Kompanijsko (privredno) pravo predstavlja okosnicu privrednog sistema svake države. Ono uređuje položaj privrednih društava, način njihovog osnivanja, funkcionisanja, odgovornost njihovih članova, kao i odnose društava prema trećim licima. U Srbiji je kompanijsko pravo prevashodno uređeno Zakonom o privrednim društvima, čije se odredbe primenjuju na društva sa ograničenom odgovornošću (DOO), akcionarska društva (AD), ortačka društva (OD) i komanditna društva (KD).
Kako u praksi izgledaju osnivanje, upravljanje i odgovornost društava? Šta su najčešće pravne nedoumice vlasnika i direktora? Na koji način advokat može sprečiti rizike i sporne situacije? U nastavku sledi sveobuhvatan pregled ključnih pravnih pitanja koja se najčešće javljaju u kompanijskoj praksi.
1. Osnivanje privrednih društava – šta treba znati pre registracije
Osnivanje društva je formalno jednostavan postupak, ali u praksi je najvažnija priprema, a ne samo registracija. Greške napravljene u fazi osnivanja kasnije postaju uzrok sporova između članova, blokade rada, kazni inspekcija ili finansijskih gubitaka.
1.1. Izbor pravne forme
Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) je ubedljivo najčešći oblik. Razlozi su:
- ograničena odgovornost članova,
- niski troškovi osnivanja,
- jednostavnije upravljanje,
- fleksibilan ustavni akt (osnivački akt/ugovor).
Akcionarsko društvo (AD) je pogodnije za velike sisteme i kompanije koje žele javni prospekt ili privlačenje investitora emisijom akcija.
Ortačka i komanditna društva se osnivaju retko, najčešće za specifične biznise koji počivaju na ličnom angažmanu ortaka.
1.2. Osnovački akt – najvažniji „ustav“ društva
Najveći broj sporova između članova DOO počinje jer:
- osnivački akt nije bio dovoljno detaljan,
- nije regulisano pravo preče kupovine udela,
- podela dobiti nije uređena jasno,
- nije predviđen mehanizam rešavanja blokade u donošenju odluka.
Dobar osnivački akt mora sadržati:
- odredbe o upravljanju (direktor, skupština, odbor),
- način odlučivanja (kvorum, većina),
- uslove za prenos udela,
- zaštitne mehanizme manjinskih članova,
- pravila o isplati dobiti,
- mehanizme za razrešenje konflikata članova.
Advokatska priprema osnivačkog akta sprečava više od 80% kasnijih sporova.
2. Upravljanje društvom – prava, obaveze i ograničenja direktora
U DOO i AD uloga direktora je centralna. Direktor je zakonski zastupnik, odgovoran za zakonitost rada, finansije, ugovore i celokupno poslovanje društva.
2.1. Dužnosti direktora
Direktor je dužan da postupa:
- sa pažnjom dobrog privrednika,
- u najboljem interesu društva,
- u skladu sa zakonom i osnivačkim aktom,
- bez sukoba interesa,
- sa obavezom lojalnosti prema društvu.
2.2. Odgovornost direktora
Direktor odgovara:
- građanskopravno – za štetu nanetu društvu,
- krivično – ako prekrši zakon (pronevera, zloupotreba položaja, lažno knjigovodstvo),
- prekršajno – za nepoštovanje inspekcijskih propisa,
- komercijalno – prema poveriocima u slučaju zloupotrebe društva.
Najopasnija situacija je zloupotreba ograničene odgovornosti. U takvim slučajevima sud može „probiti pravnu ličnost“ i omogućiti da poverilac naplati potraživanje direktno od članova ili direktora.
3. Odnosi članova DOO – kako sprečiti blokadu rada
Društva sa dva ili više članova često upadaju u blokadu: članovi su u sukobu, skupština se ne održava, direktor ne može biti razrešen ili imenovan, firma ne može da posluje.
3.1. Pravo preče kupovine udela
Članovi društva obično imaju pravo preče kupovine. Ako nije uređeno, dolazi do situacija u kojima se „nepoželjni“ članovi pojavljuju u društvu.
3.2. Isključenje člana društva
Zakon predviđa mogućnost isključenja člana u slučaju:
- grubog kršenja obaveza,
- onemogućavanja rada društva,
- zloupotrebe položaja,
- konkurencije protiv društva.
