Pravo na privatnost je jedno od osnovnih ljudskih prava zaštićenih Ustavom Republike Srbije i nizom međunarodnih dokumenata. U eri digitalizacije i tehnološkog napretka, pitanja zaštite privatnosti i ličnih podataka postaju sve aktuelnija, kako u civilnom, tako i u krivičnom pravu.
Zakonska regulativa
Krivični zakonik Republike Srbije u članu 146 propisuje krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka, kojim je predviđeno kažnjavanje svakog ko bez odobrenja prikuplja, obrađuje ili koristi lične podatke suprotno zakonu. Ovo delo je specifično jer zahteva postojanje svesti i namere da se povredi tuđa privatnost, čime se pravi razlika između krivičnog dela i eventualnih prekršaja ili građanskopravne odgovornosti.
Osim ovoga, član 144 Krivičnog zakonika propisuje krivično delo povrede tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja, dok član 145 reguliše neovlašćeno snimanje i prisluškivanje. Ova dela imaju za cilj da zaštite privatnu komunikaciju građana od neovlašćenog prisluškivanja ili snimanja.
Praktične posledice
Sve češće se susrećemo sa slučajevima neovlašćenog snimanja, objavljivanja fotografija ili video zapisa bez saglasnosti osobe. Ovi slučajevi mogu dovesti do ozbiljnih posledica po žrtvu, uključujući duševne bolove i narušavanje ugleda. U takvim situacijama, žrtve imaju pravo da podnesu krivičnu prijavu, ali i da traže naknadu štete u građanskopravnom postupku.
Posebno je zabrinjavajuće kada su deca i mladi osetljivi na ovakve povrede privatnosti. Neovlašćeno objavljivanje njihovih slika ili ličnih podataka može imati dugoročne posledice po njihov psihološki razvoj i socijalnu integraciju. Roditelji i staratelji u takvim slučajevima mogu podneti prijave u ime svoje dece i tražiti zaštitu njihovih prava.
Uloga advokata
Advokati igraju ključnu ulogu u zaštiti prava na privatnost, pružajući pravnu pomoć žrtvama krivičnih dela. Osim zastupanja u krivičnim postupcima, advokati savetuju klijente o njihovim pravima i mogućnostima zaštite privatnosti, bilo kroz krivičnopravne, bilo kroz građanskopravne mere.
Takođe, advokati mogu pružiti pomoć u postupcima pred Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji ima značajnu ulogu u nadzoru nad primenom zakona o zaštiti podataka. Poverenik može izreći mere za zaštitu prava pojedinaca i sankcionisati prekršaje u ovoj oblasti.
Zaključak
Krivičnopravna zaštita prava na privatnost u Srbiji predstavlja važan aspekt zaštite ljudskih prava u savremenom društvu. S obzirom na sve veći broj slučajeva povrede privatnosti, od izuzetne je važnosti da se građani informišu o svojim pravima i mogućnostima pravne zaštite. Advokati i nadležni organi imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju efikasne zaštite privatnosti i sankcionisanju povreda ovog osnovnog ljudskog prava.
Tekst o tome šta učiniti u slučaju kada neko neovlašćeno objavi snimak ili slike na društvenim mrežama, možete pročitati ovde.