Šta je zelenaški ugovor?
Pod pojmom “zelenaški ugovor” podrazumevamo takav ugovor u kome jedna strana koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem druge strane, njenim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošćšu, ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je dala ili se obavezala da će dati i učiniti.
Dakle, postoje dve vrste uslova da bi se ugovor kao takav smatrao zelenaškim.
Prvi uslov jeste subjektivne prirode, jer je usko vezan za ličnost i situaciju oštećenog, stanje nužde i druge neprilike zbog kojih on pristaje da zaključi ugovor.
Najčešći uzroci sklapanja zelenaškog ugovora jesu:
- teško materijalno stanje,
- lečenje bolesne dece, supružnika ili drugih najbližih srodnika,
- zavisnost od narkotika,
- nedovoljno životno iskustvo, odnosno mladost, kao i
- mnoge druge situacije u kojima oštećeni smatra da nema izbora, sem da pristane.
Drugi uslov je objektivne prirode, iz razloga što vređa načelo ekvivalentnosti prestacija, te su uzajamna davanja ovih dveju strana u očiglednoj nesrazmeri.
Između gore navedenih uslova mora postojati uzročna veza i moraju biti kumulativno ispunjeni.
Pravne posledice zelenaškog ugovora
Osnovna pravna posledica jeste poništaj ugovora ili samo neke njegove odredbe, na koji se primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima o posledicama ništavosti i o delimičnoj ništavosti ugovora.
Ovakvo shvatanje zakonodavca proizilazi iz toga što se zelenaškim ugovorom povređuju neka od osnovnih načela ugovornog prava, te pored povrede načela ekvivalencije, postoji i povreda načela savesnosti i poštenja, povreda dobrih poslovnih običaja, i dr.
Ipak, moguće je da zelenaški ugovor ostane na snazi, ukoliko oštećeni od suda zahteva razumno smanjenje njegove obaveze, odnosno takvo smanjenje koje će za njega predstavljati pravičan iznos.
Svoj zahtev oštećeni može podneti u roku od 5 godina od zaključenja ugovora.
Zelenašenje kao krivično delo
Članom 217. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) propisano je posebno krivično delo – zelenaštvo, odnosno da će se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom, a u pojedinim slučajevima i strožom kaznom, kazniti lice koje za davanje novca ili drugih potrošnih stvari na zajam nekom licu, primi ili ugovori za sebe ili drugog nesrazmernu imovinsku korist, iskorišćavajući teško imovinsko stanje, teške prilike, nuždu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasuđivanje oštećenog. Gonjenje se preduzima po predlogu oštećenog, a ne po službenoj dužnosti javnog tužioca, ali on nastavlja postupak.
Zelenaštvo
Član 217
(1) Ko za davanje novca ili drugih potrošnih stvari na zajam nekom licu primi ili ugovori za sebe ili drugog nesrazmernu imovinsku korist, iskorišćavajući teško imovinsko stanje, teške prilike, nuždu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasuđivanje oštećenog, kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.
(2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog člana nastupile teške posledice za oštećenog ili je učinilac pribavio imovinsku korist u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
(3) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara ili je izvršeno od strane grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.
(4) Za delo iz stava 1. ovog člana gonjenje se preduzima po predlogu.
Stanje u Srbiji
Za razliku od devedesetih godina prošlog veka kada je naplata dugova uglavnom obavljana silom i pretnjama, savremeni “zelenaši” su se zaštitili ugovorima, uz pomoć advokata i notara. Iz ovih ugovora se ne može ni zaključiti koliku je realnu sumu osoba pozajmila.
Zelenašenje je pošast koja je rasprostranjena širom naše zemlje. Koliko se ova vrsta ilegalnog biznisa raširila u Srbiji svedoči i činjenica da savremeni zelenaši svoje pozajmice štite ugovorima, uz pomoć advokata i notara, kao što smo napomenuli.
Zelenašenje je u sivoj zoni i teško je dokazivo na sudu. Za razliku od devedesetih godina prošlog veka kada je naplata uglavnom obavljana prinudom, silom i pretnjama, savremeni zelenaši su se zaštitili ugovorima.
I to su ugovori koje sastavljaju advokati i overavaju notari, a iz kojih se ne može ni zaključiti koliku je realnu sumu osoba pozajmila. Ljudi u očaju rade svašta, pa često potpisuju i ugovore gde pod hipoteku stavljaju kuće, stanove, automobile. Na kraju, ostaju bez svega.
