U Srbiji, naknada štete za povrede koje nastanu u liftu predstavlja specifičan pravni problem, koji se najčešće rešava primenom opštih pravila o odgovornosti za štetu iz Zakona o obligacionim odnosima (ZOO). Liftovi, kao sredstva za prevoz osoba unutar zgrada, podležu visokim standardima bezbednosti i redovnom održavanju, a u slučaju povrede korisnika, pitanje odgovornosti može se ticati više subjekata.

Ko je odgovoran za povrede u liftu?

Odgovornost za povrede u liftu može biti na nekoliko subjekata, zavisno od okolnosti slučaja. To mogu biti:

Upravnik zgrade ili skupština stanara – Upravnik je dužan da vodi brigu o održavanju zgrade, uključujući i liftove. Ukoliko ne obezbedi redovno servisiranje lifta ili ne reaguje na prijave kvarova, može snositi odgovornost za nastale povrede.

Firma za održavanje liftova – Ukoliko je zgrada angažovala specijalizovanu firmu za održavanje liftova, ova firma može odgovarati ako se dokaže da povreda nastala zbog neispravnosti lifta potiče od lošeg ili neredovnog održavanja.

Proizvođač lifta – U nekim situacijama, ukoliko se utvrdi da je do povrede došlo zbog greške u samoj konstrukciji ili mehanizmu lifta, odgovornost može snositi proizvođač po osnovu odgovornosti za proizvode.

Vrste odgovornosti

U okviru prava Srbije, za štetu prouzrokovanu povredama u liftu primenjuju se pravila o:

Objektivnoj odgovornosti: Za štete nastale usled nebezbednog sredstva ili opasne stvari (lift), odgovornost se zasniva na objektivnoj odgovornosti. To znači da nije potrebno dokazivati krivicu, već je dovoljno dokazati da je lift bio neispravan ili nije ispunjavao standarde bezbednosti.


Subjektivnoj odgovornosti: Ako je uzrok povrede nemar ili nehaj upravnika zgrade, firme za održavanje ili nekog drugog lica, odgovornost se zasniva na krivici. Oštećeni tada mora dokazati da je odgovorno lice bilo nesavesno ili nemarno u svom postupanju.

Pravo na naknadu štete

Oštećeni ima pravo da traži naknadu štete na osnovu sledećih osnova:

Materijalna šteta: Naknada za stvarne troškove (lečenje, gubitak zarade) i umanjenu radnu sposobnost usled povrede.


Nematerijalna šteta: Oštećeni može tražiti nadoknadu za pretrpljeni strah, fizičke bolove, duševne patnje zbog naruženosti, smanjenja životne aktivnosti i druge oblike nematerijalne štete.


Visina naknade određuje se prema težini povrede, dužini trajanja lečenja i posledicama po život i radnu sposobnost oštećenog.

Postupak za ostvarivanje naknade

Oštećeni može podneti zahtev za naknadu štete:

Vansudskim putem, podnošenjem zahteva osiguranju, ukoliko postoji polisa osiguranja koja pokriva ovakve slučajeve.


Sudskim putem, podnošenjem tužbe protiv odgovornog lica ili firme. Tužbu je moguće podneti u roku od tri godine od dana saznanja za štetu i odgovorno lice, a najkasnije pet godina od dana nastanka štete.

Zaključak

Naknada štete za povrede u liftu po pravu Srbije zavisi od niza faktora, uključujući odgovornost upravnika zgrade, firme za održavanje ili proizvođača lifta. Pravo na naknadu se ostvaruje kroz naknadu materijalne i nematerijalne štete, a povređeni ima mogućnost da štetu potražuje vansudskim putem ili tužbom pred sudom. Važno je imati na umu rokove za podnošenje zahteva i obaveznost dokazivanja uzročno-posledične veze između neispravnosti lifta i pretrpljene povrede.

Ovaj postupak može biti složen, pa je često preporučljivo angažovati stručnjaka za naknadu štete kako bi se pravilno ostvarila prava oštećenog.

Tekst o naknadi štete u slučaju povrede u GSP-u možete pročitati ovde.

Related Posts

Leave a Reply