Probni rad kao institucija – ideja i realnost
Probni rad je jedna od najčešće primenjivanih, ali istovremeno i jedna od najčešće zloupotrebljavanih institucija radnog prava u Republici Srbiji. Iako je zakonodavac probni rad zamislio kao razumno sredstvo da poslodavac proveri sposobnosti zaposlenog, a zaposleni uslove rada i organizaciju posla, u praksi se on često pretvara u instrument pravne nesigurnosti, pritiska i zaobilaženja zaštite koju Zakon o radu pruža zaposlenima.
U advokatskoj praksi, probni rad je jedan od najčešćih povoda za spor:
– da li je probni rad uopšte valjano ugovoren
– da li je otkaz dat zakonito
– da li je probni rad korišćen kao paravan za nezakonit otkaz
– da li je zaposleni zaista „nije zadovoljio“, ili je to samo formula
Cilj ovog teksta je da sistematski, jasno i praktično objasni šta je probni rad, kako se zakonito ugovara, kako se okončava, gde su najčešće zloupotrebe i kako se zaposleni može zaštititi.
1. Šta je probni rad po Zakonu o radu
Probni rad je posebna ugovorna klauzula kojom se ugovor o radu zaključuje uz uslov da zaposleni u određenom vremenskom periodu pokaže da poseduje znanja, sposobnosti i veštine potrebne za obavljanje konkretnih poslova.
Ključna stvar koju treba razumeti jeste:
probni rad nije posebna vrsta radnog odnosa
već je radni odnos sa punim pravima, ali sa posebnim režimom otkaza.
Zaposleni na probnom radu:
– ima ugovor o radu
– prima platu
– ima uplaćene doprinose
– ima radno vreme
– ima pravo na zaštitu na radu
Probni rad nije „probno volontiranje“, nije „rad bez obaveza poslodavca“ i nije „privremeni rad bez zaštite“.
2. Maksimalno trajanje probnog rada
Prema Zakonu o radu, probni rad može trajati najduže šest meseci.
Ovo je apsolutni maksimum i ne može se:
– produžavati aneksom
– obnavljati novim ugovorom za iste poslove
– prikrivati zaključenjem više ugovora
U praksi, česta zloupotreba je sledeća:
poslodavac zaključi ugovor na 3 meseca sa probnim radom, zatim novi ugovor opet sa probnim radom
Ovakva praksa je nezakonita.
Probni rad se može ugovoriti samo jednom za iste poslove kod istog poslodavca.
3. Kako se probni rad mora ugovoriti
Probni rad mora biti:
– izričito naveden u ugovoru o radu
– sa tačno određenim trajanjem
– sa jasnim opisom poslova koji se proveravaju
Ako u ugovoru o radu:
– ne piše da postoji probni rad
– ili nije navedeno trajanje
– ili je navedeno „po potrebi poslodavca“
👉 smatra se da probni rad nije ni ugovoren.
Ovo je izuzetno važno u sudskim postupcima, jer poslodavci često pokušavaju da se pozovu na „usmeni dogovor“ ili „internu praksu“. U radnom pravu, usmeni dogovori ne mogu da derogiraju zakon i pisani ugovor.
4. Šta se zapravo proverava na probnom radu
Svrha probnog rada je:
– provera stručnih sposobnosti
– provera radnih veština
– provera osposobljenosti za konkretne poslove
Probni rad nije:
– provera lojalnosti
– provera „uklapanja u kolektiv“ u smislu ličnih odnosa
– provera političkih, sindikalnih ili ličnih stavova
U praksi, veliki broj otkaza na probnom radu zasniva se na frazama:
„nije se uklopio“
„nije odgovarao timu“
„nije ispunio očekivanja“
Sudska praksa je jasna:
ocene moraju biti konkretne, merljive i vezane za posao, a ne opšte i nejasne.
5. Ocenjivanje probnog rada – ključna slabost poslodavaca
Jedna od najvećih grešaka poslodavaca jeste to što:
– ne vode evidenciju
– ne postoje kriterijumi
– ne postoji pisana ocena rada
U sudskom postupku, poslodavac je taj koji mora da dokaže:
– šta se od zaposlenog očekivalo
– šta nije ispunio
– kako je to utvrđeno
Fraza „nije zadovoljio na probi“ sama po sebi nije dokaz.
6. Otkaz u toku probnog rada
I poslodavac i zaposleni mogu otkazati ugovor o radu u toku probnog rada.
Otkazni rok
Minimalni otkazni rok je 5 radnih dana, osim ako je ugovorom predviđen duži rok.
Obrazloženje otkaza
Poslodavac mora da obrazloži otkaz i da navede:
– da zaposleni nije zadovoljio na probnom radu
– u čemu se to konkretno ogleda
Otkaz bez obrazloženja je nezakonit.
7. Najčešće zloupotrebe probnog rada
Iz advokatske prakse, najčešće zloupotrebe su:
-
Probni rad kao prikriveni otkaz
Zaposleni se primi, a već unapred postoji odluka da se zadrži samo kratko -
Probni rad kao disciplinska mera
Otkaz zbog ličnih sukoba, a formalno „zbog probe“ -
Probni rad bez realne provere
Nema evaluacije, ali postoji otkaz -
Produžavanje probnog rada
Aneksi, novi ugovori, formalne igre
Sve ove situacije su osnov za tužbu.
8. Sudska zaštita zaposlenog
Zaposleni koji dobije otkaz na probnom radu ima pravo da:
– podnese tužbu sudu
– traži poništaj otkaza
– traži vraćanje na rad
– traži naknadu štete
Važno je znati:
– rok za tužbu je 60 dana
– teret dokazivanja je na poslodavcu
Sud ne polazi od pretpostavke da je poslodavac u pravu.
9. Praktični saveti za zaposlene
– uvek tražite ugovor u pisanoj formi
– proverite da li je probni rad jasno naveden
– čuvate mejlove, zadatke, ocene
– tražite povratnu informaciju
– ne prihvatajte usmena obećanja
10. Praktični saveti za poslodavce
– definišite kriterijume
– vodite evidenciju
– dajte pismene ocene
– izbegavajte šablonska obrazloženja
– postupajte savesno
Zakon ne štiti nesavesnost.
Probni rad nije „siva zona“
Probni rad nije pravna praznina, niti zona u kojoj je sve dozvoljeno. On je strogo uređen institut, sa jasnom svrhom i granicama. Kada se koristi savesno, on je koristan i za poslodavca i za zaposlenog. Kada se zloupotrebljava, on postaje izvor pravne nesigurnosti i sudskih sporova.
Upravo zato je važno da i zaposleni i poslodavci razumeju da probni rad nije „probno pravo“, već pun radni odnos sa posebnim režimom prestanka.
Tekst o nezakonitom otkazu možete pročitati ovde.