Uslovna osuda je propisana odredbama čl.64-66. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019).
Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije:
- (1) Uslovnom osudom sud učiniocu krivičnog dela utvrđuje kaznu i istovremeno određuje da se ona neće izvršiti, ako osuđeni za vreme koje odredi sud, a koje ne može biti kraće od jedne niti duže od pet godina (vreme proveravanja) ne učini novo krivično delo.
- (2) Sud može u uslovnoj osudi odrediti da će se kazna izvršiti i ako osuđeni u određenom roku ne vrati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela, ne naknadi štetu koju je prouzrokovao krivičnim delom ili ne ispuni druge obaveze predviđene u krivičnopravnim odredbama. Rok za ispunjenje tih obaveza utvrđuje sud u okviru određenog vremena proveravanja.
- (3) Mere bezbednosti, izrečene uz uslovnu osudu, izvršavaju se.
Uslovi za izricanje uslovne kazne
(1) Uslovna osuda se može izreći kad je učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od dve godine.
(2) Za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od osam godina ili teža kazna ne može se izreći uslovna osuda.
(3) Uslovna kazna se ne može izreći ako nije proteklo više od pet godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora ili uslovna osuda za umišljajno krivično delo.
(4) Pri odlučivanju da li će izreći uslovnu osudu sud će, vodeći računa o svrsi uslovne osude, posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenog krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno.
(5) Ako je učiniocu utvrđena i kazna zatvora i novčana kazna, uslovna osuda može se izreći samo za kaznu zatvora.
Svrha uslovne osude
U okviru opšte svrhe krivičnih sankcija (član 4. stav 2), svrha uslovne osude je da se prema učiniocu lakšeg krivičnog dela ne primeni kazna kad se može očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne (uslovna osuda) dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši krivična dela.
Uslovna kazna se može izreći kad je učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od dve godine.
Za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od osam godina ili teža kazna ne može se izreći uslovna osuda.
Uslovna kazna se ne može izreći ako nije proteklo više od pet godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora ili uslovna osuda za umišljajno krivično delo.
Za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od osam godina ili teža kazna ne može se izreći uslovna osuda, kao ako nije proteklo više od pet godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena uslovna osuda za umišljajno krivično delo.
Veoma je važno istaći da kada su ispunjeni uslovi za izricanje uslovne osude, njeno izricanje je fakultativno, odnosno Sud nije u obavezi da izrekne uslovnu osudu.
Navedeni uslovi su neophodni, ali celishodnost njenog izricanja uvek je prepuštena oceni suda. Sud će pri tom, vodeći računa o svrsi uslovne osude, posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenog krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno.
Izricanje uslovne osude ne povlači nastupanje pravnih posledica osude.
Stroži uslovi za izricanje uslovne osude
Krivični zakonik sada obavezuje sud da izriče kratke kazne zatvora za najlakša krivična dela. Najnovijim Izmenama Krivičnog zakonika znatno je sužen krug krivičnih dela za koja se može izreći uslovna osuda.
Uslovna osuda je do sada bila izricana u 60 odsto slučajeva i to najčešće građanima koji se prvi put nađu pred sudom. Sudovi sada imaju mogućnost da izriču veliki broj kratkotrajnih kazni zatvora.
U pitanju je svakako težnja zakonodavca da se kaznena politika pooštri.
Poslednje izmene u Krivičnom zakoniku promenile su član 66, stavove dva i tri koji su tačno određivali za koja dela se ne može izreći uslovna kazna. Do sada je važilo da uslovna osuda nije moguća u dva slučaja:
- Za krivična dela za koja se može izreći deset ili više godina zatvora i
- Ako nije prošlo pet godina od osude na kaznu zatvora za umišljajno krivično delo.
To znači da, kad sud hoće da izrekne uslovnu osudu, on proverava prvo, da li se može izreći deset godina za to delo i drugo, da li je optuženi ranije osuđen na zatvor za umišljajno krivično delo i da li je od te kazne proteklo pet godina.
Sada je u stavu dva reč ‘deset’ zamenjena rečju ‘osam’ tako da od sada uslovna osuda nije moguća za krivična dela za koja se može izreći osam godina zatvora.
Da li uslovna osuda onemogućava napuštanje zemlje?
