Obaveze koje potiču iz porodičnih odnosa, osnovno, uređuje zakon, te je takav slučaj i sa obavezom izdržavanja. Zakon, odnosno država, „meša“ se u privatnu sferu pojedinaca u trenutku kada je potrebno da se zaštiti moral i opšti javni interes. Imajući u vidu da je porodica važna komponenta svakog društva, obaveze koje su u suštini brige o porodici uređuje zakon.
Često se postavlja pitanje ko ima pravo na alimentaciju? Ko ima obavezu da daje alimentaciju? Koliko iznosi alimentacija?
Koja lica zakon štiti a koja obavezuje, kao i sve ostale važne okolnosti vezane za alimentaciju možete pronaći u daljem tekstu.
Zakonsko izdržavanje je regulisano Porodičnim zakonom, a odnosi se na izdržavanje:
1. supružnika i vanbračnog partnera,
2. majke deteta,
3. maloletnog i/ili punoletnog deteta,
4. roditelja,
5. brata i/ili sestre,
6. adoptivnih i tazbinskih srodnika.
Zakonsko izdržavanje predstavlja pravo i dužnost članova porodice, s tim što zakon izričito propisuje da odricanje od prava na izdržavanje nema dejstvo (član 8. Porodičnog zakona).
Inače, osim zakonom, obaveza izdržavanja može biti utvrđena i nekim jednostranim (npr. testamentom) ili dvostranim pravnim poslom (npr. ugovorom o doživotnom izdržavanju).
Međutim, u ovom tekstu će biti reči samo o zakonskom izdržavanju koje je uređeno članom 151. do 167. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011 – dr. zakon i 6/2015).
Izdržavanje supružnika i vanbračnog partnera
Porodični zakon propisuje da su supružnici dužni da se uzajamno izdržavaju, s tim što u članu 151. bliže reguliše ovu obavezu. Supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje. Međutim, supružnik ovo pravo nema ukoliko bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.
Uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi sud obavezao jednog od bivših supružnika da izdržava drugog su:
1. da supružnik nema dovoljno sredstava za izdržavanje,
2. da je nesposoban za rad ili nezaposlen.
Ovi uslovi moraju biti kumulativno ispunjeni.
Šta je to što predstavlja očiglednu nepravdu, ceniće sud u svakom konkretnom slučaju, imajući u vidu sve lične i porodične prilike, kao i potrebe i mogućnosti poverioca i dužnika izdržavanja. Sud će naročito ceniti:
1. Dužinu trajanja braka,
2. Razlog nesposobnosti za rad supružnika,
3. Da li je supružnik nezaposlen jer ne želi da radi ili iz objektivnih okolnosti,
4. Aktivnost u traženju zaposlenja,
5. Starosno doba poverioca i dužnika,
6. Materijalne okolnosti poverioca i dužnika,
7. Ponašanje supružnika tokom i nakon prestanka bračne zajednice i dr.
Obaveza izdržavanje supružnika, osim tokom trajanja braka, može postojati i posle njegovog prestanka. Ova obaveza ne može trajati duže od 5 (pet) godina. Ali, može biti produžena i posle isteka roka od 5 (pet) godina, ako naročito opravdani razlozi sprečavaju supružnika poverioca izdržavanja da radi. Zakon ne navodi o kojim opravdanim razlozima se radiNaravno, sud prilikom odlučivanja, u svakom konkretnom slučaju, ceni ispunjenost ovih uslova.
Izdržavanje supružnika prestaje kada poverilac izdržavanja stekne dovoljno sredstava za izdržavanje (npr. počne da prima penziju) ili sklopi novi brak, odn. zasnuje vanbračnu zajednicu.
Supružnik čije je pravo na izdržavanje jednom prestalo ne može ponovo ostvariti pravo na izdržavanje od istog supružnika.
Sve gore navedeno primenjuje se i na zakonsko izdržavanje vanbračnog partnera, s obzirom da Porodični zakon izričito propisuje obavezu izdržavanja vanbračnog partnera.
Izdržavanje majke deteta
Imajući u vidu da Porodični zakon prepoznaje majku deteta kao lice koje zavređuje posebnu zaštitu, predviđeno je da iako majka i otac nisu u bračnoj ili vanbračnoj zajednici ona ima pravo da bude izdržavana od strane oca deteta.
Majka deteta koja nema dovoljno sredstava za izdržavanje ima pravo na izdržavanje od oca deteta za vreme od 3 (tri) meseca pre porođaja i godinu dana posle porođaja. I ovde važi pravilo da majka deteta nema pravo na izdržavanje ukoliko bi prihvatanje njenog zahteva predstavljalo očiglednu nepravdu za oca deteta.
