Kako nadoknaditi štetu za pretrpljeni strah i nanetu duševnu bol?

Pre nego se upustim u razmatrenje nadoknade štete za pretrpljeni strah i nanetu duševnu bol, definisao bih osnovne pojmove.

Šta je šteta?

Šteta je umanjenje nečije imovine (stvarna šteta – lat. damnum emergens) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla dobit – latlucrum cessans), kao i nanošenje fizičkog ili psihičkog bola ili straha drugom licu (nematerijalna šteta).

Šta je materijalna šteta?

Materijalna (imovinska) šteta se sastoji u uništenju neke stvari, ili u manjoj ili većoj povredi, onemogućavanju ili otežanju upotrebe stvari, ili u nekoj smetnji zbog čijeg uklanjanja je potrebno napraviti troškove koji inače ne bi bili napravljeni.

U pitanju je povreda nekog imovinskog interesa. Štetnik je dužan da oštećenom naknadi onaj interes koji bi ovaj imao da se nije desio štetni događaj.

Materijalna šteta može nastati i u slučaju povrede tuđe fizičke ličnosti, ako je ta povreda povukla nesposobnost za rad ili troškove liječenja.

Slučajevi materijalne štete kod telesne povrede ili oštećenja zdravlja su:

1. troškovi lečenja,
2. izmakla zarada i
3. troškovi povećane potrebe usled povrede.

Postoje dva vida materijalne štete:

• stvarna (prosta, obična) šteta i
• izgubljena dobit.

Šta je nematerijalna, odnosno neimovinska šteta?

Nematerijalna (neimovinska) šteta se razlikuje od materijalne štete jer ne predstavlja imovinski gubitak. Nastaje usled pretrpljenih duševnih i fizičkih bolova i straha.

Za pretrpljene fizičke bolove, pretrpljeni strah i pretrpljene duševne bolove zbog povrede zakonom zaštićenih ličnih prava, sud može dosuditi naknadu nematerijalne štete.

Kada to opravdavaju intenzitet i dužina trajanja bolova i straha, vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, te da se ne pogoduje težnjama koje su nespojive sa prirodom i svrhom novčane naknade.

Naknada ove štete može se potraživati u slučajevima kada je oštećenom licu naneta materijalna ili nematerijalna šteta.

Dok materijalna šteta podrazumeva oštećenje tuđe imovine, nematerijalna šteta se može podeliti na sledeće oblike:

1. Fizički bol;
2. Duševni bol (zbog smanjenja životne aktivnosti, zbog naruženosti, zbog povrede ugleda i časti, zbog povrede slobode, zbog povrede prava osobe, zbog smrti bliske osobe, zbog teškog invaliditeta bliske osobe, zbog navođenja na kažnjivu obljubu, kažnjivu bludnu radnju ili drugo krivično delo protiv dostojanstva osobe i morala);
3. Povreda prava ličnosti;
4. Strah;

Naknada štete u slučaju pretrpljenog straha

Potraživanje naknade štete u slučaju pretrpljenog straha može se potraživati za lice koje je strah osećalo zbog situacije u kojoj je bilo lično ugroženo, ali ne i za strah koji lice oseća za druge ljude, bez obzira da li su u pitanju bliski srodnici.

Naknada štete za pretrpljeni strah iziskuje utvrđivanje stepena pretrpljenog straha. Ako postoji telesna povreda oštećenog lica lakše će biti proceniti intenzitet straha, jer su u direktnoj korelaciji.

Naknada štete u slučaju nanete duševne boli

Naknada štete u slučaju nanete duševne boli može se podeliti na brojne faktore koji su uzročnici pomenutog stanja:

1. Smanjenje životne aktivnosti može da nastane kao posledica duševne ili fizičke boli, a oštećenom licu umanjuje kvalitet života, jer mu predstavlja smetnju u uobičajenim aktivnostima.
2. Naruženost je posledica fizičkih povreda i očigledna promena na fizičkom izgledu oštećene osobe, koja izaziva duševnu bol.
3. Povreda ugleda i časti – Dok se čast definiše kao subjektivan doživljaj pojedinca o svojoj ličnosti, ugled je objektivna kategorija i odnosi se na doživljaj sredine o pojedincu. Uvrede i klevete mogu narušiti ugled i čast oštećenog lica i osnov su za naknadu nematerijalne štete.
4. Povreda slobode nastaje kada je oštećeno lice bespravno lišeno slobode. Naknada štete se dodeljuje u skladu sa vremenom lišenja slobode i uslovima u kojima je oštećeni izdržavao kaznu.
5. Duševna bol zbog smrti ili invaliditeta bliske osobe – Naknadu štete zbog duševne boli usled smrti ili invaliditeta bliske osobe mogu potraživati članovi porodice preminulog odnosno oštećenog lica.

Kako se vrši naknada nematerijalne štete

Naknada štete nematerijalnog tipa često je u obliku novčane nadoknade, ali uz novčanu nadoknadu sud može narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena:

U slučaju povrede prava ličnosti sud može narediti, na trošak štetnika, objavljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena, ili što drugo čime se može ostvariti svrha koja se postiže naknadom. (Član 199 – Zakon o obligacionim odnosima)

Cilj novčane naknade jeste da oštećenom licu pruži satisfakciju za pretrpljeni fizički ili duševni bol – odnosno da za dobijena novčana sredstva priušti sebi nešto što će mu predstavljati izvor zadovoljstva i što će kompenzovati pretrpljene neprijatnosti.

Visinu novčane nadoknade određuje sud, u odnosu na značaj i trajanje načinjene nematerijalne štete:

Za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu. (Član 200 – Zakon o obligacionim odnosima)

Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Da bi se utvrdilo postojanje štete i njena visina, u svakom konkretnom slučaju moraju se uzeti u obzir specifične okolnosti koje su bitne za odmeravanje naknade nematerijalne štete na osnovu kojih sud dosuđuje pravičnu naknadu.

Orijentacioni iznosi naknade nematerijalne štete

Ne postoji zvaničan ,,cenovnik” telesnih povreda ili pretrpljenog straha i bola.

Međutim sudska praksa formira neke okvirne iznose. Vlada republike Srbije je na osnovu Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju ranije donela Uredbu o naknadi štete na licima, koja je određivala raspoce iznosa za sve vrste povreda, kao i iznose u slučaju psihičkog bola i straha.

Tako je npr Uredba predvidela da kod osoba od 35 do 55 godina života svaki 1% umanjenja opšte životne aktivnosti OŽA, iznosi do 150 evra, ili da kod lakih telesnih povreda gde preovladavaju bolovi srednjeg i slabog intenziteta iznos naknade za fizičke bolove je do 500 evra.

Ustavni sud je ipak ovu uredbu utvrdio kao nesaglasnu sa Ustavom i Zakonom, pa je utvrđivanje visine naknade nematerijalne štete ipak prepušteno sudskoj praksi, koja je čini nam se, ipak malo povoljnija za oštećene, od kriterijuma navedenim u navedenoj uredbi.

Pa tako se za jedan 1% umanjenja opšte životne aktivnosti dosuđuje od 20.000-30.000 dinara, dok se za lake telesne povrede dosuđuju iznosi od 70.000-190.000 dinara zavisi od svakog konkretnog slučaja, okolnosti i nalaza i mišljenja veštaka odgovarajuće medicinske struke.

Ukoliko Vas zanima kako nadoknaditi štetu usled nezakonitog otkaza, možete pročitati ovde.