Prikriveni islednik je posebna dokazna radnja koja se može primeniti kada su ispunjeni materijalni i formalni uslovi, u onom slučaju kada je reč o nemogućnosti ili otežanom prikupljanju dokaza, a radi se o krivičnim delima za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti, čime je obim njene primene bitno sužen u odnosu na druge posebne dokazne radnje. Pored ovog ograničenja, supsidijarni karakter primene ove radnje posebno je naglašen zahtevom da se ona može odrediti samo ako se poteškoće u prikupljanju dokaza ne mogu prevazići ni drugim posebnim dokaznim radnjama, već jedino angažovanjem prikrivenog islednika. S obzirom na to da se angažovanjem prikrivenog islednika mogu drastično ugroziti osnovna ljudska prava i slobode, zakonodavac je dobro postupio kada je suzio mogućnost primene ove posebne dokazne radnje i pooštrio kriterijume za njenu primenu.
Od 2002. godine kada je donet Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine, kada je u naše krivično procesno zakonodavstvo uveden ovaj institut, do danas pravila koja regulišu angažovanje prikrivenog islednika su pretrpela određene izmene i dopune, ali je njihova suština ostala ista, a to je angažovanje lica, čiji se identitet, po potrebi, menja radi ulaska u zatvorene kriminalne strukture sa ciljem prikupljanja dokaza koji će poslužiti za dokazivanje najtežih krivičnih dela učinjenih od strane organizatora i pripadnika tih struktura.
Prikriveni islednik je, po pravilu, ovlašćeno službeno lice organa unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije ili Vojnobezbednosne agencije, a ako to zahtevaju posebne okolnosti slučaja i drugo lice, koje može biti i strani državljanin.
Ova mera podrazumeva ubacivanje određenog lica pod lažnim identitetom u kriminalnu grupu radi otkrivanja njenih vođa i članova, kao i kriminalnih poslova kojima se bave. Pošto zahteva više resursa i podrazumeva više opasnosti od primene ostalih posebnih mera, njoj se pribegava jedino ako druge posebne mere zakažu i ako se podaci ne mogu prikupiti na bilo koji drugi način. Prikriveni islednik može da bude ozvučen, kao i da pritajeno fotografiše i snima, ako sud to odobri.
Uslovi za određivanje i naredba o angažovanju prikrivenog islednika
Posebne dokazne radnje mogu se odrediti kada su kumulativno ispunjene dve pretpostavke, od kojih se jedna odnosi na vrstu krivičnih dela, a druga na postojanje određenih procesnih teškoća. To znači da istovremeno moraju egzistirati sledeća dva uslova: 1) potrebno je postojanje osnova sumnje da je lice na koje se takve radnje odnose učinilo takvo krivično delo koje spada u kategoriju krivičnih dela u pogledu kojih su moguće posebne dokazne radnje; 2) neophodno je da se na drugi način ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno otežano. Ove radnje se izuzetno mogu odrediti i prema licu za koje postoje osnovi sumnje da priprema neko od „posebnih“ krivičnih dela, ukoliko postoji neki od dva alternativno propisana razloga: 1) kada okolnosti slučaja ukazuju da se na drugi način krivično delo ne bi moglo otkriti, sprečiti ili dokazati, ili 2) kada bi to izazvalo nesrazmerne teškoće ili veliku opasnost. U pogledu posebne dokazne radnje angažovanje prikrivenog islednika, nešto je sužen materijalni uslov u odnosu na ostale posebne dokazne radnje, jer se ta posebna dokazna radnja može odrediti samo za krivična dela organizovanog kriminala, ili u pogledu krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom (član 162 stav 2). Dodatno ograničenje koje zakonodavac postavlja pri određivanju posebne dokazne radnje angažovanja prikrivenog islednika posledica je načela supsidijarnosti. Iako ovo načelo važi prilikom određivanja bilo koje posebne dokazne radnje, ono se posebno naglašava kod određivanja prikrivenog islednika, jer, iako je i u ovom slučaju reč o nemogućnosti ili otežanom prikupljanju dokaza, bitno je da se poteškoće u prikupljanju dokaza ne mogu prevazići ni drugim posebnim dokaznim radnjama, već jedino angažovanjem prikrivenog islednika. Naravno, prilikom odlučivanja o određivanju i trajanju angažovanja prikrivenog islednika, kao i kod ostalih posebnih dokaznih radnji, organ postupka će posebno ceniti da li bi se isti rezultat mogao postići na način kojim se manje ograničavaju prava građana (član 161 stav 3). Inače, ako su ispunjeni svi uslovi, na obrazloženi predlog javnog tužioca sud može odrediti angažovanje prikrivenog islednika (član 183). Posebnu dokaznu radnju angažovanja prikrivenog islednika određuje sudija za prethodni postupak obrazloženom naredbom (član 184 stav 1). Naredba o angažovanju prikrivenog islednika sadrži određene obavezne elemente, kao i jedan fakultativni element. Ona obavezno sadrži podatke o licima i grupi prema kojima se primenjuje, opis mogućih krivičnih dela, način, obim, mesto i trajanje posebne dokazne radnje, a njome je moguće odrediti da prikriveni islednik može upotrebiti tehnička sredstva za fotografisanje ili tonsko, optičko ili elektronsko snimanje, što predstavlja fakultativnu opciju, odnosno mogući element naredbe o angažovanju prikrivenog islednika (član 184 stav 2). Primena posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje, koja bi se praktično primenila u sklopu angažovanja prikrivenog islednika, isključena je kada je reč o stanovima, odnosno sud je može odrediti radi otkrivanja kontakata ili komunikacije osumnjičenog na javnim mestima i mestima na kojima je pristup ograničen ili u prostorijama, osim u stanu (član 171 stav 1 tačka 1). Dakle, ovom odredbom zakonodavac eksplicitno isključuje mogućnost snimanja u stanu, a to znači da ni sudija za prethodni postupak ne bi mogao da odobri prikrivenom isledniku da uđe u stan i postavi tehnička sredstva za snimanje.
