Zlostavljanje, mučenje i prekoračenje ovlašćenja od strane policije – krivičnopravna analiza

Uvod

Policija u svakom društvu predstavlja organ koji nosi najveću odgovornost u sferi neposrednog dodira države i građana. Ona je čuvar javnog reda i mira, garant bezbednosti građana i instrument ostvarenja vladavine prava. Međutim, upravo zbog te uloge, policija ima u rukama ovlašćenja koja su po prirodi stvari nasilna: lišavanje slobode, upotreba sredstava prinude, ograničenje prava na kretanje i izražavanje. Upravo zato se postavlja pitanje – gde je granica između zakonitog vršenja policijskih poslova i zloupotrebe, između upotrebe sile i mučenja, između legitimne intervencije i krivičnog dela?

U ovom tekstu analiziraćemo krivičnopravne aspekte zlostavljanja i mučenja od strane policije, prekoračenje službenih ovlašćenja i praktične posledice po žrtve i društvo. Osvrnućemo se i na međunarodne standarde, ustavne garancije i domaće propise, te ćemo dati konkretne savete građanima i advokatima kako da se bore protiv ovakvih pojava.

1. Pravni okvir

1.1. Ustavna garancija

Ustav Republike Srbije (čl. 25) garantuje nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i izričito zabranjuje svaku vrstu mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja. Ovo je apsolutna zabrana – ne postoji vanredno stanje, rat ili naredba pretpostavljenog koji bi opravdali mučenje. Ustav takođe u čl. 12 propisuje načelo zakonitosti delovanja državnih organa: svi postupci moraju imati jasan pravni osnov.

1.2. Krivični zakonik

Krivični zakonik Republike Srbije predviđa više dela relevantnih za analizu:

• čl. 137 – Zlostavljanje i mučenje: službeno lice koje upotrebom sile, pretnji ili drugog načina nanosi drugome težak bol ili patnju radi zastrašivanja, kažnjavanja ili iznuđivanja priznanja;
• čl. 136 – Prisiljavanje: ko drugog prinuđuje da nešto učini, trpi ili propusti upotrebom sile ili pretnje;
• čl. 132 – Povreda ravnopravnosti: u slučaju diskriminacije u policijskom postupanju;
• čl. 359 – Zloupotreba službenog položaja;
• čl. 361 – Prekoračenje ovlašćenja u službi: kada službeno lice postupa preko granica ovlašćenja i time drugome nanese štetu ili povredu prava.

1.3. Međunarodni standardi

Srbija je potpisnica Konvencije protiv mučenja (UN CAT), Evropske konvencije o ljudskim pravima (čl. 3 – zabrana mučenja) i Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Svi ti dokumenti apsolutno zabranjuju mučenje i obavezuju državu na efikasnu istragu svakog navodnog slučaja.

2. Razlikovanje pojmova: zakonita sila – zlostavljanje – mučenje

2.1. Zakonita upotreba sile

Policija ima pravo da upotrebi silu kada je to neophodno da bi savladala otpor, sprečila bekstvo ili zaštitila život i imovinu. To pravo je limitirano načelima:

• načelo nužnosti – sila samo kad je neophodna;
• načelo srazmernosti – snaga mora biti srazmerna cilju;
• načelo minimalne potrebne mere – upotrebiti najblaži mogući oblik.

2.2. Zlostavljanje

Zlostavljanje je svako postupanje kojim se nanosi fizička ili psihička patnja, ali bez stepena intenziteta koji bi dostigao mučenje. Na primer: šamarenje privedenog, vređanje, uskraćivanje vode ili toaleta.

2.3. Mučenje

Mučenje podrazumeva namerno nanošenje teškog bola ili patnje, fizičke ili psihičke, radi iznuđivanja informacija, priznanja, kažnjavanja ili zastrašivanja. Primeri: batinanje do prebijanja, gašenje cigareta na telu, dugotrajno uskraćivanje sna, psihološke pretnje smrću bližnjih.

