Šta je uslovna osuda?

Uslovna kazna ili osuda je mera upozorenja propisana odredbama čl.64-66. Krivičnog zakonika .

Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije:

(1) Uslovnom osudom sud učiniocu krivičnog dela utvrđuje kaznu i istovremeno određuje da se ona neće izvršiti, ako osuđeni za vreme koje odredi sud, a koje ne može biti kraće od jedne niti duže od pet godina (vreme proveravanja) ne učini novo krivično delo.

(2) Sud može u uslovnoj osudi odrediti da će se kazna izvršiti i ako osuđeni u određenom roku ne vrati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela, ne naknadi štetu koju je prouzrokovao krivičnim delom ili ne ispuni druge obaveze predviđene u krivičnopravnim odredbama. Rok za ispunjenje tih obaveza utvrđuje sud u okviru određenog vremena proveravanja.

(3) Mere bezbednosti, izrečene uz uslovnu osudu, izvršavaju se.

Šta je rehabilitacija?

Rehabilitacija (brisanje iz kaznene evidencije) je institut koji upravo ima dejstvo da ukine pravne posledice presude i da u odnosu na osuđeno lice stvori fikciju neosuđivanosti.

Sva zakonodavstva koja poznaju ovaj institut, uključujući i naše, određuju uslove i postupak za njeno sticanje.

Najvažniji uslovi za sticanje rehabilitacije (brisanje osude iz kaznene evidencije) jesu uslov proteka određenog vremena nakon izdržane kazne i uslov popravljanja.

Rehabilitacija se po našem krivičnom zakonodavstvu može dodeliti po sili zakona, sudskim putem ili aktom milosti.

Brisanje osude za pravosnažno osuđenog u krivičnom postupku znači da se, pod zakonom propisanim uslovima, u određenom trenutku to lice ponovo smatra neosuđivanim, njegova osuda se briše iz svih evidencija, i prestaju sve pravne posledice te osude.

Krivični zakonik (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014 – dalje: KZ) poznaje dve vrste rehabilitacije:

1.            Zakonsku rehabilitaciju;

2.            Sudsku rehabilitaciju.

Pravne posledice i zakonske i sudske rehabilitacije su iste, s tim što je izričito propisano da se rehabilitacijom ni u kom slučaju ne dira u prava trećih lica koja se na osudi zasnivaju (na primer pravo na naknadu štete).

Zakonska rehabilitacija (brisanje iz kaznene evidencije) je obavezna, nastupa po sili zakona, bez ikakve inicijative osuđenog, a odnosi se samo na lica koja, pre osude na koju se rehabilitacija odnosi, nisu bila osuđivana, ili se smatraju neosuđivanim.

Za razliku od zakonske, sudska rehabilitacija je fakultativna, moguća samo na inicijativu osuđenog lica, a do nje dolazi na osnovu odluke suda koji o toj molbi odlučuje.

KZ propisuje da se ona može dati licu koje je osuđeno na kaznu zatvora preko tri do pet godina, ako u roku od 10 godina od dana kad je kazna izdržana, zastarela ili oproštena ne učini novo delo.

Čak i kada je istekao propisani rok, u kom osuđeni nije učinio novo krivično delo, sud nije dužan da ga rehabilituje.

Brisanje uslovne osude iz kaznene evidencije

Pravnosnažnu presudu kojom je izrečena uslovna osuda sud dostavlja policijskoj upravi koja vodi kaznenu evedinciju. Kaznena evidencija o osuđivanosti se vodi u policijskoj upravi po mestu rođenja okrivljenog. Ova evidencija sadrži lične podatke okrivljenog, broj presude, datum izricanja presude i naziv suda koji je presudu izrekao. Pored toga sadrži podatke za koje krivično delo je to lice osuđeno i koja krivična sankcija mu je izrečena. Na osnovu ove evidencije policijska uprava izdaje uverenje o neosuđivanosti koje mnogi poslodavci zahtevaju prilikom zaposlenja. Podatke iz ove evidencije sud pribavlja pre donošenja odluke o krivičnoj sankciji. Lica kojima sud izrekne uslovnu osudu često postavljaju pitanje da li mogu izvaditi uverenje o neosuđivanosti, odnosno da li izrečenu uslovnu osudu mogu izbrisati iz kaznene evidencija o čemu ćemo u nastavku teksta.

Kako se briše uslovna kazna ili osuda?

Uslovna osuda se briše u postupku rehabilitacije koji je propisan odredbama od člana 97. do člana 101. Krivičnog zakonika.

Uslovi za brisanje uslovne osude

Za brisanje uslovne osude zakon propisuje određene uslove. Osnovni uslov je da osuđeni u roku proveravanja ne izvrši novo krivično delo.

Treba napomenuti da se uslovna osuda može obrisati samo ako lice kome je izrečena nije bilo osuđivano ili se po zakonu smatralo neosuđivanim. Uslovna osuda se po pravilu briše nakon proteka vremena proveravanja i po proteku još jedne godine nakon toga. To znači da ako je neko lice već imalo jednu osudu a potom u roku proveravanja ili u roku od godinu dana nakon proveravanja dobije drugu osudu ova uslovna osuda se ne može brisati iz kaznene evidencije.

Postupak brisanja uslovne kazne ili osude

Po pravilu ove osude se brišu iz kaznene evidencije po službenoj dužnosti. To znači da lice kome je izrečena uslovna osuda ne bi trebalo ništa da preduzima. Po proteku vremana i ispunjenosti uslova policijska uprava će sama obrasati osudu iz kaznene evidencije. Da li je ona obrisana iz kaznene evidencije ili nije može se proveriti prostim podnošenjem zahteva za izdavanje uverenja o neosuđivanosti. Ukoliko uslovna osuda nije izbrisana osuđeni se može obrati policijskoj upravi radi brisanja. Ako i tada ne dođe do brisanja osuđeni se može obratiti sudu.

Umesto zaključka

U pravu Srbije, postupak za brisanje uslovne osude iz kaznene evidencije regulisan je Zakonom o krivičnom postupku. Evo osnovnih informacija o tome kako se obično sprovodi postupak brisanja uslovne osude u Srbiji:

Vreme: U većini slučajeva, postoji određeni vremenski period koji mora proći od izvršenja uslovne osude pre nego što se može podneti zahtev za brisanje iz kaznene evidencije. Ovaj period može varirati zavisno od vrste krivičnog dela i trajanju uslovne osude.

Uslovi uslovne osude: Osoba koja je osuđena na uslovnu kaznu mora ispuniti sve uslove koje je sud propisao kao deo uslovne osude. To uključuje poštovanje zakona tokom perioda uslovne osude i ispunjavanje drugih obaveza koje su propisane.

Podnošenje zahteva: Nakon što prođe određeni vremenski period i osoba ispuni sve uslove uslovne osude, može podneti zahtjev za brisanje uslovne osude iz kaznene evidencije nadležnom sudu.

Sudska odluka: Sud će razmotriti zahtev za brisanje uslovne osude i doneti odluku o tome da li će je izbrisati iz kaznene evidencije, u zavisnosti od toga da li je reč o zakonskoj ili sudskoj rehabilitaciji. Odluka će se temeljiti na ispunjenju svih uslova uslovne osude, ponašanju osuđenika i drugim relevantnim faktorima.

Pravna pomoć: U procesu podnošenja zahteva i komuniciranja sa sudom, osuđenik ima pravo na pravnu pomoć od advokata.

Tekst o uslovima za zakonsku i za sudsku rehabilitaciju možete pročitati ovde.

Related Posts

Leave a Reply