Zakon je na mnogo načina presudan za prelazak iz sukoba i diktature. Zloupotrebe vladavine zakona često su i katalizator i posledica masovnog nasilja. Štaviše, tokom tranzicije vladavina zakona može pružiti preko potrebnu stabilnost, ali može biti podložna radikalnim transformacijama u pisanom zakonu, pravnim institucijama i sprovođenju pravde.
Advokati su, naravno, od ključne važnosti za ove napore. Na primer, mogu da izrađuju predloge novih zakona; savetuju vladu o njenim obavezama prema međunarodnom pravu; i učestvuju u delikatnim političkim pregovorima. Advokati takođe generalno igraju vodeću ulogu u mehanizmima tranzicione pravde osmišljenim da donesu istinu, pravdu i reparacije za žrtve. Dalje, pravnici koji rade sa grupama civilnog društva mogu igrati važnu ulogu u osiguravanju da nove prelazne vlade ispune težnje društva za značajnim promenama. Suprotno tome, advokati koji su u skladu sa bivšim režimom mogu pokušati da se zakonom odupru društvenim promenama ili da brane stare državne aktere i institucije.
Iako pravnici igraju značajnu ulogu u oblikovanju političkih tranzicija, ta uloga retko je bila predmet istraživanja jedne advokatske kancelarije. Proučavanjem i upoznavanjem sa relevantnim podacima, sa saradnicima sam došao do sledećih zaključaka:
Kao deo ovog projekta,moj tim je obavio preko 120 polustrukturiranih skajp intervjua na šest terena (Republike bivše SFRJ, Južna Afrika, Izrael, Palestina i Tunis) sa nacionalnim i međunarodnim pravnicima, akademicima, pravosudnim ličnostima i aktivistima nevladinih organizacija. Pitanja istražena u ovim intervjuima pokrivala su brojne teme, uključujući:
Kako advokati reaguju na periode ekstremnog političkog nasilja i državne represije?
Koliko su pravnici važni u širokim naporima za mobilizaciju stanovništva kao odgovor na takve aktivnosti?
Koja je posebna uloga pravnih kolektiva (npr. Advokatskih komora, saveta, advokatskih društava) u širim javnim raspravama?
Koji je poseban doprinos advokata u pogledu profesionalnog i popularnog razumevanja „vladavine prava“ u različitim fazama sukoba i tranzicije?
Kakva je priroda preseka parničnih strategija i događaja van sudova u sukobljenim i tranzicionim društvima?
U kojoj meri odnos lokalnih pravnika prema međunarodnom pravu i međunarodnim pravnim akterima utiče na pravna shvatanja sukoba i tranzicije, lokalni politički kontekst i međunarodna shvatanja sukoba i tranzicije?
Koliko je pitanje roda značajno u određivanju uloge advokata?
Koliko su relevantni pravnici u periodima kada se čini da su političke ili vojne vođe voljnije za pregovore i (ako takvi pregovori uspeju) u dizajniranju i primeni političkih sporazuma i politika tranzicione pravde?
Rezultati projekta
Projekat je već proizveo nekoliko izveštaja usmerenih na politiku (prevedenih na lokalne jezike) koji su namenjeni lokalnim akterima u svakoj od jurisdikcija, uključujući sudije i advokate koji rade, pravne kolektive, vladine službe, aktiviste civilnog društva i druge nevladine organizacije, kao i za međunarodnu publiku.
Ali sada se osvrnimo na veoma važan momenat.
Ne pregovaramo o ljudskim pravima
Svi smo svedoci da su centru pažnje pregovori oko izbornih uslova. U okviru ovog procesa, neretko se u tabloidima i režimskim medijima provlači kako su predmet pregovora nešto što je Ustavom, međunarodnim ratifikovani konvencijama i zakonima Republike Srbije već garantovano i što je unaveliko dostignuti standard u ovome delu sveta. Iz vladinog tabora što posredno, što neposlredno se ljudska prava dovode u pitanje i pokušava se stvoriti slika kako bi o njima trebalo pregovarati. Ništa nije dalje od istine..
Danas se prikazuje da su ljudska prava vlasništvo određenih ideoloških sektora i nevladinih organizacija i neretko se baš ovi sektori javno, od strane režimskih tabloidnih medija nazivaju „izajničkim“.
Briga o ljudskim pravima i odbrana ljudskih prava moraju biti odgovornost i akcija čitave zajednice. Moramo biti čvrsti, naša etika mora biti prožeta stvarnom i svakodnevnom brigom o potrebi garantovanja dostojanstva, pravde i istine svim ljudima.
Jačanje i razvoj demokratije u Srbiji zavise od ovoga. Ne možemo pretpostaviti da će u okruženju netolerancije i nepravde politički režim uz ekonomske i socijalne probleme, zaražen korupcijom i ambicijama, moći i želeti uošte štitili prava svih.
Ljudska prava su vitalni deo snage demokratije i oko toga nema pregovora.
