Sud može učiniocu krivičnog dela zabraniti približavanje oštećenom na određenoj udaljenosti, zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oštećenog i zabraniti dalje uznemiravanje oštećenog, odnosno dalju komunikaciju sa oštećenim. Sud može izreći ovu zabranu ako se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštećenog. Izricanje ove mere propisano je Krivičnim zakonikom.

Krivičnim zakonikom je predviđeno krivično delo nasilje u porodici. Ono se sastoji u „ugrožavanju spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice“ a podrazumeva „primenu nasilja, kvalifikovanu pretnju, ili drsko i bezobzirno ponašanje“, navodi.

Kvalifikovana pretnja znači da je ona konkretna, kao i da se žrtva zbog toga oseća ugroženo. Tada se propisuje mera bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenim, kao vrsta krivične sankcije.

Dakle, sud izriče:

1.            približavanje oštećenom na određenoj udaljenosti;

2.            pristup u prostoru oko mesta stanovanja ili rada oštećenog;

3.            dalje uznemiravanje oštećenog;

4.            dalju komunikaciju sa oštećenim;

Sud određuje trajanje mere koje ne može biti kraće od šest meseci niti duže od tri godine, računajući od dana pravnosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršena mera bezbednosti ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Ova mera može se ukinuti pre isteka vremena za koje je određena, ako prestanu razlozi zbog kojih je određena.

Zabrane prilaska i komunikacije je važno sredstvo u zaštiti žrtava nasilja u porodici, ugroženih osoba i javne bezbednosti. Ova mera omogućava sudovima da ograniče kontakt između počinilaca krivičnih dela i njihovih žrtava, čime se smanjuje rizik od daljeg nasilja i ugrožavanja bezbednosti.

Ovu meru treba primenjivati samo u situacijama kada je to neophodno i kada nema drugih efikasnih načina zaštite. Takođe je važno da se ova mera primenjuje uz poštovanje osnovnih ljudskih prava, kako počinilaca, tako i žrtava, i da se pravilno sprovodi i nadzire. Krajnji cilj ove mere je da se zaštite žrtve nasilja i ugrožene osobe, te da se spreče budući incidenti. U tom smislu, meru zabrane prilaska i komunikacije treba tretirati kao deo sveobuhvatne strategije za borbu protiv nasilja u porodici i zaštite ljudskih prava.

Zaključno razmatranje

Osnov za izricanje mera bezbednosti nije krivična odgovornost, već postojanje opasnosti da će počinilac nastaviti da vrši krivično delo.

Međutim, u slučaju izricanja ove mere, postoji realna mogućnost da se tada poveća rizik po žrtvu, ne samo od ponavljanja nasilja već i od femicida. Razlog tome je što posle isteka zabrane niko ne zna tačno šta se dešava sa nasilnikom.

Važno je istaći da nije poznato ni šta bi mogli biti mogući okidači za nasilje.

Nasilnik može da sretne žrtvu na ulici sa drugim partnerom, vidi nju i dete, kontaktira sa drugim članovima porodice, čuje nešto ili možda direktno ili indirektno dođe na njeno radno mesto.

Ovde bi trebalo da se uspostave kontrolni mehanizmi, kao što su procene rizika. U Srbiji postoji Strategija za sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja kojom je predviđen rad sa izvršiocima. Trenutno je za to potrebna njihova saglasnost, međutim smatram da bi trebalo da postoji zakonski mehanizam koji bi ih obavezao da pohađaju programe za eliminaciju nasilja.

Kontak telefoni

Ako trpite nasilje ili znate nekog ko ga trpi, pozovite:

–              Policija 192;

–              Prijava nasilja u porodici 0800100600;

–              Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom 011 2645328;

–              SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h) 3626-006;

–              SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj“ besplatni i poverljivi pozivi 0800123456;

–              Savetovalište za brak i porodicu 011 2650258, 011 2752224 i 011 2695416;

–              SOS Centar za mlade 011 3192782:

–              Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja 0800 100 007;

–              Sigurna kuća 0800 011 011, 011 2769 466, 062 304 560;

–              Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu 0800 10 10 10.

Ukoliko Vas interesuje tekst o meri bezbednosti Obavezno lečenje alkoholičara, možete ga pročitati ovde.