Uvod
Nasilje na rasnoj osnovi predstavlja jedan od najtežih oblika ugrožavanja dostojanstva ličnosti i društvenih vrednosti savremenog demokratskog poretka. Srbija, kao ustavnopravno uređena država koja počiva na principima vladavine prava, ravnopravnosti i zabrane diskriminacije, ima dužnost da obezbedi efikasnu krivičnopravnu zaštitu od svakog oblika rasne mržnje, nasilja motivisanog etničkom, verskom ili nacionalnom netrpeljivošću, kao i širenje ideologija koje pozivaju na takvu netrpeljivost.
Iako se pojmovi poput „rasizma“, „ksenofobije“, „govora mržnje“ i „zločina iz mržnje“ često koriste u javnom prostoru, u pravnom sistemu oni dobijaju konkretan sadržaj, definisan zakonom, praksom sudova i međunarodnim standardima kojih se Republika Srbija obavezala da se pridržava.
Ovaj tekst ima za cilj da jasno i temeljno prikaže:
- šta je nasilje na rasnoj osnovi u krivičnopravnom smislu,
- koje oblike može da ima,
- koji su nadležni organi i postupci zaštite,
- koje su krivične sankcije predviđene zakonom,
- kako funkcioniše sudska praksa u Srbiji,
- šta su prava žrtve i kako ih ostvariti,
- koje su obaveze države i društva.
Tekst je namenjen građanima, ali i kolegama iz struke, studentima prava, kao i onima koji se bave ljudskim pravima i prevencijom diskriminacije.
Pravni osnov: Konstitutivni princip zabrane diskriminacije
Osnov zaštite od rasnog nasilja nalazi se u samom temelju pravnog poretka.
Ustav Republike Srbije
Član 21. Ustava propisuje:
„Svima se garantuje jednaka zaštita i jednaka prava… Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu … rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja…“
To znači da je zabrana rasne diskriminacije ustavom garantovano ljudsko pravo.
Krivični zakonik
Krivični zakonik Srbije (KZ) predviđa više odredaba kojima se štiti pravni poredak od nasilja na rasnoj osnovi:
- Član 54a – Zločin iz mržnje (kvalifikatorna okolnost)
- Član 128 – Povreda ravnopravnosti
- Član 317 – Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti
- Član 344a i 344b – Zabranjene rasističke i ksenofobne organizacije
- Član 387 – Rasna i druga diskriminacija
- Nasilje (telesna povreda, teška telesna povreda, ugrožavanje sigurnosti, ubistvo) ako je učinjeno iz mržnje – teži vid
Na taj način, iako ne postoji jedan „generalni“ član sa nazivom „nasilje na rasnoj osnovi“, srpski zakon sistemski tretira ovakvo ponašanje i sankcioniše ga.
Pojam i oblik mržnje kao motiv
U krivičnopravnom smislu, rasno nasilje je svaki oblik napada, pretnje, ugrožavanja ili zlostavljanja motivisan rasnom, etničkom, verskom ili nacionalnom pripadnošću žrtve.
Ključni element je motiv mržnje, koji se otkriva iz okolnosti slučaja:
- verbalni napadi uz rasne ili etničke uvrede,
- simboli mržnje (npr. nacistički simboli),
- javni pozivi protiv određene etničke grupe,
- napadi na verska obeležja, spomenike, ustanove,
- fizičko nasilje uz reči mržnje,
- „namira“ izjava, poruka, objava na internetu.
Sud će analizirati celokupan kontekst: vreme, mesto, odnos žrtve i učinioca, nameru, prethodne izjave, simbole i radnje.
Kazne i sankcije
Krivični zakonik propisuje različite sankcije:
| Delo | Zaprećena kazna |
|---|---|
| Povreda ravnopravnosti (čl. 128) | do 3 godine zatvora |
| Izazivanje rasne mržnje (čl. 317) | 6 meseci do 10 godina |
| Rasističke organizacije (čl. 344a/b) | do 5 godina |
| Rasna diskriminacija (čl. 387) | do 3 godine |
| Krivično delo iz mržnje (čl. 54a) | stroža kazna za bilo koje delo |
Pored zatvora, mogu se izreći i mere bezbednosti:
- zabrana pristupa internetu ili komunikacionim sredstvima,
- zabrana pristupa sportskim događajima,
- zabrana približavanja i kontakta sa žrtvom,
- obavezni programi socijalne integracije i anti-diskriminacionog obrazovanja.
