1. Ustav Republike Srbije
Član 54.: Građanima se jemči sloboda okupljanja.
Ograničenja su dozvoljena samo ako je to:
neophodno radi zaštite javnog zdravlja, morala ili prava drugih, ili
zaštite bezbednosti države i javnog reda.
Dakle, Ustav daje osnov za zakonito okupljanje, čak i u formi protesta ili blokada, ako su nenasilne i srazmerne cilju.
2. Zakon o javnom okupljanju („Sl. glasnik RS”, br. 6/2016)
Član 2.: Okupljanje je dozvoljeno bez prethodnog odobrenja, ali uz prijavu policiji.
Član 6.: Okupljanje ne sme da ugrozi javnu bezbednost, zdravlje, moral, prava drugih, funkcionisanje institucija i saobraćaja.
Član 8.: Prijava skupa mora biti podneta najmanje 5 dana pre okupljanja.
Blokade koje nisu prijavljene mogu formalno biti proglašene nezakonitim, ali to ne znači da je svaka neprijavljena blokada automatski kažnjiva ili kriminalna.
3. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima
Član 41.: Zabranjuje se ometanje i sprečavanje saobraćaja.
Međutim: primena ovog člana mora biti uravnotežena sa drugim pravima, naročito ustavnim pravom na protest.
Dakle, blokiranje saobraćaja je formalno prekršaj, ali u kontekstu demokratskog protesta, može biti shvaćeno kao legitimno sredstvo izražavanja građanske volje.
🔹 4. Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku
Krivična dela mogu biti u pitanju samo u ekstremnim slučajevima, kao što su:
Ugrožavanje javnog saobraćaja (čl. 278 KZ) — ako postoji stvarna opasnost.
Nasilničko ponašanje na javnom skupu — ako dođe do nasilja.
Neizvršavanje naređenja službenog lica — ako se blokada ne prekine po naređenju.
Ali: nenasilne blokade bez incidenata vrlo retko dovode do krivične odgovornosti i često se njihovo kažnjavanje osporava kao represivna mera vlasti.
5. Praksa Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP)
Sud u više navrata ističe da i ometanje saobraćaja, buka, pa i blokade mogu biti legitiman oblik javnog protesta, ukoliko ne ugrožavaju život, zdravlje ili bezbednost.
Neke od relevantnih presuda:
Oja Ataman protiv Turske
Barankevič protiv Rusije, itd.
Blokade u Srbiji nisu nužno protivzakonite.
One mogu biti:
Zakonite – ako su unapred prijavljene i ne ugrožavaju javni red i bezbednost.
Prekršajne – ako nisu prijavljene ili ometaju saobraćaj, ali to ne znači da se moraju kazniti.
Krivične – samo u slučajevima kada postoji nasilje, ozbiljno ugrožavanje života ili bezbednosti.
Kako se blokade mogu pravno opravdati:
Blokade se mogu pravdati:
Ustavnim pravom na slobodu okupljanja i izražavanja (čl. 46. i 54. Ustava),
Međunarodnim standardima za ljudska prava, naročito presudama ESLJP,
Načelom srazmernosti i legitimnog cilja — ako je cilj blokade zaštita javnog interesa (npr. životne sredine, ljudskih prava, prava radnika, itd.).
PRAVNO MIŠLJENJE
o (ne)zakonitosti blokada javnih površina i saobraćajnica u Republici Srbiji
I. Predmet mišljenja
Ovim mišljenjem razmatra se pravna priroda i zakonitost blokada ulica, puteva, institucija ili drugih javnih površina, u kontekstu javnih okupljanja i građanskih protesta, u skladu sa važećim propisima Republike Srbije i relevantnim standardima međunarodnog prava.
II. Ustavni okvir
Prema Ustavu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006), svaki građanin ima pravo na slobodu izražavanja i okupljanja:
- Član 46. Ustava garantuje slobodu mišljenja i izražavanja.
- Član 54. garantuje slobodu mirnog okupljanja bez prethodnog odobrenja.
Ograničavanje ovih sloboda je dozvoljeno samo kada je to neophodno radi zaštite:
- javne bezbednosti,
- zdravlja i morala,
- prava drugih lica,
- ili bezbednosti države.
Zaključak: Ustav prepoznaje i štiti pravo na javne skupove i proteste, pa i one koji se manifestuju u obliku blokade, pod uslovom da je reč o mirnom i nenasilnom izražavanju građanskog stava.
III. Zakoni Republike Srbije
1. Zakon o javnom okupljanju („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016)
- Član 2: Javno okupljanje se može održati bez prethodnog odobrenja, ali uz obaveznu prijavu nadležnom organu.
- Član 6: Okupljanje ne sme da ugrozi:
- javnu bezbednost,
- zdravlje, moral i prava drugih,
- funkcionisanje javnih službi i institucija,
- ili da trajno ometa javni saobraćaj.
Međutim, navedena ograničenja moraju biti strogo tumačena i primenjena uz poštovanje načela srazmernosti. Povremeno ometanje saobraćaja tokom javnog skupa ne znači automatski da je skup nezakonit.
2. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009 i dr.)
- Član 41: Zabranjeno je sprečavanje i ometanje saobraćaja na putevima.
- Primena ovog člana mora biti uravnotežena sa ustavnim pravom na protest i međunarodnim obavezama države.
3. Krivični zakonik
Ukoliko blokada bude izvedena mirno i bez nasilja, ne postoji osnov za krivičnu odgovornost učesnika. Primena krivičnog prava moguća je samo ako:
- dođe do ozbiljnog ugrožavanja bezbednosti (čl. 278 – ugrožavanje javnog saobraćaja),
- dođe do nasilja (čl. 344a – nasilničko ponašanje),
- ili ako se ne postupa po naređenju policije na nezakonit način.
IV. Praksa Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP)
Prema relevantnoj praksi ESLJP:
- Ometanje saobraćaja i javnog reda samo po sebi ne znači da protest nije legitiman.
- Država ima pozitivnu obavezu da omogući i zaštiti pravo na protest, čak i kada je on neprijatan ili remeti uobičajeno funkcionisanje grada.
Primeri:
- Oja Ataman protiv Turske (2005) — Sud je utvrdio povredu prava na slobodu okupljanja zbog prekomernog reagovanja policije na kratkotrajan i miran protest.
- Laško protiv Ukrajine — Sud insistira na načelu srazmernosti pri ograničavanju javnih okupljanja.
V. Zaključak
-
Blokade javnih površina i saobraćajnica nisu same po sebi protivzakonite, već je njihova zakonitost uslovljena:
- mirnim karakterom okupljanja,
- srazmernošću ometanja,
- ciljem i društvenom opravdanošću,
- i usklađenošću sa načelima Ustava i zakona.
- U slučajevima nenasilnog okupljanja koje privremeno blokira saobraćaj ili javnu površinu, ne postoji pravni osnov za krivično gonjenje, a eventualna prekršajna odgovornost mora biti tumačena uz puno poštovanje prava na protest.
- Represivne mere policije i organa uprave, kao što su zabrane, privođenja ili pretnje sankcijama, ukoliko nisu srazmerne i zakonite, mogu predstavljati povredu Ustava i međunarodnog prava i dovesti do odgovornosti države.