Pojam
Sporazum o priznanju krivičnog dela je institut propisan i regulisan Zakonikom o krivičnom postupku. Iako se već godinama primenjuje, stiče se utisak da javnosti, odnosno građanima, nije jasno šta predstavlja ovaj institut, koja je njegova uloga u krivičnom postupku, ko ima koristi od njega i da li isti treba uopšte da postoji.
Sporazum o priznanju krivičnog dela je pismena saglasnost volja javnog tužioca, s jedne strane, i okrivljenog i njegovog branioca, s druge strane, kojim okrivljeni svesno i dobrovoljno u potpunosti priznaje jedno ili više krivičnih dela koja se tereti krivičnom prijavom, naredbom za sprovođenje istrage, ili optužnim aktom, i sa javnim tužiocem se saglašava o vrsti i visini kazne, odnosno drugim krivičnim sankcijama, o odustajanju javnog tužioca od krivičnog gonjenja za krivična dela koja nisu obuhvaćena sporazumom o priznanju krivice, o troškovima krivičnog postupka i o imovinskopravnom zahtevu, kao i o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma o priznanju krivice, kada je sud u potpunosti prihvatio sporazum.
Sporazum o priznanju može biti zaključen do potvrđivanja optužnice – pred sudijom za prethodni postupak i nakon povtrvđivanja optužnice – pred predsednikom veća.
Motiv okrivljenog za potpisivanje ovog sporazuma svakako je taj što se prilikom pregovaranja sa javnim tužiocem u nekim slučajevima može postići i takav sporazum koji podrazumeva da je kazna ispod zakonskog minimuma.
Imajući u vidu ovu činjenicu kao i činjenicu da se u slučaju kada se okrivljenom izrekne kazna zatvora do jedne godine, ona može izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje (kućni zatvor), ovaj institut predstavlja pogodnost i za samog okrivljenog. Dakle, obe strane, i javni tužilac i okrivljeni, zaključujući sporazum, postižu svoje ciljeve, a ispunjena je i svrha samog krivičnog prava.
O čemu se sklapa sporazum?
Sporazum o priznanju krivičnog dela mora da sadrži zakonom propisane obavezne elemente: opis krivičnog dela koje je predmet optužbe, priznanje okrivljenog da je učinio krivično delo koje je opisano u sporazumu, sporazum o vrsti, visini ili rasponu kazne ili druge krivične sankcije, sporazum o troškovima postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivičnim delom i o imovinskopravnom zahtevu, ukoliko je podnet, izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke kojom je sud u potpunosti prihvatio sporazum (sa predviđenim izuzecima) i potpis stranaka i branioca.
Dakle, sporazumom okrivljeni priznaje da je učinio krivično delo koje je opisano, sporazumeva se sa javnim tužiocem koja će mu sankcija, odnosno kazna biti izrečena, koje će troškove postupka da plati, odriče se prava žalbe protiv presude kojom se sporazum prihvata i drugo.
Pored ovih obaveznih elemenata, sporazum o priznanju krivičnog dela može da sadrži i fakultativne elemente, a to su: izjava javnog tužioca o odustajanju od krivičnog gonjenja za krivična dela koja nisu obuhvaćena sporazumom o priznanju krivičnog dela, izjava okrivljenog da prihvata određene obaveze (da otkloni štetnu posledicu nastalu izvršenjem krivičnog dela ili da naknadi pričinjenu štetu, da uplati određeni novčani iznos u humanitarne ili druge javne svrhe, da obavi određeni društvenokorisni ili humanitarni rad, da ispuni dospele obaveze izdržavanja, da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga, da se podvrgne psihosocijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja, da izvrši obavezu ustanovljenu pravnosnažnom odlukom suda, odnosno poštuje ograničenje utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom), pod uslovom da priroda obaveze omogućava da se započne sa njenim izvršenjem pre podnošenja sporazuma sudu, kao i sporazum u pogledu imovine proistekle iz krivičnog dela koja će biti oduzeta od okrivljenog.