Digitalno i sajber-nasilje na rasnoj osnovi
Posebno značajan savremeni izazov je internet nasilje, gde se kroz:
- komentare,
- privatne poruke,
- grupe na društvenim mrežama,
- video sadržaj,
- memove i grafiku,
generiše i širi rasna mržnja.
Sudovi sve češće koriste elektronske tragove kao dokaz: IP adrese, snimke ekrana, digitalni forenzički trag.
Postupak i uloga organa
U slučajevima nasilja na rasnoj osnovi, ulogu imaju:
- Policija – hitne mere, prikupljanje dokaza, intervju
- Tužilaštvo – pokretanje krivičnog postupka
- Sudovi – odlučivanje
- Centri za socijalni rad (u slučaju maloletnika)
- Komesar za zaštitu ravnopravnosti – paralelna zaštita (građanski postupak)
U krivičnom postupku žrtva može biti:
- oštećeni,
- privatni tužilac (u nekim delima),
- posebno zaštićeno lice u postupku.
Žrtva ima pravo na:
- besplatnu pravnu pomoć (u određenim slučajevima),
- podršku psihologa,
- zaštitu privatnosti,
- pratnju u sudnici,
- obeštećenje.
Sudska praksa i izazovi
Iako su pravne norme na visokom nivou, izazovi u primeni su vidljivi:
- nedovoljno prijavljivanje,
- strah žrtve od odmazde,
- teškoće u dokazivanju motiva mržnje,
- stereotipi u društvu,
- spori postupci.
Međutim, praksa pokazuje da se svest institucija poslednjih godina razvija, a sudovi sve češće prepoznaju motiv mržnje kao kvalifikator.
Veza sa međunarodnim standardima
Srbija je članica:
- Saveta Evrope,
- OEBS-a,
- UN sistema ljudskih prava.
Primenljivi su:
- Evropska konvencija o ljudskim pravima,
- Konvencija o eliminaciji rasne diskriminacije,
- Preporuke ECRI,
- OEBS standardi za zločin iz mržnje.
Sud u Strazburu je više puta istakao da države moraju aktivno istraživati motiv mržnje kada on može biti prisutan.
Uloga advokata
Advokat je prva linija odbrane žrtvinog dostojanstva i prava. Njegova uloga je:
- pravna procena slučaja,
- iniciranje krivičnog postupka,
- podnošenje krivične prijave ili predloga za gonjenje,
- predlog privremenih mera zaštite,
- obezbeđivanje medicinske dokumentacije i svedoka,
- pravna i psihološka podrška žrtvi,
- praćenje postupka i žalbe,
- iniciranje naknade štete.
Advokat mora poznavati ne samo norme krivičnog prava, već i anti-diskriminaciono zakonodavstvo, psihološku dinamiku žrtve i osetljivost teme.
Prevencija i društvena uloga
Krivično pravo nije dovoljno da samo „izleči“ društvo od rasne mržnje. Potrebni su:
- obrazovni programi,
- aktivna uloga škola i fakulteta,
- medijska odgovornost,
- saradnja države i NVO sektora,
- javne kampanje,
- angažovanje verskih zajednica,
- promocija vrednosti zajedništva.
U društvu koje teži pravdi, svaki pojedinac ima odgovornost da ne ćuti, već da štiti drugog čoveka od poniženja, mržnje i nasilja.
Zaključak
Rasno motivisano nasilje nije samo individualni napad na čoveka – ono je napad na vrednosti Ustava, na jedinstvo društva i civilizacijska dostignuća. Srbija ima jasan pravni okvir za suzbijanje ovakvih pojava, ali efikasnost zavisi od:
- spremnosti žrtve da prijavi,
- efikasnosti organa,
- profesionalizma advokata,
- odlučnosti sudova,
- podrške društva.
Pravo nije samo tekst zakona – ono je brana varvarstvu i garancija dostojanstva čoveka.
Advokatska praksa mora tu branu čuvati.
Praktičan poziv
Ako ste Vi ili neko koga poznajete bili izloženi rasnom nasilju, pretnji, uvredi ili uznemiravanju, obratite se advokatu. Postoji način da se pravna zaštita ostvari, da se nasilnik kazni i da se žrtvi obezbedi dostojanstvo, sigurnost i naknada štete.
Nasilje motivisano mržnjom nije „manji konflikt“. To je krivično delo i dužnost je svih nas da ga prijavimo i sprečimo.
Tekst o policijskom nasilju prema Romima možete pročitati ovde.