Bolovanje kao pravni, a ne „milosni“ institut
Privremena sprečenost za rad, u svakodnevnom govoru poznatija kao bolovanje, jedno je od onih prava koje zakon prepoznaje kao osnovno, zaštitno i neprikosnoveno, a koje se u praksi najčešće krši. Iako je bolovanje u Zakonu o radu i pratećim propisima jasno definisano kao period u kome zaposleni zbog bolesti ili povrede nije u mogućnosti da obavlja rad, u praksi se ono često doživljava kao „problem za poslodavca“, „izgovor radnika“ ili čak „osnova za disciplinske mere“.
Upravo iz tog pogrešnog odnosa prema bolovanju proizlaze brojne nezakonitosti: otkazi tokom bolovanja, pritisci na zaposlene da prekinu bolovanje, proglašavanje tehnološkog viška „slučajno“ baš u tom periodu, kao i pokušaji da se bolovanje iskoristi kao argument za degradaciju zaposlenog.
Cilj ovog teksta je da se, iz ugla advokatske prakse, sistematično i jasno objasni pravna zaštita zaposlenog tokom bolovanja, da se ukaže na najčešće zloupotrebe, ali i da se ponude konkretni saveti zaposlenima koji se nađu u ovakvoj situaciji.
1. Pojam privremene sprečenosti za rad
Privremena sprečenost za rad postoji kada zaposleni, usled:
- bolesti,
- povrede na radu,
- povrede van rada,
- medicinske intervencije,
- ili drugih zdravstvenih razloga,
nije u mogućnosti da obavlja poslove iz radnog odnosa.
Ovo stanje utvrđuje izabrani lekar, odnosno lekarska komisija, i dokazuje se doznakama, odnosno potvrdom o privremenoj sprečenosti za rad.
Važno je odmah naglasiti:
poslodavac nije taj koji „odobrava“ bolovanje. On ga samo konstatuje.
2. Zabrana otkaza tokom bolovanja – apsolutna zaštita
2.1. Zakonska osnova
Član 187. Zakona o radu propisuje jasno i nedvosmisleno:
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu zaposlenom za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti, povrede na radu ili van rada.
Ova norma predstavlja apsolutnu zabranu otkaza, što znači da:
- nije bitan razlog otkaza,
- nije bitno trajanje bolovanja,
- nije bitno da li poslodavac „ima opravdanje“.
Ako je otkaz uručen tokom bolovanja – on je nezakonit.
2.2. Obuhvat zabrane
Zabrana otkaza tokom bolovanja odnosi se na:
- otkaz zbog tehnološkog viška,
- otkaz zbog navodnog neostvarivanja rezultata rada,
- otkaz iz disciplinskih razloga,
- otkaz zbog organizacionih promena,
- otkaz zbog „potreba posla“.
Drugim rečima: ne postoji „legalan“ otkaz tokom bolovanja, osim u jednom uskom izuzetku – dokazanoj zloupotrebi bolovanja, o čemu će kasnije biti reči.
3. Najčešće nezakonite prakse poslodavaca
3.1. Proglašavanje tehnološkog viška tokom bolovanja
Jedna od najčešćih zloupotreba je proglašavanje zaposlenog tehnološkim viškom upravo dok je na bolovanju. Poslodavci često tvrde da se „ne radi o otkazu zbog bolovanja, već zbog ekonomskih razloga“, pokušavajući da zaobiđu zakon.
Međutim, sudska praksa je u ovome jasna:
činjenica bolovanja blokira uručenje otkaza, bez obzira na razlog.
Poslodavac može planirati racionalizaciju, može doneti akt o sistematizaciji, ali ne može uručiti otkaz dok traje bolovanje.
3.2. Pritisci na zaposlenog da prekine bolovanje
Drugi čest oblik nezakonitog postupanja su:
- pozivi telefonom,
- „prijateljski saveti“,
- pretnje gubitkom posla,
- sugestije da će „bolovanje skupo koštati“.
Ovakvo ponašanje može predstavljati:
- povredu dostojanstva zaposlenog,
- mobing,
- zloupotrebu prava,
- osnov za naknadu nematerijalne štete.
3.3. Uručenje otkaza „na kućnu adresu“
Nije retkost da poslodavac pošalje rešenje o otkazu poštom, računajući da će se formalno smatrati da je dostavljeno.
Međutim, ako je u momentu dostavljanja zaposleni bio na bolovanju, i takav otkaz je nezakonit, bez obzira na način dostavljanja.
4. Naknada zarade tokom bolovanja
4.1. Osnovna pravila
Tokom bolovanja zaposleni ima pravo na naknadu zarade:
- do 30 dana – na teret poslodavca,
- preko 30 dana – na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Visina naknade zavisi od uzroka bolovanja, ali u svakom slučaju predstavlja zakonsko pravo, a ne dobru volju poslodavca.
4.2. Zabranjeno umanjenje prava
Poslodavac:
- ne sme uskraćivati naknadu,
- ne sme uslovljavati isplatu,
- ne sme „kažnjavati“ radnika zbog bolovanja.
Svaki pokušaj uskraćivanja naknade može biti osnov za sudski spor.
5. Zloupotreba bolovanja – jedini izuzetak
5.1. Kada postoji zloupotreba
Zloupotreba bolovanja postoji samo ako poslodavac dokaže da zaposleni:
- radi kod drugog poslodavca,
- obavlja fizičke aktivnosti nespojive sa dijagnozom,
- lažno prikazuje zdravstveno stanje.
Sama sumnja nije dovoljna.
5.2. Teret dokazivanja
Važno je naglasiti:
teret dokazivanja je isključivo na poslodavcu.
U praksi, ovaj teret je izuzetno težak i sudovi su veoma restriktivni u prihvatanju ovakvih otkaza.
6. Sudska zaštita zaposlenog
6.1. Poništaj otkaza
Ako je otkaz uručen tokom bolovanja, zaposleni ima pravo da pokrene spor radi:
- poništaja rešenja o otkazu,
- vraćanja na rad,
- naknade zarada i doprinosa.
Rok za podnošenje tužbe je 60 dana od dana prijema rešenja.
6.2. Naknada štete
Pored poništaja otkaza, zaposleni može tražiti:
- naknadu materijalne štete,
- naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda,
- troškove postupka.
7. Odnos bolovanja i naknade sa Nacionalne službe za zapošljavanje
Zaposleni koji je nezakonito otpušten ima pravo da se prijavi na evidenciju NSZ i prima novčanu naknadu, čak i ako pokrene sudski spor.
Ukoliko sud naloži vraćanje na rad, naknada se refundira, ali se istovremeno isplaćuju zaostale zarade, te zaposleni ne trpi štetu.
8. Praktični saveti zaposlenima
- Čuvajte svu medicinsku dokumentaciju.
- Sve komunikacije sa poslodavcem vodite pismeno.
- Ne prekidajte bolovanje pod pritiskom.
- Ukoliko dobijete otkaz – odmah se obratite advokatu.
- Poštujte rokove za tužbu.
Bolovanje kao linija odbrane dostojanstva
Zaštita zaposlenog tokom privremene sprečenosti za rad nije formalnost, već jedan od stubova socijalne države i radnog prava. Bolovanje nije slabost, već zakonski mehanizam zaštite zdravlja i ljudskog dostojanstva.
Svako drugačije tumačenje vodi u pravnu nesigurnost, strah i zloupotrebu moći poslodavca. Upravo zato je uloga advokature da ovu zaštitu brani – dosledno, uporno i bez kompromisa.
Tekst o nezakonitom otkazu možete pročitati ovde.