Kada čovek uđe u bolnicu, dom zdravlja, privatnu ordinaciju ili bilo koju zdravstvenu ustanovu, on najčešće ne ulazi kao neko ko je snažan i samouveren. Ulazi kao neko ko je zabrinut, bolestan, uplašen, iscrpljen ili nesiguran. Upravo zato je pitanje zaštite pacijenata jedno od najvažnijih pravnih i društvenih pitanja svake države. Odnos prema pacijentu pokazuje ne samo kvalitet zdravstva, već i stepen civilizovanosti jednog društva.
U Srbiji postoji značajan pravni okvir koji štiti pacijente. Postoje zakoni, pravilnici, ustanove, inspekcije, postupci i mehanizmi zaštite. Međutim, u praksi se često dešava da građani ne znaju koja su im prava, kome da se obrate, šta da prikupe od dokaza i kako da reaguju kada osete da su oštećeni. Zbog toga pravo koje se ne poznaje lako postaje pravo koje se ne koristi.
Ovaj tekst ima cilj da približi građanima osnovna prava pacijenata u Srbiji, ali i da pokaže šta konkretno mogu učiniti kada smatraju da su im ta prava povređena.
Pacijent nije molilac, već nosilac prava
Jedna od najvećih zabluda jeste uverenje da pacijent u zdravstvenom sistemu treba da bude zahvalan na svemu što dobije, pa čak i onda kada dobija minimum zakonske obaveze. To nije tačno.
Pacijent nije molilac milostinje. On je nosilac prava. Zdravstvena zaštita nije poklon, već zakonom uređena delatnost. Lekarska profesija je plemenita i odgovorna, ali upravo zbog toga je podložna pravilima struke, etike i zakona.
Svako lice koje koristi zdravstvenu uslugu ima pravo da bude tretirano sa poštovanjem, bez ponižavanja, omalovažavanja, diskriminacije i nebrige. Ima pravo na informacije, na privatnost, na bezbednost i na pravnu zaštitu.
Kada se ta prava povrede, pacijent ima pravo da reaguje.
Pravo na obaveštenost i informisani pristanak
Jedno od temeljnih prava pacijenta jeste pravo da zna šta mu se dešava. To podrazumeva pravo da dobije razumljivo objašnjenje o svom zdravstvenom stanju, predloženim pregledima, rizicima, mogućim terapijama i alternativama.
Lekar nije dužan samo da leči. On je dužan i da objasni.
U praksi se često dešava da pacijent dobije kratku rečenicu, stručni termin koji ne razume ili formular koji treba da potpiše bez stvarnog objašnjenja. To nije suština informisanog pristanka. Pristanak koji je dat bez razumevanja često nije pravno i etički punovažan.
Pacijent ima pravo da postavlja pitanja. Ima pravo da traži dodatno pojašnjenje. Ima pravo da zatraži vreme da razmisli, osim u hitnim slučajevima kada je neophodno hitno postupanje radi spasavanja života.
Pravo na dostojanstvo i čovečan odnos
Nijedan zakon ne može u potpunosti propisati ljudskost, ali može sankcionisati njeno odsustvo.
Pacijent ima pravo da sa njim postupaju ljubazno, profesionalno i dostojanstveno. To znači da nije dozvoljeno vikanje, ismevanje, omalovažavanje, grubost, ignorisanje, vređanje zbog godina, pola, siromaštva, obrazovanja ili bilo kog ličnog svojstva.
Posebno osetljive kategorije su starija lica, osobe sa invaliditetom, deca, trudnice, psihijatrijski pacijenti i lica koja zavise od tuđe nege. Kod njih je dužnost zdravstvenog sistema još veća.
Ponekad pacijent kaže: „Nisu me lečili loše, ali su me tretirali kao stvar.“ I takav problem je pravno značajan.
Pravo na privatnost i zaštitu podataka
Zdravstveni podaci spadaju u najosetljivije lične podatke. Dijagnoza, terapija, rezultati analiza, psihijatrijski nalazi, reproduktivno zdravlje, hronične bolesti – sve su to informacije koje moraju biti posebno zaštićene.
