Pravni sistem Republike Srbije poznaje dva osnova za nasleđivanje: testament i zakon. Ukoliko je preminuli iza sebe ostavio testament koji ispunjava sve zakonom propisane uslove, njegova imovina će biti raspodeljena u skladu sa testamentom. Ukoliko je lice umrlo bez testamenta ili, pak, testament ne ispunjava zakonske uslove da bi proizveo pravno dejstvo, imovina će biti raspodeljena zakonskim naslednicima na osnovu...Read More
Krično delo Prevara predviđeno je članom 208. Krivičnog zakonika Republike Srbije, dok je krivično delo Ucena predviđeno članom 215. istog zakonika. Član kojim je inkriminisano krivično delo prevara glasi: (1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi...Read More
U toku trajanja braka postavlja se pitanje prava upravljanja i raspolaganja imovinom supružnika, a posebno u slučaju razvoda braka postavlja se pitanje deobe (podele) zajedničke imovine supružnika. Naše pravo poznaje dva imovinska režima supružnika: režim zajedničke i režim posebne imovine supružnika. Režim zajedničke imovine Zajednička imovina bračnih drugova uređena Porodičnim zakonom i određena je...Read More
Nužni naslednici su deca preminulog i njihovi potomci, usvojenici i njihovi potomci, supružnik, roditelji, braća i sestre, babe i dede i ostali preci preminulog. Da bi određeno lice postalo nužni naslednik u konkretnom slučaju, potrebno je da se to lice po zakonskom redosledu pojavljuje kao naslednik. Tako npr. roditelji preminulog ne mogu biti nužni naslednici...Read More
Registracija kod APR i troškovi Postupak registracije kod APR-a za preduzetnika je jednostavniji nego za DOO. Kod registracije delatnosti, promena i gašenja preduzetnik nema obavezu da sačinjava akte dok kod DOO-a postoje takve obaveze, a za osnivački akt DOO-a i njegove promene obavezna je i overa kod državnih organa. Naknade (takse) kod registracije, promene i...Read More
Etimološki gledano, reč identifikacija potiče od reči identitet, grčkog, odnosno latinskog porekla, a vezuje se i za francusku reč „identité“ (istovetnost, podudarnost). Saglasno rečenom, identifikacija podrazumeva postupak utvrđivanja istovetnosti poređenih objekata, dok kriminalistička identifikacija podrazumeva kriminalistički postupak utvrđivanja identiteta objekata (lica, leševa i predmeta) prema neponovljivom skupu obeležja koji pripadaju posmatranom objektu. Ovaj postupak može...Read More
Ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor kojim se primalac izdržavanja obavezuje da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese pravo svojine na tačno određenim stvarima ili neka druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga...Read More
Izvršitelj može da naplati dug u roku od deset godina. Rok zastarevanja je tako dug jer se i odluke izvršitelja smatraju odlukom državnog organa. Građani koji se nadaju zastarevanju rešenja izvršitelja zbog neizmirenih dugova moraju da računaju na to da je ovaj rok čak deset godina. Sudski izvršitelj – Naplata potraživanja Za razliku od drugih potraživanja...Read More
Zaštitni objekt krivičnih dela iz ove glave je pravosuđe, tj. nesmetano obavljanje pravosudne funkcije. Imajući u vidu da je osnovni cilj krivičnog pravosuđa suzbijanje kriminalnih ponašanja, time su i ove inkriminacije u funkciji ostvarivanja tog cilja. Neprijavljivanje pripremanja krivičnog dela čl. 331. KZ (1) Ko zna da se priprema izvršenje krivičnog dela za koje se...Read More
Zakon je normativ države koji po određenom postupku donosi njen zakonodavni organ. U većini država je taj organ – Narodna skupština. Zakon je posle Ustava, najviši najvažniji pravni akt i svi drugi pravni akti u državi moraju biti u skladu s njim, jer su oni niže pravne snage (podzakonski akti). To je načelo zakonitosti. Zakonima se uređuju društveni odnosi u svim oblastima života. Zakonom se društvena pravila pretvaraju u norme, koje su obavezujuće za sve građane. Po tim zakonima sude sudovi, oni su simbol i neodvojivi institut suvereniteta i slobode, gde građani traže pravdu pred svojim sudovima, gde sude naši ugledni sugrađani i sunarodnici – sudije. Ovo ujedno predstavlja i manifestaciju samog suvereniteta, jer država, odnosno njeni izabrani predstavnici suvereno i samostalno uređuju društvene odnose. Može se slobodno reći da zakon predstavlja u neku ruku, nakon Ustava, simbol nezavisnosti, odnosno suvereniteta određene zemlje i ujedno merilo istog. Zakon može biti u formi jednog zakona koji reguliše jednu materiju ili u formi kodifikacije koja reguliše cele oblasti. Zakoni su, pored toga što su skup pravila ponašanja, ujedno i odraz jedne civilizacije, pokazatelj njenog funkcionisanja, njenih vrednosti i stepena razvoja određenih odnosa. U dalekoj prošlosti, društveni odnosi su se uređivali uglavnom nepisanim pravilima,...Read More