3. Praktične forme policijske zloupotrebe

1. Fizičko nasilje u pritvoru – batinanje, udaranje pendrekom, vezivanje u ponižavajućem položaju.
2. Psihološko zlostavljanje – pretnje, vređanje, simuliranje pogubljenja, izolacija bez razloga.
3. Prekomerna upotreba sile prilikom hapšenja – upotreba vatrenog oružja ili vezivanje osobe koja ne pruža otpor.
4. Neosnovano zadržavanje i uskraćivanje kontakta sa advokatom – što je direktna povreda prava na odbranu.
5. Falsifikovanje zapisnika i prikrivanje tragova – što često ide ruku pod ruku sa nasiljem.

4. Društvene i pravne posledice

4.1. Pojedinac

Žrtva policijskog zlostavljanja često ostaje trajno obeležena: fizički invaliditet, psihološke traume, osećaj bespomoćnosti i nepoverenje u institucije. To podriva njenu sposobnost za pravedno učešće u postupku.

4.2. Društvo

Kada policija postane izvor straha, a ne bezbednosti, ruši se temelj poverenja u državu. Društvo upada u spiralu nasilja: građani počinju da izbegavaju institucije, pravdu traže samopomoći, a korupcija cveta.

4.3. Država

Srbija je više puta osuđivana pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog neefikasnih istraga mučenja i zlostavljanja (slučajevi „Milovanović protiv Srbije“, „Zdravković protiv Srbije“). To nosi finansijske posledice (obeštećenje), ali i politički teret narušene međunarodne reputacije.

5. Analiza problema u praksi

1. Kultura nekažnjivosti – policajci često računaju da će ih korporacijska solidarnost zaštititi, a tužilaštvo odustati od gonjenja.
2. Nedostatak nezavisnih istraga – policija istražuje samu sebe, što vodi prikrivanju.
3. Problem dokazivanja – žrtva je u asimetričnom položaju, bez svedoka, dok policija kontroliše zapisnike i kamere.
4. Sudska praksa – sudovi neretko minimiziraju patnju žrtve, kvalifikujući je kao „lak telesni bol“ umesto mučenja.
5. Slabost advokature – nedovoljno se insistira na međunarodnim standardima i upotrebi strategijskih tužbi.

6. Saveti građanima

1. Odmah tražite advokata – pravo na branioca je neprikosnoveno.
2. Ne potpisujte ništa bez čitanja – zapisnici često sadrže lažne navode.
3. Dokumentovati povrede – zahtevati lekarski pregled i slike.
4. Obraćanje nezavisnim telima – Zaštitnik građana, Poverenik za informacije, Komitet protiv mučenja.
5. Međunarodni put – u slučaju neefikasne domaće istrage, obraćati se Strazburu.

7. Saveti advokatima

1. Insistirati na hitnom lekarskom pregledu – dokazni materijal ne sme da iščezne.
2. Podnositi krivične prijave – pozivajući se na čl. 137 i 361 KZ.
3. Kombinovanje domaćih i međunarodnih mehanizama – tužbe za naknadu štete + predstavke Strazburu.
4. Strategijske parnice – slučajevi mučenja treba da postanu testovi za sudsku praksu.
5. Javnost i mediji – bez pritiska javnosti, postupci se gase u fioci.

8. Zaključak

Zlostavljanje, mučenje i prekoračenje ovlašćenja od strane policije nisu samo pojedinačni ekscesi, već test zrelosti pravne države. Srbija mora da izgradi kulturu nulte tolerancije prema policijskom nasilju. To podrazumeva:

• jačanje tužilaštva i nezavisnih istražnih tela,
• edukaciju policije o ljudskim pravima,
• zaštitu uzbunjivača,
• ali pre svega – snažan otpor advokature i građanskog društva.

Jer država u kojoj policija postaje mučitelj prestaje biti demokratska i pravna, a postaje instrument straha. Borba protiv toga nije samo borba žrtava, već borba svih nas za dostojanstvo i slobodu.

Tekst o tome kako podneti prijavu ili pritužbu na postupanje policijskog službenika možete pročitati ovde.