Postupak
Za zaključenje ovog sporazuma, neophodno je prisustvo advokata, a pre samog potpisivanja sporazuma, advokat i okrivljeni pregovaraju sa javnim tužiocem o svim uslovima za priznanje krivice. Zakon predviđa uslov da se sporazum primenjuje kada se krivični postupak vodi za jedno krivično delo ili za krivična dela u sticaju za koja je propisana kazna zatvora do 12 godina.
Sam predlog za zaključivanje ovog sporazuma može poteći kako od javnog tužioca tako i od okrivljenog odn. njegovog branioca.
Sporazum o priznanju krivice mora biti u pisanom obliku i može se podneti najkasnije do završetka prvog ročišta za održavanje glavnog pretresa.
Na samom kraju, potrebna je saglasnost suda, koji daje “konačnu reč” i prihvata ili odbija postignuti Sporazum. U praksi je uobičajeno da javni tužilac unapred nagovesti postupajućeg sudiju o mogućnosti postizanja sporazuma, te tako postoji koordinacija u postupanju ovih pravosudnih organa.
Kod sporazuma o priznanju krivičnog dela važno je obratiti pažnju na sledeće
Važno je napomenuti da je prisustvo advokata kao stručnog branioca neophodno radi zaključenja Sporazuma o priznanju krivičnog dela. Ovo iz razloga što je prisustvo branioca potrebno kako bi se obezbedilo da okrivljeni u potpunosti razume značaj priznanja dela, kao i mehanizam koji se pokreće zaključenjem Sporazuma o priznanju krivičnog dela.
Sud će prihvatiti Sporazum o priznanju krivičnog dela ako utvrdi da je okrivljeni dobrovoljno priznao krivično delo i da na njega nije vršen nikakav pritisak u cilju priznanja krivičnog dela. Ako sud utvrdi da okrivljeni nije svestan posledica koje zaključeni Sporazum nosi sa sobom, predlog će biti odbijen. Okrivljeni mora da se odrekne prava na suđenje i prava na žalbu. Postojanje dokaza koji idu u korist priznanju okrivljenog će olakšati prihvatanje predloga. Zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela se sve više koristi zbog uštede vremena, bržeg rešavanja predmeta (uglavnom na jednom ročištu), smanjenja troškova krivičnog postupka, izbegavanja formalnosti i rasterećenje sudova.
Odluka o sporazumu o priznanju krivičnog dela
Odluka o Sporazumu o priznanju krivičnog dela se donosi se odmah na ročištu zakazanom radi razmatranja sporazuma, a obavezno u prisustvu javnog tužioca, okrivljenog i njegovog branioca. Ukoliko postupajući sudija usvoji predloženi Sporazum, donosi se presuda. Presuda može biti pravosnažna istog dana pod uslovom da se okrivljeni i postupajući Javni tužilac odreknu prava na žalbu.
Sporazum o priznanju krivičnog dela može biti opozvan ukoliko jedan ili više postavljenih uslova ne budu ispunjeni u ostavljenom roku (naknada štete oštećenom, poštovanje mere zabrane prilaska, lečenje alkoholičara ili narkomana itd.). Takođe, sporazum neće biti usvojen ukoliko sud smatra da kazna koja je navedena u predlogu Sporazuma nije adekvatna, odnosno kojom se ne bi postigla svrha kažnjavanja.
Ocena sporazuma o priznanju krivičnog dela i primena u praksi
Zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela u praksi ima sve veći domašaj, upravo zbog svojih prednosti, a to su povećanje efikasnosti krivičnog postupka, brže rešavanje predmeta, smanjenje troškova, ušteda na vremenu, i izbegavanje nepotrebnih zakonskih formalnosti uz očuvanje i zaštitu osnovnih prava subjekata u krivičnom postupku, a pre svih okrvljenog. Ovde treba imati u vidu da i krivična sankcija mora biti određena u skladu sa zakonom, odnosno u rasponu koji zakon određuje, a samo izuzetno kazna može biti odmerena ispod zakonskog minimuma, odnosno, može biti ublažena.
Tekst o sporazumu o priznanju prekršaja možete pročitati ovde.