Pacijent ima pravo da njegovi podaci ne budu saopšteni trećim licima bez zakonskog osnova. Ima pravo da se pregled obavlja u uslovima koji štite privatnost. Ima pravo da medicinska dokumentacija ne kruži neovlašćeno.
U savremenom dobu digitalizacije ovo pitanje postaje sve važnije. Neovlašćeno fotografisanje kartona, razgovor o pacijentu u hodniku, dostavljanje nalaza pogrešnoj osobi, uvid neovlašćenih lica u sistem – sve to može predstavljati povredu prava.
U određenim slučajevima postoji osnov i za postupak pred Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju
Mnogi građani pogrešno misle da bolnica „poseduje“ njihovu dokumentaciju u smislu da ona pripada isključivo ustanovi. Ustanova je čuva, ali pacijent ima pravo uvida, kopije i pristupa podacima koji se na njega odnose, u skladu sa zakonom.
To pravo je često ključno kada postoji sumnja u grešku, nemar, nepravilan tretman ili kada je potrebno nastaviti lečenje kod drugog lekara.
Ako neko sumnja da mu je učinjena nepravda, prvi korak često nije tužba, već pribavljanje dokumentacije.
Bez činjenica nema dobre pravne zaštite.
Kada postoji sumnja na lekarsku grešku
Termin „lekarska greška“ u javnosti se često koristi široko i neprecizno. Nije svaki loš ishod posledica greške. Medicina nije matematika i ne garantuje uvek uspeh. Bolest može napredovati uprkos savesnom lečenju.
Međutim, postoje situacije kada se postavlja osnovana sumnja na stručni propust. Na primer:
– nepravovremena dijagnoza,
– ignorisanje jasnih simptoma,
– nepreduzimanje potrebnih analiza,
– operativna greška,
– pogrešno doziranje terapije,
– neadekvatno praćenje pacijenta,
– otpust bez potrebnih mera,
– nevođenje uredne dokumentacije.
U takvim slučajevima potrebna je ozbiljna pravna i medicinska analiza. Ni brza osuda ni brzo odustajanje nisu dobar put.
Šta pacijent treba da uradi kada sumnja na povredu prava
Najveća greška je reagovati samo usmeno, u afektu, bez dokaza i bez reda. Pravna zaštita zahteva smirenost i sistematičnost.
Najpre je potrebno zapisati datume, imena, događaje i okolnosti. Treba sačuvati otpusne liste, izveštaje, poruke, račune, upute i svu dokumentaciju. Ako postoje svedoci, treba zabeležiti njihove podatke.
Zatim je važno proceniti kome se obraćati. Nekada je dovoljan prigovor ustanovi. Nekada je potrebna zdravstvena inspekcija. Nekada strukovna komora. Nekada parnični postupak za naknadu štete. A u najtežim slučajevima i krivičnopravni mehanizmi.
Svakom slučaju mora se pristupiti individualno.
Prigovor zdravstvenoj ustanovi
Mnogi problemi mogu biti pokrenuti već pred samom ustanovom. Bolnice, domovi zdravlja i druge ustanove imaju unutrašnje mehanizme za postupanje po pritužbama pacijenata.
Dobro sastavljen prigovor treba da bude činjeničan, jasan i pristojan. Emocije su razumljive, ali najbolje prolaze argumenti.
Treba opisati šta se dogodilo, kada, ko je učestvovao, koja prava smatrate povređenim i šta tražite: objašnjenje, uvid, ispravku, izvinjenje, internu kontrolu ili drugo postupanje.
Ozbiljne ustanove nekada upravo na osnovu takvog prigovora ispravljaju propuste.
Inspekcije i nadzorni organi
Kada ustanova ne reaguje ili je problem teži, moguće je obraćanje nadležnim organima. U zavisnosti od slučaja to može biti zdravstvena inspekcija, ministarstvo, strukovna komora ili drugi organ.
Inspekcijski nadzor nije isto što i sudski postupak. On ne mora nužno doneti naknadu štete, ali može utvrditi nepravilnosti, naložiti mere i biti važan dokaz u daljem postupku.
Građani često potcenjuju značaj dobro tempiranog i dobro napisanog predstavke nadležnim organima.
