U Srbiji, kada sud donese rešenje kojim odbija kao neosnovan prigovor na izvršenje, mogućnost daljeg pravnog sredstva zavisi od pravne prirode rešenja i propisa iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO).
1. Pravo na žalbu
Rešenje kojim se odbija prigovor na izvršenje, prema članu 17. ZIO, spada u rešenja na koja je dozvoljena žalba, osim ako zakon izričito ne isključuje tu mogućnost. Žalba se podnosi višem sudu (ako je prvostepeno rešenje doneto od strane osnovnog suda). Rok za žalbu je obično osam dana od dana dostavljanja rešenja.
2. Razlozi za žalbu
Žalba može biti zasnovana na:
- Povredi odredaba postupka (npr. nepravilno postupanje suda tokom odlučivanja o prigovoru).
- Pogrešnoj primeni materijalnog prava.
- Pogrešno ili nepotpuno utvrđenim činjenicama (npr. ako sud nije pravilno cenio dokaze ili izveo zaključke).
3. Vanredni pravni lekovi
Ako žalba nije uspešna, rešenje postaje pravnosnažno. Međutim, stranka može podneti predlog za ponavljanje postupka (član 58. ZIO) u sledećim slučajevima:
Ako se pojave nove činjenice ili dokazi koji bi mogli uticati na ishod.
Ako se utvrdi da je rešenje doneto na osnovu lažnih dokaza ili krivičnog dela.
Takođe, može se koristiti ustavna žalba, ako se smatra da je rešenjem povređeno pravo zajemčeno Ustavom Srbije (npr. pravo na pravično suđenje).
4. Napomena
U određenim situacijama, ako se prigovor odnosio na nepostojeće ili ništavo rešenje o izvršenju, sud može odlučivati u vanparničnom postupku. U tom slučaju, specifična pravila ZIO određuju dalji postupak.
Tekst o tome koje su stvari izuzete od izvršenja možete pročitati ovde.