Takvi ugovori se teško obaraju na sudu jer je osoba pod punom svešću potpisala dokument.
Građani koje su žrtve “zelenaša” neretko ostaju bez podrške zajednice, porodice, posla… Često su prinuđeni da promene i grad i zemlju jer moraju da pobegnu od svog duga.
Ko su zelenaši?
Zelenaše možemo podeliti u dve grupe.
Prvoj pripadaju osobe iz kriminalnog miljea koje preko zelenašenja žele da umnože novac stečen kriminalnim aktivnostima.
Druga grupa su oni koji imaju višak finansija i žele brzo da ih uvećaju i da na lak način dođu do zarade. Sa zelenašima iz druge grupe građani najčešće nemaju probleme fizičkog nasilja i pretnji.
Ali, takvi zelenaši obično oko sebe imaju tim advokata i notara koji ih obezbeđuju putem ugovora. Problem je i u tome jer oni ne doživljavaju zelenašenje kao prekršaj. Misle da je to biznis kao i svaki drugi.
Nažalost, do javnosti i policije dođe mali broj žrtava zelenaša. Ljudi se stide, smatraju da je dug porodična sramota. Često roditelji vraćaju dugove svoje dece, a zabeležen je i slučaj da je deda prodao nekretninu kako bi vratio dug svog unuka kockara koji je trpeo maltretiranje zelenaša.
Zelenaši danas svoja ulaganja ne štite mišićima već ugovorima. To više nisu momci sa lancima koji su nasilni prema dužnicima već “biznismeni” koji sa njima zaključuju lažne ugovore i overavaju ih kod notara.
Ciljna grupa zelenaša su ljudi u nevolji, bilo koje vrste. Svakome bi lampica trebalo da se upali čim davalac pozajmice u ugovoru napiše veću cifru od pozajmljene, ili pominje nekretnine, ili daje na potpis blanko priznanice…
Ali, zelenaš u početku nastupa drugarski i deluje kao rešenje problema. Kasnije kreću pritisci, ucene, pa i izbegavanje da dužnik vrati dug kako bi kamata rasla. On svoj zelenaški ugovor pokušava da naplati i preko suda.
Na kraju se često dešava da dužnik ostane bez stana, poslovnog prostora, zemljišta… Rasturaju se porodice, ljudi izvršavaju i samoubistva. To je živo blato iz kojeg se teško izlazi.
Zelenašenje je teško dokazati na sudu, ali nije nemoguće
Svako može da pozajmi novac od fizičkog lica, a da ono ima pravo da naplati zakonsku zateznu kamatu koja iznosi od deset do 12 odsto.
Za razliku od takve, poštene pozajmice, zelenaški posao ima kamatu koja ide “dokle zelenaš hoće”.
U ugovoru između zelenaša i dužnika ne navodi se iznos kamate, jer bi on ukazao na zelenaški posao.
Umesto toga se, na primer, sa dužnikom zaključuje predugovor u kojem se glavnica duga uvećana za zelenašku kamatu predstavlja kao kapara za kupovinu nepokretnosti, sa rokom u kojem treba da se isplati resto novca, a koji je zapravo rok za vraćanje zelenaškog duga.
Cena te nepokretnosti u ugovoru je obično niža od tržišne za 20 do 30 odsto, pa zelenaš na kraju, kad dužnik ne isplati dug, tu nepokretnost pribavi za 70 odsto njene realne cene.
Ili, zelenaš nekom pozajmi neku sumu, a u ugovoru navede tri puta veći iznos, a kao garanciju navede “granicu plaćanja” ili hipoteku, u zavisnosti od iznosa pozajmice, pa dužniku koji ne vrati dug uzima automobil ili kuću.
U postupku se dokazuje da je dužnik bio lakomislen, odnosno nezreo, da je trpeo prisilu ili pretnju, da je bio u teškoj materijalnoj ili životnoj situaciji, kakva je recimo bolest, ili da je zavisnik.
Ukoliko sud pokloni poverenje dokazima dužnika, najčešće donosi presudu da on vrati glavnicu i zakonsku zateznu kamatu, ali ne i zelenaški namet.
Za dodatna pravna pitanja, savete i rešavanje pravnih problema, ne oklevajte da nas kontaktirate i zakažete pravne konsultacije.