Odakle dolazi verska sloboda?
Različiti ljudi daju različite odgovore. Neki veruju da je to dar od Boga. Drugi kažu da je to pravo ugrađeno u samu prirodu pravde. Treći pak misle da je to kreacija ljudi, prilagođena interesima i okolnostima njihovog vremena. Svi ovi elementi – božanski, prirodni, pravni – oblikuju naše iskustvo sa verskom slobodom. Vera u Boga mu daje duhovno značenje. Zahtevi pravde daju joj etičku osnovu. Ali bez zaštite zakona, verska sloboda bi ostala puka težnja.
Dokumenti poput Evropske konvencije o ljudskim pravima i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima čuvaju ideale slobode na papiru i utiču na akcije vlada širom sveta. Reči stvaraju lepe moralne norme – dostojanstvo, slobodu, jednakost, neotuđiva prava. Ali ove reči imaju malo obavezujućeg efekta ako nisu ugrađene u zakon i ako ih društvo ne podržava.
Zakoni se razlikuju u zavisnosti od vlade, kulture i vrednosti određene zemlje, ali čežnja za samoopredeljenjem ostaje stalna. U svako ljudsko srce ugrađena je želja za poštovanjem, humanim postupanjem i prostorom za praktikovanje verovanja samostalno ili u zajednici vernika. Na ovaj način verska sloboda ima snagu osnovnog ljudskog prava, utemeljenog u ljudskim očekivanjima i pre donošenja zakona.
Verska sloboda nije apsolutna
Verska sloboda nije apsolutna. Danas i tokom istorije neki ljudi su činili strašne stvari u ime religije – terorizam, rasno nasilje, ubistva, krađe, zlostavljanje. Zakon s pravom zabranjuje takve aktivnosti i postavlja zaštitne mere da bi se one sprečile. Religijska sloboda ne uključuje pravo na nasilje, ugrožavanje javne bezbednosti ili zdravlja, krađu ili oštećivanje imovine. Srećom, takve zloupotrebe su izuzetak od generalno pristojnog ponašanja religioznih ljudi i grupa, od kojih većina želi samo slobodu da svoja uverenja žive dostojanstveno i u miru. Zakonska ograničenja verskog praktikovanja treba nametati samo kada je to neophodno radi zaštite zaista vitalnih interesa.
Svaka zemlja ima zakone koji upravljaju njenim verskim poslovima. Bez njih ne bi bilo zajedničke strukture da se različite grupe mogu slagati u društvu. Neki se plaše da će strane religije ugroziti kulturne vrednosti i koheziju zemalja. Ali sve dok se religije pridržavaju zakona, ponašaju odgovorno i doprinose opštem dobru, veća je verovatnoća da će ispuniti svoju misiju i ublažiti taj strah.
Ali ako zakon krene sa staze i zloupotrebi ljudska prava, važno je da ljudi savesti, uključujući i one veroispovesti, iznose svoja mišljenja civilizovano i zakonito kako bi sproveli adekvatnu reformu. Nepoštovanje zakona u težnji za verskom slobodom ostaviće vernike praznih ruku. Zdravo poštovanje pravednih zakona postavlja najbolje temelje za zakonitu reformu nepravednih zakona.