Iako ceo postupak angažovanja prikrivenog islednika odlikuje najviši nivo tajnosti – ovlašćeno lice (ministar unutrašnjih poslova, direktor BIA ili VBA) ga određuje pod pseudonimom ili šifrom, menja mu se identiet, njegovo ispitivanje u krivičnom postupku se vrši uz izmenu glasa i slike, u praksi se pokazalo da je neretka situacija da se zapravo ipak zna o kom licu je reč, ako ne pravo ime i prezime, onda zasigurno kako to lice izgleda i zvuk njegovog glasa.
Do toga, po pravilu, dolazi tokom izvođenja dokaza u krivičnom postupku kada se gledaju snimci i fotografije sačinjene sigurnosnim kamerama ili prikupljeni posebnom dokaznom radnjom tajnog praćenja i snimanja. Uostalom, i u samim zatvorenim kriminalnim strukturama, njihovi organizatori često vrlo dobro poznaju njihove pripadnike i ko bi eventualno moglo biti lice koje radi protiv njih.
Zbog svega navedenog, kao i činjenice da prikriveni islednik ima obavezu da sačinjava redovne izveštaje, a nekada i video i audio snimke, koji se dostavljaju neposrednom starešini, lice koje se bira za ovu ulogu može biti samo neko ko poseduje izuzetne odlike.
Određivanje prikrivenog islednika
Prikrivenog islednika pod pseudonimom ili šifrom određuje ministar nadležan za unutrašnje poslove, direktor Bezbednosno-informativne agencije ili direktor Vojnobezbednosne agencije, odnosno lice koje oni ovlaste (član 185 stav 1). On je, po pravilu, ovlašćeno službeno lice organa unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije ili Vojnobezbednosne agencije, a ako to zahtevaju posebne okolnosti slučaja i drugo lice, koje može biti i strani državljanin (član 185 stav 2). Treba naglasiti da je upotreba prikrivenog islednika složena i zahtevna aktivnost zbog čega se traži posebna osposobljenost onih koji nastupaju u toj ulozi.
Za razliku od Zakonika o krivičnom postupku iz 2006, koji je propisivao da prikriveni islednik ne može biti lice za koje postoji osnovana sumnja da je sadašnji ili nekadašnji pripadnik organizovane kriminalne grupe ili lice koje je osuđivano za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna (član 151 stav 7), sadašnji zakonik ne predviđa nikakva ograničenja. Imajući u vidu da se kao prikriveni islednik može angažovati i “drugo lice”, a da ne postoji izričita zakonska zabrana, u praksi bi svakako trebalo voditi računa da se ne angažuje lice koje potiče iz kriminogene sredine ili koje je osuđivano, jer bi to moglo dovesti do niza problema, a, pre svega, do problema vezanih za dokazni kredibilitet iskaza takvih lica ako bi se pojavili kao svedoci u krivičnom postupku. Radi zaštite identiteta prikrivenog islednika, nadležni organi mogu izmeniti podatke u bazama podataka i izdati lične isprave sa izmenjenim podacima. Ovi podaci predstavljaju tajne podatke (član 185 stav 3). Iako to nije striktno naglašeno u zakoniku, time što su nadležni organi, odnosno konkretna lica zaposlena u tim organima, izmenili lične i druge podatke koji se tiču identiteta prikrivenog islednika, i licu koje će nastupiti u svojstvu prikrivenog islednika izdali lične isprave sa izmenjenim podacima, oni ne čine odgovarajuća krivična dela, poput falsifikovanja isprava, falsifikovanja službene isprave, navođenje na overavanje neistinitog sadržaja itd., kao što bi to inače, prema redovnom toku stvari, bio slučaj. Ovde neće postojati takva krivična dela, jer su radnje izmene podataka, kao i izdavanje ličnih isprava sa izmenjenim podacima (faktički su posredi lažni dokumenti, odnosno isprave lažne sadržine), preduzete u skladu sa pravilima Zakonika o krivičnom postupku, čije odredbe nadležne organe, odnosno konkretna lica u čiji delokrug spadaju takve aktivnosti, striktno ovlašćuju na takvo postupanje. To onda u krivičnopravnom smislu isključuje protivpravnost, koja je jedan od elemenata opšteg pojma krivičnog dela i koja u svakom slučaju mora postojati da bi konkretna radnja predstavljala krivično delo, onda kada su za to ispunjeni i ostali uslovi.