Dakle, iz rečenog proizlazi da moraju da budu ispunjeni sledeći uslovi:
1. Majka deteta nema sredstva za izdržavanje,
2. Prihvatanje njenog zahteva za izdržavanje ne bi predstavljalo očiglednu nepravdu za oca.
Izdržavanje maloletnog i punoletnog deteta
Izdržavanje maloletnog deteta
Maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja, ali i od drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji ukoliko roditelji nisu živi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.
Važno je napomenuti da se roditelji ne mogu osloboditi zakonske obaveze da doprinose izdržavanju svoje dece. Stav sudske prakse je da su roditelji dužni doprinositi izdržavanju svoje dece i na štetu vlastitog izdržavanja. U tom cilju, roditelji su dužni ispoljiti posebne napore, kako u traženju posla, tako i u ostvarivanju zarade.
Izdržavanje punoletnog deteta
Osim maloletnog deteta, pravo na izdržavanje ima i punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, sve dok takvo stanje traje. Pravo na izdržavanje ima i punoletno dete koje se redovno školuje, ali najkasnije do navršene 26 godine života.
Punoletno dete nema pravo na izdržavanje ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelja, odn. druge krvne srodnike.
Obaveza roditelja da izdržavaju svoje maloletno ili punoletno dete je primarna. S druge strane, obaveza babe i dede (krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji) da izdržavaju svoje unuče (maloletno ili punoletno) je supsidijarna. Ova obaveza postoji samo ukoliko roditelji (jedan ili oba) nisu živi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.
Izdržavanje roditelja i drugih srodnika
Da li samo deca, ili pak i roditelji u pojedinim slučajevima imaju pravo na alimentaciju?
Roditelj koji je nesposoban za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u nishodnoj liniji, odn. od maloletnog deteta koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogućnostima.
Maloletni brat, odn. sestra imaju pravo na izdržavanje od punoletnog brata ili sestre, odn. od maloletnog brata ili sestre koji stiče zaradu ili ima prihode od imovine, ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.
Porodični zakon, takođe, reguliše i uslove za izdržavanje adoptivnih, kao i uslove za izdržavanje tazbinskih srodnika.
Visina izdržavanja
Izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja.
Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti relevantnih za određivanje izdržavanja.
Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, imovine koju poseduje, ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, kao i svih ostalih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.
Što se tiče minimalne sume izdržavanja, radi se o sumi koju ministarstvo nadležno za porodičnu i socijalnu zaštitu, u skladu sa zakonom, periodično utvrđuje kao naknadu za hranjenike, odnosno lica na porodičnom smeštaju. Važno je napomenuti da minimalna suma izdržavanja predstavlja samo orjentacioni iznos za određivanje potrebnih sredstva za izdržavanje.
Izdržavanje se, po pravilu, određuje u novcu, ali se može odrediti i na drugi način, ukoliko se poverilac i dužnik o tome sporazumeju. Poverilac izdržavanja može, po svom izboru, zahtevati da visina izdržavanja bude određena:
– u fiksnom mesečnom iznosu ili
– u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja (plata, penzija, itd.) dužnika izdržavanja.
Ako se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja, visina izdržavanja ne može biti manja od 15% ni veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Ukoliko je poverilac dete, visina izdržavanja bi trebalo da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.
Izdržavanje može trajati određeno ili neodređeno vreme, dok se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.
Neplaćanje izdržavanja
Zakonsko izdržavanje je, kao što mu i samo ime kaže, zakonska obaveza. Iako će sud posebno ceniti sve okolnosti ličnih prilika dužnika, on nikada ne može biti oslobođen plaćanja svojih zakonskih obaveza.
Tako, čak i ukoliko lice koje je po zakonu obavezno da daje izdržavanje ne privređuje, uprkos sposobnosti za rad, ono neće biti izuzeto od obaveze izdržavanja. Na primer, roditelj koji je nezaposlen ne može se izuzeti od obaveze da izdržava svoju decu, već je dužan da se naročito aktivira u traženju svih vrsta zaposlenja ili dodatnog zaposlenja, kako bi ostvario prihode i obezbedio izdržavanje.
Čak, ukoliko je lice obavezano sudskom odlukom da izdržava drugo lice, a ne daje izdržavanje za koje je obavezan, ono čini krivično delo iz oblasti krivičnih dela protiv braka i porodice.
Za ovo krivično delo (nedavanje izdražavanja) je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine. Ukoliko su nedavanjem izdržavanja nastupile teške posledice po izdržavano lice, ovde nije propisana novčana kazna već kazna zatvora od tri meseca do tri godine.
Prestanak izdržavanja
Izdržavanje prestaje kada istekne vreme izdržavanja, smrću poverioca ili dužnika izdržavanja, kao i u drugim zakonom propisanim slučajevima.
Izdržavanje može da prestane kada poverilac izdržavanja stekne dovoljno sredstava za izdržavanje (osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete) ili kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje izdržavanja za njega postane očigledno nepravično (osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete).
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminic@gmail.com