Da li su blokade protivzakonite prema pravu Srbije?

Blokade puteva, ulica, institucija ili drugih javnih površina u Srbiji nisu same po sebi automatski protivzakonite, već njihova zakonitost zavisi od konkretnih okolnosti:

• svrhe,
• trajanja,
• ponašanja učesnika,
• prethodne najave i
• usklađenosti sa drugim zakonima i pravima.

U nastavku su navedeni ključni pravni okviri koji se primenjuju na ovakve situacije:

1. Ustav Republike Srbije

Član 54.: Građanima se jemči sloboda okupljanja.

Ograničenja su dozvoljena samo ako je to: neophodno radi zaštite javnog zdravlja, morala ili prava drugih, ili zaštite bezbednosti države i javnog reda.

Dakle, Ustav daje osnov za zakonito okupljanje, čak i u formi protesta ili blokada, ako su nenasilne i srazmerne cilju.

2. Zakon o javnom okupljanju („Sl. glasnik RS”, br. 6/2016)

Član 2.: Okupljanje je dozvoljeno bez prethodnog odobrenja, ali uz prijavu policiji.
Član 6.: Okupljanje ne sme da ugrozi javnu bezbednost, zdravlje, moral, prava drugih, funkcionisanje institucija i saobraćaja.
Član 8.: Prijava skupa mora biti podneta najmanje 5 dana pre okupljanja.

Blokade koje nisu prijavljene mogu formalno biti proglašene nezakonitim, ali to ne znači da je svaka neprijavljena blokada automatski kažnjiva ili kriminalna.

3. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima

Član 41.: Zabranjuje se ometanje i sprečavanje saobraćaja.
Međutim: primena ovog člana mora biti uravnotežena sa drugim pravima, naročito ustavnim pravom na protest.
Dakle, blokiranje saobraćaja je formalno prekršaj, ali u kontekstu demokratskog protesta, može biti shvaćeno kao legitimno sredstvo izražavanja građanske volje.

4. Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku

Krivična dela mogu biti u pitanju samo u ekstremnim slučajevima, kao što su:

• Ugrožavanje javnog saobraćaja (čl. 278 KZ) — ako postoji stvarna opasnost.
• Nasilničko ponašanje na javnom skupu — ako dođe do nasilja.
• Neizvršavanje naređenja službenog lica — ako se blokada ne prekine po naređenju.

Ali: nenasilne blokade bez incidenata vrlo retko dovode do krivične odgovornosti i često se njihovo kažnjavanje osporava kao represivna mera vlasti.

5. Praksa Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP)

Sud u više navrata ističe da i ometanje saobraćaja, buka, pa i blokade mogu biti legitiman oblik javnog protesta, ukoliko ne ugrožavaju život, zdravlje ili bezbednost.
Neke od relevantnih presuda:
Oja Ataman protiv Turske
Barankevič protiv Rusije, itd.

Blokade u Srbiji nisu nužno protivzakonite.

One mogu biti:

• Zakonite – ako su unapred prijavljene i ne ugrožavaju javni red i bezbednost.
• Prekršajne – ako nisu prijavljene ili ometaju saobraćaj, ali to ne znači da se moraju kazniti.
• Krivične – samo u slučajevima kada postoji nasilje, ozbiljno ugrožavanje života ili bezbednosti.

Kako se blokade mogu pravno opravdati:

• Ustavnim pravom na slobodu okupljanja i izražavanja (čl. 46. i 54. Ustava),
• Međunarodnim standardima za ljudska prava, naročito presudama ESLJP,
• Načelom srazmernosti i legitimnog cilja — ako je cilj blokade zaštita javnog interesa (npr. životne sredine, ljudskih prava, prava radnika, itd.).

