Zakonski okvir
Republika Srbija je usvojila niz zakona i propisa kako bi zaštitila žene od nasilja i obezbedila sankcije za počinioce. Ključni zakoni uključuju:
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici (2016) – Ovaj zakon predstavlja temelj borbe protiv nasilja u porodici, uključujući nasilje nad ženama. Predviđa hitne mere zaštite žrtava, kao što su zabrana prilaska i komunikacije sa žrtvom, kao i udaljenje nasilnika iz zajedničkog domaćinstva.
Krivični zakonik Republike Srbije – U okviru Krivičnog zakonika, nasilje u porodici je kvalifikovano kao krivično delo (član 194). Takođe, zakon prepoznaje različite oblike nasilja, uključujući fizičko, psihičko, seksualno i ekonomsko nasilje.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti (2021) – Ovaj zakon postavlja pravni okvir za unapređenje rodne ravnopravnosti i zaštitu žena od diskriminacije, uključujući nasilje.
Zakon o socijalnoj zaštiti (2011) – Obezbeđuje pravo žrtvama nasilja na hitnu i dugoročnu socijalnu pomoć, uključujući smeštaj u sigurnim kućama, psihološku podršku i druge socijalne usluge.
Mere zaštite i podrške
Nasilje nad ženama zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje preventivne mere, zaštitu žrtava i sankcionisanje počinilaca.
1. Prevencija i edukacija
Prevencija je ključna u borbi protiv nasilja nad ženama. Država sprovodi programe obrazovanja i podizanja svesti koji ciljaju različite grupe, uključujući decu, mlade, odrasle i profesionalce u relevantnim sektorima. Kampanje i radionice pomažu u promeni društvenih stavova i smanjenju tolerancije prema nasilju.
2. Hitne mere zaštite
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici omogućava hitne mere zaštite žrtava, kao što su zabrana prilaska i komunikacije sa žrtvom. Policija i pravosudni organi su dužni da brzo reaguju i obezbede bezbednost žrtve.
3. Podrška žrtvama
Žrtvama nasilja dostupna je široka mreža podrške, uključujući sigurne kuće, krizne centre i savetovališta. Ove institucije pružaju besplatnu pravnu pomoć, psihološku podršku, medicinsku pomoć i socijalne usluge.
4. Sankcionisanje počinilaca
Krivični zakonik predviđa stroge kazne za počinioce nasilja. Sankcije uključuju zatvorske kazne, novčane kazne i obavezne terapije. Sudovi takođe mogu izreći zaštitne mere kako bi sprečili ponavljanje nasilja.
Kako izgleda procedura?
Nasilje se prijavljuje policiji ili javnom tužiocu. U praksi je to najčešće policija.
Nakon prijave, policija utvrđuje činjenično stanje i najčešće dovodi u stanicu osobu za koju se sumnja da počinila krivično delo. Tada specijalizovan nadležni policajac procenjuje rizik, obavlja razgovor sa žrtvom i napadačem.
U roku od osam sati, od kada je napadač doveden u stanicu, policajac procenjuje da li je bilo nasilja u porodici i izriče mere koje predviđa Zakon.
Nakon toga obaveštava se i javni tužilac.
Međunarodna saradnja
Srbija aktivno sarađuje sa međunarodnim organizacijama i telima u borbi protiv nasilja nad ženama. Potpisnica je brojnih konvencija, uključujući Istanbulsku konvenciju, koja postavlja standarde za sprečavanje nasilja, zaštitu žrtava i kažnjavanje počinilaca.
Zaključak
Borba protiv nasilja nad ženama u Srbiji je kompleksan zadatak koji zahteva koordinisane napore države, nevladinih organizacija i društva u celini. Postojeći zakoni i mere zaštite pružaju čvrst temelj, ali je neophodno stalno unapređivati pravni okvir i sisteme podrške kako bi se efikasno suzbilo nasilje i pružila adekvatna pomoć žrtvama.
Podizanjem svesti, obrazovanjem i doslednom primenom zakona, možemo zajednički doprineti stvaranju bezbednog okruženja za sve žene u Srbiji.
Tekst o merama bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije možete pročitati ovde.