Ako sagledamo osnovnu ideju izricanja uslovne osude, ona je da se učiniocu privremeno i pod određenim uslovima odloži izricanje kazne ili izvršenje već izrečene kazne i odredi vreme za koje ne sme izvršiti novo krivično delo i određenim slučajevima mora ispuniti nametnute obaveze.
Ako ispuni ove obaveze, kazna se ne izriče, odnosno izrečena kazna se ne izvršava, u suprotnom, uslovna osuda se opoziva.
Svrha uslovne kazne, prema Krivičnom zakonu, jeste da se prema osobi koja je učinila lakše krivično delo ne primeni kazna kad može da se očekuje da će upozorenje uz pretnju kaznom, dovoljno da utiče na nju da više ne vrši krivična dela.
Onom ko učini krivično delo sud utvrđuje kaznu i istovremeno određuje da se ona neće izvršiti, ako osuđeni za vreme koje odredi sud, ne učini novo krivično delo.
To vreme ne može da bude kraće od jedne niti duže od pet godina.
Uslovna osuda se može izreći kad je učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od dve godine.
Za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od osam godina ili teža kazna ne može se izreći uslovna osuda.
Međutim, uslovna kazna NE zabranjuje izlazak iz zemlje.
Glavni razlog koji se navodi protiv napuštanja države jeste rezon da su u zatvoru osuđeni ne bi imali nikakvu slobodu.
Međutim, uzimajući sam karakter uslovne osude, njenu svrhu i ideju kojom se zakonodavac rukovodio pri propisivanju ove kazne, ne postoji potreba da osobe kojima je izrečena uslovna osuda ne mogu da napuštaju zemlju jer se među njima nalaze i ljudi koji su na taj način osuđeni jer su primera radi, izazvali saobraćajnu nesreću.
Ono što je važno, jeste da osuđeno lice poštuje sva ograničenja koja su mu izrečena samom uslovnom osudom, tačnije da u vremenu proveravanja ne izvrši krivično delo. Kako se nigde izričito ne propisuje da postoji ograničenje u vidu zabrane napuštanja zemlje, smatram da uslovna osuda ne sprečava izlazak iz države.
Ukoliko vam je potrebna profesionalna pravna pomoć ili savet, advokatska kancelarija Minić je sve što vam je potrebno.
Nastojimo da predano i stručno interesujemo za vas, zato ne oklevajte da nas kontaktirate i zakažete besplatne konsultacije.
Advokat Zoran Minić
lawofficeminic@gmail.com
Poštovani,
Da li se može izreći uslovna kazna ako je utvrđena kazna zatvora od dve godine?
Prema izmenama Krivičnog zakona pooštreni su uslovi za izricanje uslovne osude.
Moramo da istaknemo da je uslovna jedna od sankcija predviđena zakonom i supstitut je zatvorskoj kazni.
Da bi se ona primenila izmenama zakona dodati su određeni uslovi već postojećim. U nastavku možete da pročitate koji su to uslovi. Napominjemo da oni svi kumulativno moraju da se ispoštuju kako bi se uslovna osuda primenila kao sankcija.
1) Uslovna osuda se može izreći kad je učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od dve godine.
2) Za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od osam godina ili teža kazna ne može se izreći uslovna osuda.
3) Uslovna osuda se ne može izreći ako nije proteklo više od pet godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora ili uslovna osuda za umišljajno krivično delo.
4) Pri odlučivanju da li će izreći uslovnu osudu sud će, vodeći računa o svrsi uslovne osude, posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenog krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno.
5) Ako je učiniocu utvrđena i kazna zatvora i novčana kazna, uslovna osuda može se izreći samo za kaznu zatvora.
Novine se odnosne na stav 2 i 3 navedenog člana. Naime, nekada se uslovna kazna mogla izreći za krivična dela za koje se može izreći kazna do 10 godina zatvora, dok je ovim izmenama smanjeno na 8 godina.
Takođe, nova odredba, a koju mnogi zanemare jeste treća diskutabilna odredba, koja propisuje uslov da je proteklo najmanje 5 godina od prethodne osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora ili uslovna osuda za umišljajno krivično delo. Sa razlogom smo rekli da je ova odredba diskutabilna jer se ne kaže u odnosu na koji moment se računa prethodna osuda i protek od 5 godina. Da li u odnosu na momenat izvršenja dela za koje se sada sudi, da li od okončanja trenutnog postupka, momenta pravnosnažnosti.. te ostavlja prostora za tumačenja. U praksi smo nalazili na stav da se uzima u razmatranje period od 5 godina u odnosu na momenat izvršenja dela. Dakle, ukoliko ste izvršili delo 2017. godine i u pogledu tog dela se sudi 2022. i uzima u razmatranje uslovna osuda kao sankcija, gledaće se da li ste bili osuđeni u prethodnih 5 godina od izvršenja, dakle pre 2017. godine. Iako ste mogli biti kasnije osuđivani u periodu od 2017. do 2022., to ne bi predtavljalo smetnju ovakvoj uslovnoj osudi.
