Društveni kontekst
U Srbiji, sportske priredbe, posebno fudbalske utakmice, često postaju žarište nasilničkog ponašanja. Navijačke grupe, ili „huligani“, neretko ulaze u sukobe jedni sa drugima ili sa snagama reda i mira. Ovi sukobi često eskaliraju u nasilje, što može dovesti do ozbiljnih povreda ili čak smrti. Pored sportskih priredbi, nasilničko ponašanje se može javiti i na drugim javnim skupovima, kao što su politički protesti ili koncerti.
Pravna regulativa
Pravna regulativa u Srbiji je relativno stroga kada je u pitanju nasilničko ponašanje na sportskim priredbama i javnim skupovima. Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, usvojen 2003. godine i dopunjen u više navrata, predstavlja osnovni pravni okvir za rešavanje ovog problema. Ovaj zakon predviđa niz mera za prevenciju i sankcionisanje nasilničkog ponašanja, uključujući:
Zabranu prisustva na sportskim priredbama za lica koja su prethodno učestvovala u nasilju ili nedoličnom ponašanju.
Obavezno prisustvo policije i drugih službi obezbeđenja na sportskim priredbama sa visokim rizikom od nasilja.
Sistem video nadzora na stadionima i drugim sportskim objektima, kako bi se identifikovali i procesuirali počinioci nasilja.
Kaznene mere, uključujući novčane kazne i zatvorske kazne za one koji učestvuju u nasilničkom ponašanju ili podstiču na nasilje.
Krivični zakonik Republike Srbije
Pored specijalizovanog zakona, nasilničko ponašanje na javnim skupovima i sportskim priredbama regulisano je i Krivičnim zakkonikom Republike Srbije. Prema članu 344a Kaznenog zakona, nasilničko ponašanje na sportskim priredbama ili javnim skupovima može biti sankcionisano kaznom zatvora od šest meseci do pet godina, u zavisnosti od težine dela. Ukoliko nasilje rezultira teškim telesnim povredama ili smrću, kazne mogu biti znatno strože.
Član 344a glasi:
“(1) Ko fizički napadne ili se fizički obračunava sa učesnicima sportske priredbe ili javnog skupa, vrši nasilje ili oštećuje imovinu veće vrednosti prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe ili javnog skupa, unese u sportski objekat ili baca na sportski teren, među gledaoce ili učesnike javnog skupa predmete, pirotehnička sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili škodljive supstance koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje učesnika sportske priredbe ili javnog skupa, neovlašćeno uđe na sportski teren ili deo gledališta namenjen protivničkim navijačima i izazove nasilje, oštećuje sportski objekat, njegovu opremu, uređaje i instalacije, svojim ponašanjem ili parolama na sportskoj priredbi ili javnom skupu izaziva nacionalnu, rasnu, versku ili drugu mržnju ili netrpeljivost zasnovanu na nekom diskriminatornom osnovu usled čega dođe do nasilja ili fizičkog obračuna sa učesnicima, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Kolovođa grupe koja izvrši delo iz stava 1. ovog člana, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.
(4) Ako je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana došlo do nereda u kome je nekom licu naneta teška telesna povreda ili je oštećena imovina veće vrednosti, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
(5) Službeno ili odgovorno lice koje pri organizovanju sportske priredbe ili javnog skupa ne preduzme mere obezbeđenja kako bi se onemogućio ili sprečio nered, pa usled toga budu ugroženi život ili telo većeg broja ljudi ili imovina veće vrednosti, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.
(6) Učiniocu dela iz st. 1. do 4. ovog člana koje je izvršeno na sportskoj priredbi obavezno se izriče mera bezbednosti zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama.”
Zakonske definicije pojmova „Sportska priredba“ i Javni skup“
Pojmovi „Sportska priredba“ i Javni skup“koji se upotrebljavaju u Krivičnom zakoniku kod propisivanja krivičnog dela iz člana 344a, definisani su posebnim zakonima: Zakonom o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama (“Sl. glasnik RS”, br. 67/2003, 101/2005, 90/2007, 111/2009 i 104/2013-dr.zakon) i Zakonom o okupljanju građana („Sl. glasnik RS”, br. 51/92, 53/93-dr. zakon, 67/93-dr. zakon, 48/94-dr. zakon, 29/2001-SUS, 101/2005-dr. zakon).
Članom 2. stav 1. Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama „Sportsku priredbu“ predstavljaju sportska takmičenja i sportske manifestacije (ova dva pojma su bliže definisana Zakonom o sportu – sportsko takmičenje jeste sportska priredba koja se odvija prema unapred utvrđenim i poznatim sportskim pravilima, koja mogu biti opšte važeća za konkretnu granu sporta ili samo za konkretnu sportsku priredbu i čiji je cilj, kojem svaki učesnik teži, ili pobeda protivnika ili postizanje izvesnog unapred određenog sportskog rezultata, dok pod sportskom manifestacijom podrazumeva festivale, susrete, smotre, igre i sl. ).
Stavom 4. istog člana propisano je ko mogu biti „Učesnici sportske priredbe“. U smislu ovog zakona, to su sva lica prisutna na sportskoj priredbi.
Ko može biti izvršilac ovog krivičnog dela?
U praksi se pojavilo kao sporno pitanje ko može biti izvršilac ovog krivičnog dela i postupanje sudova je bilo različito od slučaja do slučaja, a kao naročito sporno pojavilo se pitanje da li igrači, treneri i sudije, kao učesnici sportske priredbe, mogu biti aktivni subjekt ovog krivičnog dela ili to mogu biti samo gledaoci, tj. navijači.
Vrhovni kasacioni sud, u presudi Kzz 24/2012 od 11. aprila 2012. god, zauzeo je stav da bez obzira u kom svojstvu prisustvuje sportskoj priredbi, svako lice koje preduzme opisanu radnju izvršenja može biti izvršilac dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu.
Ovakav stav VKS je zauzeo uzimajući u obzir odredbe Evropske konvencije o nasilju i nedoličnom ponašanju gledalaca na sportskim priredbama, posebno na fudbalskim utakmicama (“Sl. list SFRJ – Međunarodni ugovori”, br. 9/90), kao i odredaba Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, koje ne isključuju primenu odredbe člana 344a KZ na sva lica prisutna na sportskoj priredbi, koja izvrše bilo koju od alternativno propisanih radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela.
Prevencija i obrazovanje
Prevencija nasilničkog ponašanja zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje obrazovne programe, saradnju između različitih institucija i organizacija, kao i podizanje svesti javnosti o posledicama takvog ponašanja. U poslednjih nekoliko godina, različite nevladine organizacije i sportski klubovi u Srbiji sprovode kampanje usmerene na promovisanju fer pleja i nenasilnog ponašanja na sportskim priredbama.
Zaključak
Nasilničko ponašanje na sportskim priredbama i javnim skupovima predstavlja ozbiljan izazov za Srbiju. Iako postojeći zakoni pružaju solidan pravni okvir za borbu protiv ovog problema, ključ uspeha leži u doslednoj primeni zakona, efikasnoj prevenciji i edukaciji. Samo zajedničkim naporima društva, institucija i pojedinaca moguće je stvoriti bezbedno okruženje na sportskim priredbama i javnim skupovima, gde će prevladavati duh sporta, solidarnosti i međusobnog poštovanja.
Tekst o vršnjačkom nasilju možete pročitati ovde.