Pravo na branioca u krivičnom postupku: suština i značaj

U krivičnom postupku, pravo na branioca predstavlja jedno od najvažnijih prava okrivljenog, utemeljeno u Ustavu Republike Srbije i Zakoniku o krivičnom postupku. Ovo pravo nije samo formalnost, već suštinska garancija pravičnog suđenja i zaštite osnovnih prava građana.

Šta podrazumeva pravo na branioca?

Pravo na branioca podrazumeva da svako lice protiv koga se vodi krivični postupak ima mogućnost da se brani uz stručnu pravnu pomoć. Ovo uključuje izbor branioca po sopstvenoj volji ili, ako to lice nije u mogućnosti da obezbedi branioca, imenovanje branioca po službenoj dužnosti.

Prema članu 74. Zakonika o krivičnom postupku, okrivljeni ima pravo da od početka postupka angažuje branioca, koji može prisustvovati svim fazama postupka – od ispitivanja i saslušanja, do okončanja postupka.

Kada je branilac obavezan?

U nekim slučajevima, angažovanje branioca nije samo pravo, već i obaveza:

1. Kada je okrivljeni nemoćan da se sam brani – ako je lice maloletno, nema pravnu sposobnost ili je u pitanju osoba sa invaliditetom koja nije u mogućnosti da samostalno učestvuje u postupku.
2. Kada je zaprećena kazna zatvora od osam ili više godina – u ovakvim situacijama, branilac je obavezan čak i ako okrivljeni to ne želi.
3. Kada se postupak vodi za određena krivična dela – kao što su organizovani kriminal ili krivična dela protiv čovečnosti.

Zašto je branilac važan?

Branilac nije samo tehnički predstavnik okrivljenog, već ključna figura koja doprinosi pravičnosti postupka. Njegova uloga je da:

1. Obezbedi da se poštuju prava okrivljenog;
2. Proveri ispravnost dokaza koje tužilaštvo iznosi;
3. Pruži stručnu podršku u definisanju strategije odbrane;
4. Ukaže na eventualne nepravilnosti u postupku.

Pravo na branioca takođe je povezano sa principom pretpostavke nevinosti. Dok se ne donese pravosnažna osuđujuća presuda, svaka osoba se smatra nevinom, a branilac je tu da obezbedi da postupak protekne u skladu sa zakonom i bez predrasuda.

Kršenje prava

Pravo na branioca u Srbiji najčešće se krši u sledećim situacijama:

1. Ograničenje pristupa braniocu u ranim fazama postupka

U praksi, dešava se da policija ili drugi organi sprečavaju okrivljenog da odmah kontaktira svog branioca nakon hapšenja. Iako Zakon o krivičnom postupku garantuje pravo da branilac prisustvuje ispitivanju, u pojedinim slučajevima se okrivljenima daje ograničeno vreme za kontakt ili se njihov izbor branioca ignoriše.

2. Imenovanje branioca po službenoj dužnosti koji ne ispunjava svoju ulogu

Kada okrivljeni ne može da obezbedi branioca, sud imenuje branioca po službenoj dužnosti. Međutim, dešava se da ti branioci ne pružaju aktivnu i adekvatnu odbranu. Ponekad su manje motivisani, nedovoljno pripremljeni ili ne sarađuju sa okrivljenim, što direktno utiče na pravičnost postupka.

3. Pritisak na okrivljenog da se odrekne branioca

Neretko se okrivljenima sugeriše da im branilac „nije potreban“ kako bi se ubrzao postupak. Ovo je naročito izraženo u slučajevima gde okrivljeni nije dovoljno upoznat sa svojim pravima ili je pod psihološkim pritiskom.

4. Nedovoljno obaveštavanje o pravu na branioca

U praksi, mnogi okrivljeni ne dobijaju jasne informacije o svom pravu na branioca. Ovo je posebno problematično kod lica iz osetljivih grupa (npr. maloletnici, migranti ili osobe sa mentalnim poteškoćama) koji ne razumeju postupak i svoja prava.

5. Ograničenje kontakta sa braniocem u pritvoru

Iako pritvorenici imaju pravo na neometanu komunikaciju sa braniocem, u praksi se dešava da se njihovi susreti odlažu, vremenski ograničavaju ili se obavljaju u uslovima koji narušavaju poverenje (npr. prisustvo policijskih službenika).

6. Zloupotreba institucije „hitnosti“

U nekim slučajevima, organi gonjenja se pozivaju na „hitnost“ postupka kako bi zaobišli prisustvo branioca tokom saslušanja, što predstavlja grubo kršenje prava okrivljenog.

Posledice kršenja prava na branioca

Kršenje prava na branioca ugrožava pravičnost postupka i može dovesti do:

1. Neosnovanih osuđujućih presuda;
2. Ponovljanja postupaka i dodatnih troškova za državu;
3. Ozbiljnih povreda ljudskih prava, što Srbiju izlaže riziku od postupaka pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Kako se boriti protiv ovih kršenja?

1. Obrazovanje građana – Podizanje svesti o pravima okrivljenih kroz javne kampanje i pravne savete.
2. Jačanje uloge branilaca – Obezbeđivanje da branioci po službenoj dužnosti ispunjavaju svoje obaveze.
3. Sankcionisanje zloupotreba – Primena disciplinskih mera protiv službenih lica koja krše prava okrivljenih.
4. Nezavisnost sudstva – Smanjenje pritisaka na sudije i tužioce da zanemaruju ova prava.

Zaključak

Pravo na branioca predstavlja jedan od stubova pravičnog krivičnog postupka. Njegova primena nije samo tehničko pitanje, već ključni element zaštite ljudskih prava i pravne države. Kao advokati, naša uloga je da osiguramo da svaki okrivljeni dobije fer i stručnu odbranu, bez obzira na prirodu krivičnog dela koje mu se stavlja na teret.

O pravu na poverljiv razgovor sa advokatom možete pročitati ovde.