Ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor kojim se primalac izdržavanja obavezuje da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese pravo svojine na tačno određenim stvarima ili neka druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.
Prava koja se prenose ovim ugovorom moraju postojati u momentu zaključenja ugovora. Samim tim, ne može se npr. ugovoriti prenos prava svojine na stanu koje će primalac izdržavanja eventualno kasnije steći. Prava koja se prenose moraju biti tačno određena u ugovoru, pa tako nije moguće da se ugovori npr. prenos prava svojine na svim pokretnim stvarima primaoca.
U pogledu obaveze izdržavanja, zakonom je predviđeno da obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe, ukoliko nešto drugo nije ugovoreno.
Davalac izdržavanja može biti fizičko punoletno lice, starije maloletno lice (14-18 godina) ukoliko ga zastupa roditelj, odnosno zakonski zastupnik, čak i pravno lice. Navedena lica moraju biti poslovno sposobna. Jedino ograničenje u pogledu toga ko može biti davalac, zakon je predvideo u slučaju fizičkih ili pravnih lica koja se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti staraju o primaocu (medicinsko osoblje, bolnice, domovi za stare…), navodeći da će ugovor u tom slučaju biti ništav ukoliko prethodno za njega nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva.
Primalac izdržavanja može biti svako poslovno sposobno fizičko lice, ali ne i pravno. U slučaju da se radi o licu koje je lišeno poslovne sposobnosti, ugovor je ništav. Sudska praksa je stanovišta da je ugovor ništav i u situaciji kada primalac u momentu zaključenja nije bio formalno lišen poslovne sposobnosti, ali je u toku postupka utvrđeno da tada nije bio sposoban za rasuđivanje, te samim tim ni da shvati značaj pravne radnje koju preduzima.
Ugovor o doživotnom izdržavanju može biti raskinut iz više razloga, a zakonom su posebno izdvojeni raskid zbog poremećenih odnosa i raskid zbog promenjenih okolnosti. Poremećeni odnosi podrazumevaju situaciju u kojoj su se međusobni odnosi ugovornika iz bilo kog razloga toliko poremetili da su postali nepodnošljivi i tada svako od njih može zahtevati da sud raskine ugovor, gde će u slučaju raskida primalac biti dužan da da naknadu za primljena davanja i usluge, a ukoliko je do raskida došlo zbog krivice jedne strane, druga strana će imati pravo na pravičnu naknadu. Što se tiče promenjenih okolnosti, da bi došlo do raskida ugovora okolnosti moraju da se promene nakon zaključenja ugovora i to toliko da ispunjenje ugovora postane znatno otežano-npr. preseljenje davaoca u inostranstvo. U tom slučaju, sud će na zahtev bilo koje strane, raskinuti ugovor ili će njihove međusobne odnose ponovo urediti. Tada sud može pravo primaoca preinačiti u doživotnu rentu (davanje unapred određenog iznosa na mesečnom nivou do kraja života primaoca, bez ikakvih drugih obaveza) pod uslovom da se sa time saglase obe strane.
Razlozi za pobijanje ugovora o doživotnom izdržavanju
Uzimajući u obzir da imovina otuđena ovim ugovorom ne ulazi u sastav zaostavštine, niti se iz nje mogu namiriti nužni naslednici, u praksi će se često pokušati sa pobijanjem ovog ugovora. Iako je ugovor o dožvotnom izdržavanju regulisan odredbama Zakona o nasleđivanju, on takođe potpada i pod režim Zakona o obligacionim odnosima i kao takav može biti pobijan i osnovima koji nisu predviđeni Zakonom o nasleđivanju.
Pre svega ugovor se može pobijati ukoliko je prilikom zaključenja ugovora primalac izdržavanja bio potpuno poslovno nesposoban. U ovom slučaju nebitni su motivi zbog kojih je primalac izdržavanja zaključio ugovor[4]. Takođe ako primalac izdržavanja nije lišen poslovne sposobnosti, niti je u okviru postupka za lišavanje poslovne sposobnosti stavljen pod starateljstvo organa starateljstva, a predstavnik ovog organa zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju u ime primaoca, takav ugovor je apsolutno ništav. Činjenica da primalac izdržavanja nije bio lišen poslovne sposobnosti u vreme zakljčenja ugovora nije od uticaja ukoliko ga zaključi lice koje u momentu zaključenja tog ugovora nije bilo sposobno da shvati značaj pravne radnje koju preduzima.
Ugovor se može pobijati i ako je pobuda iz kojih je on zaključen nedopuštena. Primer za ovakvu pobudu bio bi zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju gde je na strani primaoca izdržavanja lice kome ono nije ni u kom pogledu potrebno, davalac izdržavanja nema sopstvenih prihoda a sve u cilju izigravanja prava nužnih naslednika. Ovde valja napomenuti da sama činjenica da je primalac izdržavanja imao materijalna sredstva za izdržavanje nije od uticaja za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju.
