proveo na radu na poslovima usled kojih je došlo do oboljenja (za profesionalno oboljenje);
11. Mišljenju zdravstvene ustanove koja je utvrdila profesionalno oboljenje;
Postupak prijave povrede na radu i profesionalnog oboljenja
Popunjavanje izveštaja: Poslodavac popunjava propisani obrazac u pet primeraka odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od saznanja za povredu ili oboljenje.
Dostavljanje izveštaja: Popunjeni izveštaj se dostavlja zdravstvenoj ustanovi radi unošenja nalaza i mišljenja lekara.
Lekarski nalaz i mišljenje: Lekar upisuje nalaz i mišljenje u roku od dva dana od prijema izveštaja i vraća ga poslodavcu.
Distribucija izveštaja: Poslodavac dostavlja izveštaj filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Filijala RFZO overava svih pet primeraka, zadržava jedan za sebe, a ostale vraća poslodavcu.
Dodatna distribucija: Poslodavac jedan primerak zadržava za svoje potrebe, jedan dostavlja zaposlenom, jedan filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, a jedan ministarstvu nadležnom za rad – Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.
Utvrđivanje povrede na radu
Na osnovu izveštaja koji poslodavac dostavlja RFZO, prvostepena lekarska komisija daje ocenu o povredi na radu ili profesionalnom oboljenju. Protiv ocene prvostepene komisije može se uložiti prigovor drugostepenoj komisiji.
Isplata naknade zarade tokom bolovanja zbog povrede na radu
Prema Zakonu o radu, u slučaju privremene sprečenosti za rad usled povrede ili profesionalnog oboljenja, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 100% osnovne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila provremena sprečenost za rad.
Bolovanje prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom bolešću izuzetak je od pravila da se naknada zarade za prvih 30 dana isplaćuje na teret poslodavca, a nakon toga na teret RFZO. U ovom slučaju, naknadu zarade za celo vreme bolovanja isplaćuje poslodavac.
Naknada zarade po prestanku radnog odnosa
Ako radni odnos zaposlenog prestane tokom bolovanja zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, naknadu zarade preuzima RFZO od dana prestanka radnog odnosa.
Naknada zarade za preduzetnike
Za preduzetnike i sveštenike, RFZO obezbeđuje naknadu zarade od 31. dana sprečenosti za rad zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Naknada štete zbog povrede na radu
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete za povredu koja nastane na radu ili u vezi sa radom.
Postupak za naknadu štete
Postoje dva načina za ostvarivanje naknade štete:
Vansudsko poravnanje: Ovaj pristup se savetuje jer je efikasniji, smanjuje sudske troškove i omogućava stranama da same postignu dogovor o modalitetima isplate.
Sudski postupak: Ako se dogovor ne postigne, zaposleni ili njegova porodica mogu pokrenuti sudski postupak podnošenjem tužbe nadležnom sudu. U ovom postupku zaposleni mora dokazati vezu između povrede i posla koji je obavljao. Odgovornost poslodavca se pretpostavlja i ne mora se posebno dokazivati.
U slučaju delatnosti s povećanim rizikom ili kada zaposleni koriste potencijalno opasne mašine i uređaje, poslodavac odgovara na temelju objektivne odgovornosti. Međutim, poslodavac može izbjeći odgovornost ako dokaže da je povreda nastala usled dejstva treće strane ili samog radnika.
Postupanje nakon povrede
Nakon povrede, radnik treba da se obrati medicinskom stručnjaku radi procene ozbiljnosti povrede i preduzimanja neophodnih koraka. Za podnošenje tužbe za odštetu, zaposleni ima rok od tri godine od dana kada je postao svestan povrede. Medicinska dokumentacija je ključna u postupku zahteva za odštetu.
Naknada materijalne i nematerijalne štete
Materijalna šteta: Troškovi lečenja, nege zaposlenog, izgubljena zarada i drugi troškovi.
Nematerijalna šteta:
1. Pretrpljeni fizički bol;
2. Pretrpljeni bol i strah;
3. Duševni bolovi zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, naruženosti ili smrti bliske osobe;
4. Invaliditet i umanjenje opšte radne sposobnosti;
Visina naknade štete
Visina naknade štete zavisi od različitih faktora:
1. Trajanje i jačina pretrpljenih fizičkih bolova;
2. Procena stepena umanjenja opšte životne aktivnosti;
3. Starost povređene osobe;
4. Mogući doprinos zaposlenog nastanku štete;
Medicinska dokumentacija i nalazi veštaka su od pretežnog značaja za odlučivanje o iznosu odštete. Potencijalni gubitak prihoda, kao što je razlika u zaradi pre i posle povrede zbog smanjenja radne sposobnosti, utvrđuje se ekonomskim veštačenjem.
Zaključak
Pravo na naknadu štete zbog povrede na radu ostvaruje se putem dogovora ili sudskog postupka. Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu za pretrpljenu štetu, uzimajući u obzir sve relevantne faktore i dokaze, uključujući medicinsku dokumentaciju i veštačenje.
Tekst o naknadi štete u slučaju nezakonitog otkaza možete pročitati ovde.