Šta je akušersko nasilje?
Akušersko nasilje obuhvata širok spektar neprimerenih radnji i ponašanja zdravstvenih radnika prema trudnicama i porodiljama. To može uključivati verbalno zlostavljanje, fizičko nasilje, nepružanje informacija, nepoštovanje privatnosti, prinudne medicinske postupke bez pristanka pacijentkinje i mnoge druge oblike neetičkog ponašanja. Ove radnje mogu imati ozbiljne posledice po fizičko i mentalno zdravlje žena, a često ostavljaju trajne traume.
Slučaj ginekologa M.M.
Lekar specijalista ginekologije i akušerstva M.M. (44) iz Rume, koji se šest meseci nalazio u pritvoru zbog sumnje da je izvršio akušersko nasilje prilikom porođaja Marice Mihajlović, usled čega je nastupila smrt bebe, pušten je iz pritvora. lekar M.M. je nakon šest meseci provedenih u pritvoru pušten na slobodu jer nadležno tužilaštvo nije podiglo optužnicu, te nema zakonskog osnova da se drži u pritvoru. lekar M.M. zaposlen u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici uhapšen je 20. januara nakon sumnje koju je u javnost iznela porodilja Marica Mihajlović iz Šida, koja je ispričala da je zbog akušerskog nasilja koje je doživela prilikom porođaja, njena tek rođena beba preminula.
Loše stanje u javnom tužilaštvu
Javno tužilaštvo u Srbiji suočava se sa ozbiljnim problemima koji narušavaju pravdu i vladavinu prava u zemlji. Prvenstveno, postoji široko rasprostranjena percepcija o političkom uticaju na rad tužilaštva, što dovodi do selektivne primene zakona i zaštite određenih političkih i poslovnih interesa. Ova percepcija je podržana brojnim slučajevima gde su visoki funkcioneri i pojedinci bliski vlastima izbegli krivično gonjenje uprkos ozbiljnim optužbama.
Pored toga, resursi i kapaciteti javnog tužilaštva su često nedovoljni. Nedostatak adekvatne opreme, niska plata tužilaca i nedostatak stručnog osoblja otežavaju efikasno obavljanje njihovih dužnosti. Ovi faktori zajedno doprinose sporosti pravnog procesa i stvaranju zastoja u sudskim postupcima.
Korupcija unutar pravosudnog sistema dodatno podriva poverenje građana u javno tužilaštvo. Česti su navodi o koruptivnim praksama, što stvara osećaj nepravde i nesigurnosti među građanima.
Hitno su potrebne reforme koje će unaprediti transparentnost, nezavisnost i efikasnost javnog tužilaštva kako bi se obnovilo poverenje u pravosudni sistem i osigurala pravičnost za sve građane Srbije.
Posledice i potreba za promenom
Akušersko nasilje može imati dugoročne posledice po žene, uključujući posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), depresiju, anksioznost, i gubitak poverenja u zdravstveni sistem. Pored individualnih posledica, ovaj problem utiče i na širu društvenu zajednicu, jer može dovesti do smanjenja nataliteta i pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja populacije.
Potrebne su sveobuhvatne reforme kako bi se rešio problem akušerskog nasilja u Srbiji. To uključuje edukaciju zdravstvenih radnika o etičkom postupanju, jačanje pravne zaštite pacijentkinja, uvođenje strogih kazni za prekršioce, i stvaranje sigurnih kanala za prijavljivanje zlostavljanja. Takođe, potrebno je raditi na podizanju svesti javnosti o ovom problemu kako bi se stvorila podrška za promene u zdravstvenom sistemu.
Zaključak
Slučaj ginekologa M.M. iz Rume osvetlio je problem akušerskog nasilja i lošu reakciju sistema u Srbiji. On je pokazao da je potrebno preduzeti konkretne korake kako bi se zaštitila prava trudnica i porodilja. Svaka žena zaslužuje da se prema njoj postupa s poštovanjem i dostojanstvom tokom trudnoće i porođaja. Samo kroz zajednički napor možemo stvoriti sigurno i podržavajuće okruženje za sve žene. Borba protiv akušerskog nasilja je borba za ljudska prava, i svaki korak ka pravdi i poštovanju je korak ka boljitku celog društva.
Raniji tekst o akušerskom nasilju možete pročitati ovde.