Naknada štete zbog povrede prava pacijenta
Kada zbog nezakonitog postupanja nastane šteta, pacijent može imati pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.
Materijalna šteta može obuhvatiti troškove lečenja, lekova, izgubljenu zaradu, tuđu negu i pomoć, dodatne troškove oporavka i slično.
Nematerijalna šteta može obuhvatiti fizičke bolove, duševne bolove, strah, umanjenje životne aktivnosti, narušenje dostojanstva i druge oblike trpljenja, u skladu sa zakonom i sudskom praksom.
Ovde je izuzetno važno kako se tužba postavi. Neodređeni navodi retko daju dobre rezultate. Potrebna je preciznost, dokumentacija i stručna procena.
Privatno zdravstvo nije izvan zakona
Postoji uverenje da pacijent u privatnom sektoru ima manje mogućnosti zaštite jer je „sam izabrao“ uslugu. To nije tačno.
Privatne klinike, ordinacije i laboratorije takođe su obavezane zakonom. Naplata usluge ne ukida obavezu struke, pažnje, informisanja i čuvanja podataka.
Štaviše, kada pacijent plaća uslugu, često postoje i dodatni aspekti potrošačkog prava, ugovorne odgovornosti i oglašavanja usluga.
Ako je nešto skupo plaćeno, to ne znači automatski da je kvalitetno. Ali znači da postoji jasniji trag odnosa, računa i obaveza.
Prava porodica pacijenata
Kada je pacijent maloletan, nesposoban da odlučuje ili je preminuo, često se javljaju pitanja prava članova porodice.
Porodice žele istinu, dokumentaciju, objašnjenje i odgovornost. To je razumljivo. U praksi upravo posle teških ishoda nastaju najsloženiji postupci.
I tu je važno postupati pribrano. Emocija je prirodna, ali pravna borba traži dokaze, rokove i strategiju.
Zašto ljudi često odustaju
Mnogi građani kažu: „Neću ništa postići.“ Drugi kažu: „Ko će se suditi sa bolnicom?“ Treći misle da nemaju novca ili snage.
Istina je da svaki slučaj nije dobitan i da ne postoji magično rešenje. Ali istina je i da brojne nepravde ostaju nekažnjene upravo zato što niko ne pokrene postupak.
Pravo ne deluje samo od sebe. Pokreću ga ljudi koji odluče da ne ćute.
Uloga advokata u zaštiti pacijenata
Dobar advokat u ovim predmetima nije neko ko podstiče svađu po svaku cenu, već neko ko ume da razlikuje emociju od dokaza, loš ishod od nezakonitosti, sumnju od osnovanog zahteva.
Njegova uloga je da analizira dokumentaciju, proceni izglede, predloži najbolji put i zaštiti dostojanstvo stranke. Nekada je to mirno rešenje. Nekada pregovor. Nekada prigovor. Nekada tužba.
Najskuplji postupak često je onaj koji se pokrene bez plana.
Pacijentska prava kao merilo društva
Društvo se ne meri samo auto-putevima, zgradama i statistikama. Meri se i time kako postupa prema bolesnom čoveku koji čeka u hodniku, prema starici koja ne razume nalaz, prema detetu koje se plaši intervencije, prema porodici koja traži istinu.
Kada se pacijent ponizi, poniženo je i pravo. Kada se pacijent zaštiti, ojačana je država.
Zato zaštita pacijenata nije sporedna tema. Ona je pitanje ljudskog dostojanstva, pravne sigurnosti i javnog morala.
Zaključak
Ako smatrate da su vam kao pacijentu povređena prava, nemojte reagovati stihijski i nemojte odmah odustajati. Prikupite dokumentaciju, zabeležite činjenice i zatražite stručni savet.
Nekada je problem moguće rešiti brzo. Nekada je potrebna ozbiljna borba. Ali u oba slučaja prvi korak je isti: da shvatite da niste bespomoćni.
Pacijent nije broj kartona. Nije predmet u arhivi. Nije smetnja u sistemu.
Pacijent je čovek. A pravo počinje upravo tu.
Tekst o naknadi štete zbog nesavesnog lečenja možete pročitati ovde.