Pored navedenog, ističemo da je uslovna osuda ako su ispunjeni svi uslovi predviđenim zakonom i dalje neobavezujuća za sud, odnosno sud procenjuje da li je u pogledu samog izvšioca ovakva osuda adekvatna sankcija. Naime, procenjuje se psihološki portret licnosti izvršioca, da li je lice opasno u drustvenom i kriminogenom smislu i da li se delo koje su izvršili desilo kao slučaj i posledica izuzetne situacije.
Da li se prilikom novog dela moze ponovo izreci uslovna osuda ako je osumnjiceni vec ima jednu za isto delo ili se automatski ide u zatvor? Tacnije sta uraditi u tom slucaju? Hvala unapred. U pitanju je clan 246a.
Poštovani,
opozivanje uslovne osude zbog ranije učinjenog ili novog krivičnog dela propisano je odredbama čl.67. i 68. Zakonika o krivičnom postupku.
Opozivanje uslovne osude zbog novog krivičnog dela
(1) Sud će opozvati uslovnu osudu, ako osuđeni u vreme proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora od dve godine ili u dužem trajanju.
(2) Ako osuđeni u vreme proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora manja od dve godine ili novčana kazna, sud će, pošto oceni sve okolnosti koje se odnose na učinjena krivična dela i učinioca, a posebno srodnost učinjenih krivičnih dela, njihov značaj i pobude iz kojih su učinjena, odlučiti da li će opozvati uslovnu osudu. Pri tome sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude, ako učiniocu za krivična dela utvrđena u uslovnoj osudi i za nova krivična dela treba izreći kaznu zatvora od dve godine ili u dužem trajanju (član 66. stav 1).
(3) Ako opozove uslovnu osudu, sud će, primenom odredaba člana 60. ovog zakonika, izreći jedinstvenu kaznu zatvora i za ranije učinjeno i za novo krivično delo, uzimajući kaznu iz opozvane uslovne osude kao utvrđenu.
(4) Ako ne opozove uslovnu osudu, sud može za novo učinjeno krivično delo izreći uslovnu osudu ili kaznu. Osuđenom, kome za novo krivično delo bude izrečen zatvor, vreme provedeno na izdržavanju ove kazne ne računa se u vreme proveravanja utvrđeno uslovnom osudom za ranije delo.
(5) Ako sud nađe da i za novo krivično delo treba izreći uslovnu osudu, primenom odredaba člana 60. ovog zakonika, utvrdiće jedinstvenu kaznu i za ranije učinjeno i za novo krivično delo i odrediće novo vreme proveravanja koje ne može biti kraće od jedne ni duže od pet godina, računajući od dana pravnosnažnosti nove presude. Ukoliko osuđeni u toku novog vremena proveravanja ponovo učini krivično delo, sud će opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu zatvora, primenom odredbe stava 3. ovog člana.
Ono što jeste važno je da je opoziv uslovne osude fakultativan , ako osuđeni u vreme proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora manja od dve godine ili novčana kazna.Sud će tada, pošto oceni sve okolnosti koje se odnose na učinjena krivična dela i učinioca, a posebno srodnost učinjenih krivičnih dela, njihov značaj i pobude iz kojih su učinjena, odlučiti da li će opozvati uslovnu osudu.
Pri tome sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude, ako učiniocu za krivična dela utvrđena u uslovnoj osudi i za nova krivična dela treba izreći kaznu zatvora od dve godine ili u dužem trajanju. Dakle, prepušteno je slobodnoj oceni suda da, s obzirom na sve navedene okolnosti, odluči da li će opozvati uslovnu osuda.
Poštovani,
da li uslovna kazna koja je istekla pre pola godine može smetati prilikom bezbednosne provere za posao?
Kazna je izrečena zbog sitne kradje u DM.
Poštovani,
da, može.