Ispitivanje prikrivenog islednika kao svedoka
Prikriveni islednik se pod šifrom ili pseudonimom može izuzetno ispitati u krivičnom postupku kao svedok, pri čemu će se ispitivanje obaviti tako da se strankama i braniocu ne otkrije istovetnost prikrivenog islednika (član 187 stav 1). Uz to, podaci o istovetnosti prikrivenog islednika koji se ispituje kao svedok predstavljaju tajne podatke (član 187 stav 2). Praksa će pokazati u kojoj meri je moguća efikasna zaštita identiteta prikrivenog islednika, ukoliko se on ispituje kao svedok, a potpuno skrivanje njegovog identiteta u odnosu na okrivljenog i njegovog branioca može da bude suprotstavljeno elementima prava na odbranu. Naime, okrivljeni i njegov branilac moraju da se upoznaju sa identitetom svedoka (što je pravilo i u većini uporednih krivičnih postupaka), odnosno moraju imati priliku da to svoje pravo ostvare, jer samo tako mogu uspešno da ostvaruju funkciju odbrane. Ovo se, konkretno, svodi na mogućnost da eventualno dovode u pitanje dokazni kredibilitet iskaza svedoka na temelju osobina njegove ličnosti, odnosno njegove prošlosti, što bi moglo da utiče i na dokaznu verodostojnost njegovog iskaza (ako je na primer i sam lice iz kriminalnog miljea, ili je imao određene kriminalne kontakte, ili je čak osuđivan za krivično delo davanje lažnog iskaza i slično), za šta je preduslov da budu upoznati sa identitetom svedoka. Naravno, teško je pretpostaviti da bi se kao prikriveni islednik moglo pojaviti lice takvih osobina, odnosno prošlosti, ali se takva mogućnost ne može a priori isključiti, a činjenica je da odbrana, time što nije upoznata sa identitetom svedoka, dobija osnov za tvrdnju da na taj način ne može u potpunosti da koristi svoja procesna prava.27 Iz ovih razloga, prikrivenog islednika ne bi trebalo pozivati za svedoka, odnosno, to treba činiti upravo onako kako je zakonodavac propisao, samo izuzetno, tj. kada je to zaista neophodno.
Prikriveni islednik se poziva preko svog neposrednog starešine, koji neposredno pre ispitivanja svojom izjavom pred sudom potvrđuje istovetnost prikrivenog islednika (član 187 stav 2). Starešina se u ovom slučaju pojavljuje kao posebna vrsta svedoka čiji se iskaz ograničava isključivo na verifikaciju identiteta lica koje se ispituje kao „anonimni“ svedok. Naravno, verifikacija identiteta prikrivenog islednika koji se pojavljuje kao svedok ne sastoji se u upoznavanju suda i drugih aktera postupka sa identitetom takvog svedoka, jer se istovetnost prikrivenog islednika drži u tajnosti, već se radi o izjavi kojom starešina potvrđuje da je konkretno lice koje se kao svedok identifikuje samo odgovarajućom šifrom, zaista delovalo u svojstvu prikrivenog islednika u konkretnom slučaju.
Iako je intitut prikrivenog islednika jedan od najsavremenijih instituta ne samo u našem, već i u uporednom krivično procesnom pravu, činjenica je, a posebno u digitalnoj eri, da je ozbiljan kriminal uvek korak ispred zakona i državnih organa, što neretko dovodi do toga da je konačan ishod dugih i ekonomski zahtevnih krivičnih postupaka oslobađajuća presuda.
Prema članu 187 stav 3 Zakonika o krivičnom postupku, sudska odluka se ne može zasnivati isključivo ili u odlučujućoj meri na iskazu prikrivenog islednika.