Uverenje o nekažnjavanju je dokument koji najčešće zahtevaju poslodavci kada zasnivate radni odnos, fakulteti prilikom upisa na studije, bilo u inostranstvu ili u zemlji, kao i diplomatska konzularna predstavništva kada aplicirate za vizu. Šta je uverenje o nekažnjavanju? Uverenje o nekažnjavanju je dokument kojim se potvrđuje da podnosilac zahteva (ni)je pravnosnažno osućeno lice. Kao što...Read More

Pojam Sporazum o priznanju krivičnog dela je institut propisan i regulisan Zakonikom o krivičnom postupku. Iako se već godinama primenjuje, stiče se utisak da javnosti, odnosno građanima, nije jasno šta predstavlja ovaj institut, koja je njegova uloga u krivičnom postupku, ko ima koristi od njega i da li isti treba uopšte da postoji. Sporazum o...Read More

Internet se danas smatra javnim medijem i moguće je izvršiti krivično delo, ali za gonjenje takvog krivičnog dela je nadležno ono lice koje se smatra da je oštećeno.Dostupnost kamere na „pametnim“ telefonima omogućilo je pravljenje video zapisa na svakom koraku. Zbog toga se često postavlja o pravu na snimanje u javnosti – tj. da li...Read More

Krivični zakonik (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014) – u daljem tekstu: KZ, u Posebnom delu, Glava 14, KRIVIČNA DELA PROTIV SLOBODA I PRAVA ČOVEKA I GRAĐANINA JAVNOG REDA I MIRA, GLAVA ČETRNAESTA, u članu 138. propisuje krivično delo „Ugrožavanje sigurnosti“. Tekst navedenog člana glasi: (1) Ko ugrozi...Read More

Žrtva (oštećeni) je osoba koja je pretrpela fizičku, psihičku emotivnu ili materijalnu štetu, koja je direktna posledica krivičnog dela. Žrtve su i članovi porodice lica čija je smrt posledica izvršenog krivičnog dela i koja su, usled smrti tog lica, pretrpela štetu. Prava žrtava i svedoka u Republici Srbiji proističu iz njene opredeljenosti da predstavlja humano,...Read More

Sporazum o priznanju krivičnog dela je pismena saglasnost volja javnog tužioca, s jedne strane, i okrivljenog i njegovog branioca, s druge strane, kojim okrivljeni svesno i dobrovoljno u potpunosti priznaje jedno ili više krivičnih dela koja se tereti krivičnom prijavom, naredbom za sprovođenje istrage, ili optužnim aktom, i sa javnim tužiocem se saglašava o vrsti...Read More

Kućni zatvor i sudska mera zabrane napuštanja stana – kao kućni pritvor, dva su različita pravna instituta, koji se često mešaju i poistovećuju u javnosti. Pritvor je mera obezbeđenja prisustva okrivljenog. Zatvor je kazna na koju se, nakon okončanja krivičnog postupka, osuđuje lice za koje sud utvrdi da je izvršilo krivično delo. Vreme provedeno u...Read More

Sud može učiniocu krivičnog dela zabraniti približavanje oštećenom na određenoj udaljenosti, zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oštećenog i zabraniti dalje uznemiravanje oštećenog, odnosno dalju komunikaciju sa oštećenim. Sud može izreći ovu zabranu ako se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštećenog....Read More

Mere bezbednosti su sredstvo za zaštitu društva od kriminaliteta, koje imaju svoju posebnu svrhu, koja se sastoji u popravci i lečenju učinioca krivičnog dela. One mogu biti određene samo zakonom. Mogu se izreći samo od strane suda i to na osnovu postupka određenog u zakonu, a njihov pravni osnov sadržan je u opasnom stanju pojedinih...Read More

Polno uznemiravanje – Zakonska regulativa Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koje su objavljene u „Službenom Glasniku RS“, br.94/2016, a primenjuju se od 01. juna 2017.godine,  definisano je navedeno krivično delo na sledeći način: Polno uznemiravanje, šta kaže zakon? Član 182a Ko polno uznemirava drugo lice kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. Ako...Read More