Akušersko nasilje u Srbiji donedavno je bilo tabu tema pa čak i problem koji je za veliki deo javnosti bio nepoznanica. Izveštaj „Tretman žena u ginekološko-akušerskim ustanovama“ dodatno rasvetljuje ovaj važan društveni problem i otkriva stravična iskustva 200 žena na porođaju. Izveštaj su sastavile koleginice, advokatice Marina Mijatović, Jelena Stanković i Ivana Soković Krsmanović i...Read More
Prekršaji predstavljaju blaže povrede javnog poretka u oblastima saobraćaja, javnog reda i mira, poreza, finansija, carina, radnih odnosa, zaštite na radu, informacija od javnog značaja, ekologije i drugim oblastima. Prekršajni postupak se pokreće zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka koji podnose ovlašćeni predlagači – organi uprave, ovlašćeni inspektori, javni tužilac, organi i organizacije koje vrše javna...Read More
Kao sankcija za izvršen prekršaj mogu da Vam budu izrečene novčana kazna, kazna zatvora, rad u javnom interesu i različite zaštitne mere: zabrana prilaska nekome ili nečemu, upravljanja motornim vozilom ili oduzimanje predmeta kojim je izvršen prekršaj. Za maloletnike su predviđene posebne, blaže, sankcije. Sud ih, na primer, može obavezati da se izvine, nadoknade štetu...Read More
Nedostojnost za nasleđivanje je ustanova naslednog prava čijim nastupanjem određeno lice po sili zakona (ex lege) gubi pravo na nasleđivanje. Za razliku od nesposobnosti za nasleđivanje ovde se gubitak mogućnosti za nasleđivanje vezuje za krivicu lica. Nedostojnost deluje bez obzira na osnov pozivanja na nasleđe (lice ne dobija ništa ni po zakonu ni po testamentu)....Read More
Kada kažemo da je neko pod starateljstvom, to znači da se smatra da ta osoba nije sposobna da odluke o svom životu donosi sama, već to umesto nje mora da radi neko drugi — staratelj. Razlog nesposobnosti za odlučivanje može biti to što je osoba maloletna, ali pod starateljstvo mora biti stavljena i punoletna osoba...Read More
Porodični zakon Republike Srbije definiše brak kao zakonom uređenu zajednicu života žene i muškarca. U ovoj kratkoj definiciji ističe se jedan od najbitnijih uslova za zaključenje braka, zajednica života. Prilikom zaključenja braka mora postojati namera da se zasnuje zajednica života, kako bi brak bio punovažan. Zajednicu života čini ekonomska i faktička zajednica života, ukratko zajedničko...Read More
Zakon o nasleđivanju ovlašćuje zaveštaoca da u određenim slučajevima može u formi testamenta oduzeti nužnom nasledniku pravno na nužni deo. Zakon o nasleđivanju poznaje dve vrste razbaštinjenja nužnih nasledika: 1. Isključenjem i 2. Lišenjem. Isključenje nužnog naslednika iz nasledstva Kada zaveštalac može isključiti nužnog naslednika prava na nužni deo? Zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog...Read More
U prvom naslednom redu, bračni drug nasleđuje supružnika zajedno sa njegovim potomcima i to na jednake delove ali to važi samo za slučaj da su ti potomci ostavioca zajednički potomci ostavioca i bračnog druga pozvanog na nasleđe. Ako to nije slučaj, supružnik praktično gubi svojstvo naslednika prvog reda jer mu se umanjuje obim prava na...Read More
Imovina supružnika ili vanbračnih partnera može biti zajednička ili posebna. Porodični zakon uređuje šta spada u zajedničku imovinu, ali moguće je (što je vrlo retko u praksi) urediti imovinske ondose i bračnim ugovorom uz pomoć advokata. Do podele zajedničke imovine uglavnom dolazi nakon bračnog brodoloma i tada na površinu isplivavaju mnoge dileme poput pitanja da...Read More