Mediji su veoma važan element u ovom izazovu, jer mogu doprineti stvaranju osetljivog i tolerantnog mišljenja. Međutim, mnogo puta se dogodi suprotno, oni podstiču konfuziju, prezir prema onima koji drugačije osećaju i misle, oblikuju javno mnjenje koje je ravnodušno prema bolu „onih koji nisu poput nas“.
Kada mediji koriste reči kao što su „ološ“, „bitanga“ ili „izdajnik“ kao sinonim za osobu, to podriva valjanost ljudskih prava, jer osobi oduzima njen status kao osobe i umesto toga dodeljuje mu naziv koji je nesumnjivo veoma diskutabilan, da ne kažem opasan.
Ljudska prava i demokratija moraju biti za sve građanske i građane, oko toga nema pregovora.
Takođe je hitno i neophodno uključiti kvalitetno obrazovanje o ljudskim pravima u našj zajednici, ne samo kako bi naša deca i mladi ljudi znali svoja prava, već i kako bi razvili osećaj „drugosti“, empatije sa drugima, posebno sa onima koji najviše pate, jer se tu rađa dostojanstvo drugog. Upravo u ovoj posvećenosti budućnosti garantujemo snagu demokratije i mira.
Promovisanje vladavine zakona je kontinuirana dužnost
Svet nije statičan: on se uvek menja i mi se menjamo s njim. Vladavina zakona ne znači nužno da ćemo koristiti savršeni sistem zakona koji može biti primenljiv bilo kada i bilo gde; pišu se novi zakoni, neki zakoni zastarevaju, a drugi se prilagođavaju. U idealnom slučaju, u savršenom svetu vladavina zakona treba da garantuje kontinuiranu težnju našoj evoluciji ka razumevanjeu onoga šta je pravedno ili nepravedno, šta je ispravno ili pogrešno, a šta moralno ili nemoralno. Vladavina zakona i njegova promocija znače da uprkos nesavršenosti sistema, pokušavamo da svet učinimo boljim mestom u kojem imamo jednake mogućnosti za slobodu, obrazovanje i sam život i gde pravda zaista može biti zadovoljena.
Ono što danas čini posebnim slučajem je činjenica da se zbog sopstvenih postupaka potencijalno suočavamo sa holocenskim izumiranjem. Nemamo puno vremena kada se zločini protiv čovečnosti počine svaki dan, kada nam se šanse za opstanak polako smanjuju svakih sat vremena i kada gubimo najdragoceniju robu koju ljudi imaju – vreme. Dodatno komplikujući našu situaciju, zakoni se ponekad mogu koristiti za opravdanje zločina protiv čovečnosti ili za sve veće razlike; šta je ispravno, nije uvek mudro, a ono što je zakonom dozvoljeno nije uvek ono što treba činiti.
Međutim, promovisanje vladavine zakona na globalnom nivou takođe znači da, uprkos nekim manama (bilo da su svesno stvorene za eksploataciju, postale zloupotrebljene praznine u pravnom sistemu ili jednostavno predstavljaju sopstvene nesavršenosti), imamo priliku da se efikasno prilagodimo novim izazovima dok nastavljamo da težimo boljoj, svetlijoj budućnosti. Baš kao što bi odsustvo nezavisnog suda na kraju osakatilo društvo, promocija vladavine zakona širom sveta je neophodna iz nekoliko razloga; to ne samo da osigurava da je proces donošenja odluka pravedan, već služi i da pokaže društvu da saradnja može biti mnogo korisnija od rata i da postizanje pravde nije nužno igra sa nultom sumom.
Na kraju, nije važno da li su sve borbe u potpunosti razrešive; vladavina zakona nudi šansu za pozitivne promene na velikom, globalnom nivou, i ohrabruje sve da idu dalje od pukog pružanja usluge i zaista rade ono za šta tvrdimo da želimo i da moramo. Sa svim projektima širom sveta, postoje trenuci u kojima ne uspemo. Možda čak ima vremena kada se čini da idemo unazad, uprkos promociji ciljeva održivog razvoja i značajnim poboljšanjima prema nekima od njih. Međutim, povratak unazad je takođe svojevrsna evolucija, jer ponekad treba doći do dna da bismo nešto preispitali. Srećom, promena našeg pravca je mnogo lakša kada imamo pravni sistem koji funkcioniše.
Vladavina zakona je suštinski gradivni element za društvo, konkretni temelj na kojem se može graditi kuća; uvek možete pokušati da napravite kuću bez nje, ali to bi bila gadna kuća.
Svuda oko nas zvone zvona za uzbunu dok primećujemo da ljudi polako gube veru u čovečanstvo. Mnogi ne veruju da su predstavljeni ili da oni na vrhu lanca ishrane brinu o problemima sa kojima se oni, ljudi na dnu, svakodnevno suočavaju; ono što je još alarmantnije je koliko su oni takođe uvereni da pravda nikada neće biti zadovoljena. Videći svakodnevno nejednakost i nepravdu, svuda oko sebe, počinju da misle da je to neizbežno, nešto što uvek mora biti deo jednačine.
Ovo ne bi trebalo da bude. U ovom trenutku su nam potrebne reforme, a promocija vladavine zakona i podsticanje vladavine zakona je upravo ono što nam je preko potrebno.
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminic@gmail.com