Svedok je fizičko lice kome je poznato nešto o činjenicama koje se utvrđuju u krivičnom postupku. To lice nije okrivljeno. Pojam svedočenja može se odrediti kao svojevrsna izjava lica data sudiji u toku postupka o opažanju činjenica iz prošlosti. Za svedoke se često kaže da su lično sredstvo u dokaznom postupku. Saslušanje svedoka je složena radnja koja zahteva stručnost i preciznost sudije, poznavanje psihologije.
Predmet svedočenja je događaj iz prošlosti koji daje svedok, a tiče se krivičnog dela i učinioca. Svedok saznaje događaj potpuno ili delimično, što proizilazi da sudija ima zadatak da izdvoji informacije koje su bitne za konkretan krivični postupak.
Osobenost svedoka može imati svako lice, nezavisno od njegovih karakteristika (fizičkih i psihičkih) i starosti. Ono to može steći samo ako je u mogućnosti da opazi konkretne činjenice i da ih kasnije u postupku iznese (putem sećanja). Uzrast lica nije od važnosti, pa se u tom svojstvu mogu javiti i maloletna i punoletna lica. Takođe, kao svedoci mogu biti ispitana deca, s tim što je ovo uslovljeno njihovom razvijenošću i prirodi stvari o kojoj treba da svedoče.
Kao jedan od kriterijuma za podelu jeste način saznanja činjenica. Po tome imamo svedoke koji iz sopstvenog opažanja, znači neposredno imaju obaveštenja o činjenicama relevantnim za causu criminalis – pravi svedoci i lica koja su do tih činjenica došla na posredan način – svedoci po čuvenju.
Odazivanje pozivu suda je dužnost svakog lica koje sud poziva za svedoka. Svedok može biti lice koje odredi sud, nezavisno od toga da li ima saznanje o konkretnoj stvari. Pozivanje svedoka vrši se dostavljanjem pismenog poziva gde se navode ime i prezime, zanimanje, vreme i mesto dolaska, predmet o kome se poziva i označava se da se poziva u svojstvu svedoka.[5] U zakonu je predviđena sankcija, ako svedok prekrši ove dužnosti. Mogu se primeniti dve sankcije: 1.) prinudno dovođenje, 2.) novčana kazna do 100.000 dinara. Pre nego što svedok da svoj iskaz postoji dužnost zakletve koja je danas obavezna (ranije fakultativna). Svedok zakletvom potvrđuje da će govoriti istinu i da neće ništa prećutati o krivičnoj stvari (član 106 stav 3). Zakletva se polaže usmeno čitanjem teksta. Lica koja ne polažu zakletvu su ona koja nisu punoletna u momentu ispitivanja, duševno obolela lica i ona za koje postoji osnovana sumnja da su izvrsila ili učestvovala u izvršenju krivičnog dela za koje se ispituju.
Nakon davanja zakletve lice koje je određeno kao svedok može dati iskaz. Svedok je dužan da pred sudom iznese sve činjenice koje su mu poznate, ali istovremeno je obavio dužnost izjašnjavanjem da o tome ne zna ništa. Svedok je dužan da sud obavesti o promeni adrese i boravišta i ovo je dužnost posebne vrste koja se odnosi na svedoke.
Dužnost davanja istinitog iskaza zauzima jedno od važnijih mesta u korpusu dužnosti svedoka. Na osnovu njega svedok će izneti činjenice o krivičnoj stvari po svome sećanju. Pojam istine u ovom nazivu je više subjektivan nego objektivan. Svedok u toku saslušavanja može izneti netačne činjenice iz razloga zaboravnosti, lošeg prenošenja informacija, kao i pogrešnog pamćenja. Netačnost treba razlikovati od lažnog iskaza koji nema nikakvu vrednost za postupak, dok u KZRS predstavlja krivično delo.krivično delo.
Kako izgleda postupak saslušavanja svedoka u krivičnom postupku?*
Zakletva je obavezna u krivičnom postupku. Maloletni svedoci i svedoci koji zbog duševnog stanja ne mogu da shvate značaj zakletve, izuzeti su od polaganja zakletve u krivičnom postupku. Kada Vas sud prozove i pristupite svedočenju, prvo će Vas identifikovati, a potom je u obavezi da Vam saopšti sva prava koja imate u postupku.
Nakon toga, polažete zakletvu koja glasi:
„Zaklinjem se svojom čašću da ću o svemu što budem pitan govoriti samo istinu i da ništa od onoga što mi je poznato neću prećutati.“
Sud će Vas zatim pozvati da usmeno iznesete sve ono što Vam je poznato o predmetu suđenja. Svoj iskaz iznosite neometano, ali je bitno da znate da Vam sudija može postavljati potpitanja radi razjašnjenja bitnih činjenica i da može usmeravati svedočenje na ono što je važno za konkretan predmet.
U krivičnom postupku postoji osnovno i unakrsno ispitivanje. Osnovno ispitivanje znači da Vam pitanja postavlja strana koja je i predložila da budete ispitani. Unakrsno ispitivanje vrši suprotna strana i po pravilu ima za cilj da ospori Vaše svedočenje, tačnije, opovrgne neku činjenicu o kojoj ste se izjašnjavali. Stoga je veoma bitno da ostanete mirni, koncentrisani i da dajete precizne odgovore prilikom unakrsnog ispitivanja. Bitno je da znate da uvek možete tražiti pojašnjenje pitanja ukoliko niste sigurni da ste ga razumeli. Nikada ne treba da se izjašnjavate o činjenicama u koje niste sigurni, jer to može dovesti do ozbiljnih posledica ili dovesti u pitanje verodostojnost Vašeg iskaza.