PRAVNO MIŠLJENJE

o (ne)zakonitosti blokada javnih površina i saobraćajnica u Republici Srbiji

I. Predmet mišljenja

Ovim mišljenjem razmatra se pravna priroda i zakonitost blokada ulica, puteva, institucija ili drugih javnih površina, u kontekstu javnih okupljanja i građanskih protesta, u skladu sa važećim propisima Republike Srbije i relevantnim standardima međunarodnog prava.

II. Ustavni okvir

Prema Ustavu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006), svaki građanin ima pravo na slobodu izražavanja i okupljanja:

• Član 46. Ustava garantuje slobodu mišljenja i izražavanja.
• Član 54. garantuje slobodu mirnog okupljanja bez prethodnog odobrenja.

Ograničavanje ovih sloboda je dozvoljeno samo kada je to neophodno radi zaštite:

• javne bezbednosti,
• zdravlja i morala,
• prava drugih lica,
• ili bezbednosti države.

Zaključak: Ustav prepoznaje i štiti pravo na javne skupove i proteste, pa i one koji se manifestuju u obliku blokade, pod uslovom da je reč o mirnom i nenasilnom izražavanju građanskog stava.

III. Zakoni Republike Srbije

1. Zakon o javnom okupljanju („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016)

• Član 2: Javno okupljanje se može održati bez prethodnog odobrenja, ali uz obaveznu prijavu nadležnom organu.
• Član 6: Okupljanje ne sme da ugrozi:
  • javnu bezbednost,
  • zdravlje, moral i prava drugih,
  • funkcionisanje javnih službi i institucija,
  • ili da trajno ometa javni saobraćaj.

Međutim, navedena ograničenja moraju biti strogo tumačena i primenjena uz poštovanje načela srazmernosti. Povremeno ometanje saobraćaja tokom javnog skupa ne znači automatski da je skup nezakonit.

2. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009 i dr.)

• Član 41: Zabranjeno je sprečavanje i ometanje saobraćaja na putevima.
• Primena ovog člana mora biti uravnotežena sa ustavnim pravom na protest i međunarodnim obavezama države.

3. Krivični zakonik

Ukoliko blokada bude izvedena mirno i bez nasilja, ne postoji osnov za krivičnu odgovornost učesnika. Primena krivičnog prava moguća je samo ako:

• dođe do ozbiljnog ugrožavanja bezbednosti (čl. 278 – ugrožavanje javnog saobraćaja),
• dođe do nasilja (čl. 344a – nasilničko ponašanje),
• ili ako se ne postupa po naređenju policije na nezakonit način.

IV. Praksa Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP)

Prema relevantnoj praksi ESLJP:

• Ometanje saobraćaja i javnog reda samo po sebi ne znači da protest nije legitiman.
• Država ima pozitivnu obavezu da omogući i zaštiti pravo na protest, čak i kada je on neprijatan ili remeti uobičajeno funkcionisanje grada.

Primeri:

• Oja Ataman protiv Turske (2005) — Sud je utvrdio povredu prava na slobodu okupljanja zbog prekomernog reagovanja policije na kratkotrajan i miran protest.
• Laško protiv Ukrajine — Sud insistira na načelu srazmernosti pri ograničavanju javnih okupljanja.

V. Zaključak

1. Blokade javnih površina i saobraćajnica nisu same po sebi protivzakonite, već je njihova zakonitost uslovljena:
   • mirnim karakterom okupljanja,
   • srazmernošću ometanja,
   • ciljem i društvenom opravdanošću,
   • i usklađenošću sa načelima Ustava i zakona.
2. U slučajevima nenasilnog okupljanja koje privremeno blokira saobraćaj ili javnu površinu, ne postoji pravni osnov za krivično gonjenje, a eventualna prekršajna odgovornost mora biti tumačena uz puno poštovanje prava na protest.
3. Represivne mere policije i organa uprave, kao što su zabrane, privođenja ili pretnje sankcijama, ukoliko nisu srazmerne i zakonite, mogu predstavljati povredu Ustava i međunarodnog prava i dovesti do odgovornosti države.