3.3. Razrešenje i imenovanje direktora u konfliktnim situacijama
Kada postoji sukob, često se ometa održavanje skupštine. Praksa pokazuje da su advokati ti koji moraju obezbediti:
- validne pozive,
- dokaze o pozivanju,
- zapisnike,
- zakonitu proceduru.
U suprotnom, sud lako poništava odluke društva.
4. Ugovori u poslovanju – najčešći problemi
Društva najčešće zapadaju u sporove zbog:
- nepotpunih ugovora,
- rupa u odredbama o odgovornosti,
- nepostojanja odredbi o raskidu,
- neregulisane ugovorne kazne,
- neodređenih rokova isporuke ili plaćanja.
Dobar advokatski ugovor znači:
- jasne rokove,
- precizne obaveze,
- predvidive posledice nepoštovanja,
- zaštitu u slučaju spora.
U praksi, bolje je provesti jedan dan na dobrom ugovoru nego godinu dana na parnici.
5. Proboj pravne ličnosti – kada vlasnici ipak odgovaraju
Ograničena odgovornost nije apsolutna. Sud može probiti pravnu ličnost kada vlasnik:
- zloupotrebi društvo radi lične koristi,
- izmeša imovinu društva i ličnu imovinu,
- koristi društvo da izbegne poreze ili dugove,
- osnuje fiktivno društvo radi prevare.
U takvim situacijama poverilac može da naplati dug od imovine članova društva direktno.
6. Kontrolne i inspekcijske nadležnosti
Privredna društva podležu velikom broju kontrola:
- poreska kontrola,
- radne inspekcije,
- tržišna inspekcija,
- budžetska inspekcija,
- NBS nadzor (za finansijske institucije).
Nepoštovanje može dovesti do:
- novčanih kazni,
- zabrane rada,
- odgovornosti direktora.
Zato je pravovremena pravna podrška ključna.
7. Sporovi u kompanijskom pravu – šta se najčešće dešava?
Najčešći sudski sporovi su:
- sporovi između članova društva,
- poništaj odluka skupštine,
- spor oko isključenja člana,
- naknada štete od direktora,
- sporovi iz ugovora sa trećim licima,
- stečajni sporovi.
U svim ovim postupcima ključni su:
- dokumentacija,
- zapisnici,
- validne odluke,
- pravna konsultacija pre poslovanja, a ne posle.
8. Stečaj i likvidacija – kraj ili novi početak?
Društvo prestaje:
- odlukom članova (likvidacija),
- po službenoj dužnosti,
- u stečajnom postupku.
8.1. Likvidacija
Postupak uređen Zakonom o privrednim društvima. U praksi, najvažnije je:
- objavljivanje poziva poveriocima,
- namirenje dugova,
- raspodela imovine članovima.
8.2. Stečaj
Stečaj se vodi kada društvo nije u stanju da izmiruje obaveze. U stečaju:
- direktor gubi ovlašćenja,
- stečajni upravnik preuzima kontrolu,
- poverilački odbor rešava o ključnim pitanjima.
Stečaj nije uvek negativan – ponekad je jedini način zaštite imovine i zaposlenih.
9. Uloga advokata u kompanijskom pravu – od osnivanja do spora
Uloga advokata u poslovanju nije samo reaktivna — ona je prevashodno preventivna.
Advokat može:
- pripremiti osnivačku dokumentaciju,
- urediti međusobne odnose članova,
- sastavljati ugovore,
- štititi direktora od lične odgovornosti,
- voditi kontrolu zakonitosti rada,
- zastupati društvo u sporu,
- sprečiti proboj pravne ličnosti,
- pregovarti sa partnerima i investitorima.
Dobra pravna podrška štedi firmi novac, vreme i rizik.
10. Zaključak
Kompanijsko pravo nije samo pravni sektor – ono je temelj uspešnog poslovanja.
Pravilno osnivanje, dobro uređeno upravljanje, jasni ugovori, zakonito poslovanje i kontinuirana pravna podrška čine razliku između stabilne kompanije i one koja se suočava sa kontinuiranim problemima.
U praksi važi jednostavno pravilo:
Najskuplji je savet koji se traži kada je već kasno.
Pa zato – pravovremena pravna pomoć nije trošak, već investicija u pravnu sigurnost i budućnost društva.
Tekst o sličnostima i razlikama između preduzetnika i DOO možete pročitati ovde.