Šta ako ne želim da odgovorim na određeno pitanje?
I kada niste oslobođeni dužnosti svedočenja, ne morate odgovarati na pitanja ako biste odgovorom izložili sebe ili bliska lica (lice s kojim živite u braku, vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života, srodnike po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do trećeg stepena i srodnike po tazbini do drugog stepena zaključno, usvojenika i usvojitelja) teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju. Saslušan sam kao svedok.
Zbog čega me ponovo zovu?
Ukoliko se Vaš iskaz razlikuje od iskaza drugih svedoka, morate znati da sud može sprovesti suočenje. Suočenje je dijalog koji vodite pred sudom s drugim licem, s ciljem da dokažete da je Vaš iskaz istinit. Sud svoje uverenje u vezi sa suočenjem gradi na osnovu Vaše argumentacije, držanja i gestikulacije. Stoga je jako bitno da ostanete dosledni u svom iskazu, gledate u oči lice s kojim se suočavate i da pokažete nepokolebljivost.
Obaveza svedočenja u krivičnom postupku
Dužnost svedočenja je pravna, ali i moralna obaveza. Svako lice koje se poziva kao svedok dužno je da svedoči, osim ako je reč o licu koje ne sme svedočiti o određenim pitanjima, ili ako je svedok po zakonu oslobođen obaveze svedočenja (s tim da može da svedoči ako to hoće).
Pored obaveze svedočenja posebno je propisana i obaveza odazivanja na poziv za svedočenje. Lice koje je uredno pozvano a koje ne dođe i izostanak ne opravda, može biti prinudno dovedeno ili kažnjeno od strane suda sa do 100.000 dinara, odnosno sa do 150.000 dinara, ako odbija da svedoči. Kazna od 100.000 dinara je predviđena i za svedoka koji se bez odobrenja udalji sa mesta gde treba da bude ispitan.
O žalbi protiv rešenja kojim je izrečena ova kazna odlučuje sudsko veće, s tim da žalba ne zadržava izvršenje rešenja.
Od obaveze svedočenja pred sudom u krivičnom postupku treba razlikovati informativni razgovor sa policijom ili tužiocem u predistražnom postupku. Za razliku od svedočenja pred sudom, pružanje obaveštenja u ovoj fazi postupka je dobrovoljnog karaktera i nema dokazni značaj.
Isključenje od obaveze svedočenja
Sud će sprečiti svedočenje ako bi se njime povredila dužnost čuvanja tajnog podatka ili dužnost čuvanja profesionalne tajne.
U prvom slučaju svedočenje se može dozvoliti tek kada nadležni organ opozove tajnost podatka ili oslobodi svedoka ove dužnosti, a u drugom ako je dužnost čuvanja profesionalne tajne uklonjena propisom ili izjavom lica u čiju je korist ustanovljena.
Isključen od dužnosti svedočenja je i branilac okrivljenog, o onome što mu je okrivljeni poverio kao braniocu.
Izuzetno, na predlog okrivljenog ili njegovog branioca sud ipak može odlučiti da ispita lice koje je isključeno od dužnosti svedočenja.
Lica koja mogu odbiti svedočenje
Dužnost svedočenja nema osoba sa kojom okrivljeni živi u braku, vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici, srodnik okrivljenog po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, srodnik po tazbini do drugog stepena zaključno, i usvojenik i usvojitelj okrivljenog.
Sud je dužan da ova lica, pre ispitivanja ili čim sazna za odnos prema okrivljenom, upozori da ne moraju da svedoče, i upozorenje i odgovor se unose u zapisnik.
Osim ako to sam okrivljeni ne zahteva, maloletno lice koje, s obzirom na uzrast i duševnu razvijenost, nije sposobno da shvati značaj prava da je oslobođeno od dužnosti svedočenja, ne može se ispitati kao svedok.
Dužnost da se govori istina
Davanje lažnog iskaza pred sudom predstavlja krivično delo, i na to će svedok biti upozoren. Svedok će prethodno biti opomenuti da je dužan da govori istinu i da ne sme ništa da prećuti.
Svedok će se takođe upozoriti da je dužan da obavesti sud o promeni adrese prebivališta ili boravišta.
Svedok će se upozoriti i da nije dužan da odgovori na određeno pitanje ako je verovatno da bi time izložio sebe ili neko od gore navedenih lica teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju. Ovo upozorenje će se uneti u zapisnik.
Svedočenje na kome se ne može zasnivati sudska odluka
Ako je svedok ispitan o pitanjima po kojima je isključena obaveza svedočenja ili ako lice koje je oslobođeno od dužnosti svedočenja nije na to upozoreno ili se nije izričito odreklo tog prava, ili ako upozorenje i odricanje nije ubeleženo u zapisnik, na iskazu svedoka ne može se zasnivati sudska odluka.
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminic@gmail.com
________________________________
* Otvorena vrata pravosuđa