U vremenima finansijske neizvesnosti mnogi ljudi se, usled nužde, okreću privatnim pozajmicama. Kada banke odbiju kredit, a prijatelji i porodica nisu u mogućnosti da pomognu, pojavljuju se pojedinci koji novac nude „bez papirologije“, „odmah“ i „bez pitanja“. Međutim, iza takvih ponuda ponekad se krije jedan od najopasnijih oblika zloupotrebe tuđe nevolje – zelenaštvo.
Ono što mnogi ne znaju jeste da srpsko pravo ne štiti samo poverioca. Zakon štiti i dužnika od nesavesnih ugovora, prekomernih kamata i zloupotrebe teškog životnog položaja.
Šta je zelenaški ugovor?
Zelenaški ugovor je pravni posao u kome jedna strana iskorišćava tešku materijalnu situaciju, nuždu, neiskustvo ili zavisnost druge strane kako bi za sebe ugovorila nesrazmernu imovinsku korist.
Takvi ugovori često izgledaju potpuno formalno ispravno. Potpisani su pred javnim beležnikom, sadrže sve neophodne elemente i deluju kao svaki drugi ugovor o zajmu. Upravo u tome leži njihova opasnost – nepravičnost se ne vidi uvek na prvi pogled.
U praksi se najčešće javljaju situacije u kojima:
- lice primi 20.000 evra, a potpiše da duguje 40.000 evra;
- ugovore se mesečne kamate od 5%, 10% ili čak više;
- kao obezbeđenje se stavlja porodična kuća ili stan čija vrednost višestruko premašuje dug;
- dužnik godinama plaća samo kamatu, dok se glavnica uopšte ne smanjuje.
Da li je svaki nepovoljan ugovor zelenaški?
Ne.
Činjenica da je neko zaključio nepovoljan ugovor sama po sebi nije dovoljna. Sud će uvek ceniti sve okolnosti konkretnog slučaja.
Posebno se ispituje:
- da li je dužnik bio u teškom materijalnom položaju;
- da li je poverilac to znao;
- da li je iskoristio takvu situaciju;
- da li je ugovorena korist očigledno nesrazmerna onome što je stvarno dato.
Upravo ova kombinacija okolnosti može dovesti do zaključka da je reč o zelenaškom ugovoru.
Šta ako je ugovor overen kod javnog beležnika?
Ovo je jedna od najčešćih zabluda.
Overa ugovora kod javnog beležnika ne znači da je njegov sadržaj zakonit niti da ugovor ne može biti osporen.
I notarski zapis može biti predmet sudskog preispitivanja ako postoje razlozi za ništavost, rušljivost ili ako su ispunjeni uslovi za utvrđivanje da je ugovor zaključen pod okolnostima koje zakon ne dopušta.
Drugim rečima, pečat javnog beležnika nije garancija da je ugovor pravično zaključen.
Hipoteka i porodična kuća
U praksi je vrlo često da se kao obezbeđenje duga uspostavi hipoteka na porodičnoj kući ili stanu.
Ponekad čak ni vlasnik nepokretnosti nije lice koje je primilo novac. Roditelj, brat ili sestra, želeći da pomognu članu porodice, prihvate da svojom imovinom obezbede tuđi dug.
To može dovesti do situacije u kojoj je celokupna porodična imovina ugrožena zbog zajma koji je bio znatno manji od vrednosti nepokretnosti.
U takvim slučajevima neophodno je analizirati ne samo ugovor o zajmu, već i pravni osnov samog obezbeđenja.
Da li postoji krivična odgovornost?
Da.
Krivični zakonik Republike Srbije poznaje krivično delo zelenaštva.
Ukoliko je poverilac iskoristio nečiju nuždu, teško imovinsko stanje ili zavisnost i na taj način pribavio nesrazmernu imovinsku korist, pored građanskog postupka moguće je pokrenuti i krivični postupak.
Krivična prijava, međutim, nije automatsko rešenje svakog spora. Ona mora biti zasnovana na konkretnim činjenicama i dokazima koji ukazuju da su ispunjeni zakonski elementi krivičnog dela.
Koja su prava dužnika?
Mnogi ljudi misle da nakon potpisivanja ugovora više nemaju nikakvu mogućnost zaštite.
To nije tačno.
U zavisnosti od konkretnih okolnosti moguće je:
- tražiti utvrđenje ništavosti pojedinih ugovornih odredaba ili celog ugovora;
- osporavati visinu duga;
- zahtevati finansijsko veštačenje;
- pokrenuti postupak radi brisanja nezakonito uspostavljenog obezbeđenja;
- podneti krivičnu prijavu ako postoje elementi krivičnog dela;
- preduzeti mere radi sprečavanja prodaje nepokretnosti ako neposredno preti izvršenje.
Svaki slučaj zahteva posebnu pravnu analizu. Ne postoji jedno univerzalno rešenje.
Vreme je često presudan faktor
Najveća greška koju dužnici prave jeste čekanje.
Mnogi se advokatu obrate tek kada dobiju rešenje o izvršenju ili kada saznaju da će njihova kuća biti prodata. Do tada su često već protekli važni rokovi, a mogućnosti za pravnu zaštitu su značajno sužene.
Zato je važno reagovati čim se pojave prve pretnje naplatom ili sumnja da je ugovor zaključen pod nepravičnim uslovima.
Zaključak
Zelenaški ugovori predstavljaju jedan od najtežih oblika zloupotrebe tuđe životne nevolje. Iako su često formalno uredni, to ne znači da su zakoniti.
Ako sumnjate da ste pozajmili manji iznos od onoga koji je upisan u ugovor, ako godinama plaćate ogromne kamate bez smanjenja glavnice ili vam zbog relativno malog duga preti gubitak porodične kuće, neophodno je da što pre zatražite stručnu pravnu pomoć.
Pravovremenom reakcijom često je moguće zaštititi i imovinu i prava dužnika, a u pojedinim slučajevima i pokrenuti odgovornost lica koja su iskoristila tuđu nevolju radi sticanja protivpravne koristi.
Tekst o ugovoru o zajmu možete pročitati ovde.