Bitna karakteristika ugovora o doživotnom izdržavanju jeste njegova aleatornost. Sud može, na zahtev zakonskih naslednika, poništiti ugovor ukoliko on nije za davaoca izdržavanja predstavljao nikakvu neizvesnost. Ovu neizvesnost sud ceni u svakom konkretnom slučaju uzimajući u obzir i druge okolnosti, tako da saznanje davaoca izdržavanja o skoroj smrti primaoca izdržavanja ne mora uvek značiti da je ugovor nezakonit ili nemoralan pravni posao. Naslednici imaju rok od tri godine od smrti ostavioca ili jedne godine od trenutka saznanja za ugovor o doživotnom izdržavanju da zahtevaju poništaj ugovora na osnovu nedostatka aleatornosti.
Na davaoca izdržavanja se može preneti svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava koja postoje u vreme zakljućenja ugovora o doživotnom izdržavanju. Ugovor je ništav ukoliko se davaocu izdržavanja ostavljaju stvari ili prava koja se kod primaoca izdržavanja zateknu u momentu smrti.
Obaveza izdržavanja obuhvata pored materijalnog izdržavanja i obaveze u pogledu nege i pomoći primaocu izdržavanja u vreme bolesti tako da se neizvršenje ovih obaveza može uzeti kao osnov pobijanja ugovora o doživotnom izdržavanje. Ukoliko je davalac izdržavanja propustio da izvršava obaveze u pogledu nege i pomoći u vreme bolesti koja je prethodila smrti primaoca izdržavanja, makar ono bilo i relativno kratkog vremenskog trajanja, ne može se govoriti o neispunjenju ugovora u neznatom delu.
Forma je bitan element ugovora o doživotnom izdržavanju. Ukoliko se forma predviđena zakonom ne ispoštuje ugovor je ništav. Međutim sud je u nekim slučajevima odstupio od ovog pravila. Ugovor o doživotnom izdržavanju kod koga nije ispoštena forma iz Zakona o nasleđivanju, već je on zaključen po opštim pravilima ugovornog prava je neimenovani kvaziugovor o doživotnom izdržavajnju čija se važnost procenjuje po odredbama zakona o obligacionim odnosima[19]. Nepostojanje konstatacije na zapisnik ili ugovor o doživotnom izdržavanju da je ugovor pročitan i da su ugovornici upozoreni na posledice njegovog zaključenja, ne znači ništavost ugovora, ako je postupljeno po zakonu.
Ugovor je ništav ukoliko je na strani davaoca izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svoje delatnosti stara o primaocu izdržavanja i ono ne pribavi odobrenje od strane organa starateljstva. Sud je stao na stanovište da odobrenje nije potrebno ukoliko se na strani davaoca izdržavanja nalazi medicinska sestra zaposlena u bolnici, ali je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključila ne kao lice koje se u okviru svoje delatnosti stara o primaocu izdržavanja, već kao njegova ćerka.
Pre potpisa dobro pregledajte sve detalje
Potrebno je do tančina utvrditi šta su obaveze onoga ko pruža izdržavanje, nega, odvođenje kod lekara, nabavka lekova, kupovina namirnica, plaćanje računa, sahrana. Najbolje je ugovorom predvideti svaku moguću okolnost, što je mnogo sigurnije za obe strane i kasnije teško oborivo na sudu. Osim toga, naglašavamo da je najbitnija činjenica ugovoranje slučaja iznenadne smrti jer je reč o starijim licima. Može se dogoditi da neko danas zaključi ugovor, a da sutra premine. U takvim okolnostima ugovor i dalje važi, jer niko nije mogao da pretpostavi da će ovaj drugi iznenada umreti.
Zakon i ugovori moraju štititi i najstarije sugrađane koji se odlučuju na ovakav životni potez. Bitno navesti i razloge zbog kojih ugovor može da se raskine usled nepoštovanja nekih obaveza ili narušenih međusobnih odnosa. Tako je davalac nekretnine u potpunosti zaštitio i sebe i svoje nepokretnosti.
Ako se neko u međuvremenu predomisli, bilo koja strana, ugovor se ne može samo raskinuti, već obe strane moraju da se dogovore. Ukoliko se ugovor raskine na zahtev starije izdržavane osobe, onda je on dužan da isplati sve što je do tada dobio, svu pomoć i negu od strane izdržavalaca.
Posebno je značajno i da onaj ko potpisuje ugovor obavezno navede šta ostavlja onom ko će ga gledati do kraja života. Dakle, treba tačno da se navede koji je to sat, klavir, slika ili nakit. Ako se to ne navede, to nije deo ugovora i ne podrazumeva da će onaj ko gleda staru osobu naslediti i sve to. Ovim ugovorom se izuzima pravo nasleđivanja koje bi po zakonu imali bliski srodnici, supružnici i ostali, zbog čega se u domaćem pravosuđu beleži veliki broj sporova.
lawofficeminic@gmail.com