Intelektualna svojina je temelj savremene ekonomije znanja. U svetu u kojem digitalne platforme, softver, umetnost, brendovi, industrijski dizajn i kreativni sadržaji dominiraju tržištem, pitanje ko ima pravo na ideju, sadržaj ili proizvod – postaje centralno.
U Srbiji je oblast intelektualne svojine uređena posebnim zakonima:
- Zakon o autorskom i srodnim pravima,
- Zakon o žigovima,
- Zakon o patentima,
- Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna,
- Zakon o topografiji poluprovodničkih proizvoda,
-
Zakon o poslovnoj tajni,
kao i nizom međunarodnih konvencija koje su deo pravnog poretka Srbije.
Ovaj tekst je sveobuhvatan vodič kroz osnovne vrste prava intelektualne svojine, sa naglaskom na autorsko pravo – jednu od najčešćih oblasti u kojoj klijenti traže pravnu zaštitu.
1. Šta je intelektualna svojina?
Intelektualna svojina predstavlja prava koja proizilaze iz stvaralaštva ljudskog uma.
Deli se na:
1.1. Autorska i srodna prava
Obuhvataju:
- književna dela,
- muzička dela,
- filmove,
- fotografije,
- softver,
- umetnička dela,
- baze podataka,
- arhitektonska dela,
- računarske programe,
- audiovizuelna ostvarenja.
1.2. Industrijska svojina
Obuhvata:
- žigove (brendovi),
- patente,
- industrijski dizajn,
- geografske oznake porekla,
- poslovne tajne.
Iako su obe oblasti zasebne, u praksi se često prepliću – npr. dizajn aplikacije može biti zaštićen i autorskim pravom i industrijskim dizajnom.
2. Autorsko pravo – šta se štiti?
Prema Zakonu o autorskom i srodnim pravima, autorsko pravo štiti originalna autorska dela koja su individualna duhovna tvorevina, i to:
- književnost (knjige, blogovi, članci),
- muzika i note,
- fotografije,
- filmovi i serije,
- scenska dela,
- likovna umetnost,
- arhitektonska dela,
- kompjuterski programi,
- baze podataka,
- audiovizuelne prezentacije,
- kartografska dela,
- digitalni sadržaj (video, podkasti, grafički sadržaji).
Sva ova dela uživaju punu zaštitu već u trenutku stvaranja – nije potrebna registracija.
Pravna zaštita nastaje automatski.
3. Šta se NE štiti autorskim pravom?
Važno je naglasiti da se štite unutrašnja forma i izraz, ali ne i:
- ideje,
- koncepti,
- metode,
- matematičke formule,
- principi,
- službeni tekstovi državnih organa (zakoni, odluke, službena dokumenta).
Ovo je čest izvor zabune u praksi: ideja kao ideja nije zaštićena – zaštićen je konkretan izraz te ideje.
4. Autorska i imovinska prava – razlika
4.1. Moralna (autorska) prava
Ona su trajna, neotuđiva i neprenosiva:
- pravo priznanja autorstva,
- pravo objavljivanja,
- pravo na zaštitu integriteta dela,
- pravo da se suprotstavi nedoličnom korišćenju dela.
Ova prava autor uvek zadržava.
4.2. Imovinska prava
Ona se mogu ustupiti, licencirati, prodati ili naslediti:
- pravo umnožavanja,
- stavljanje u promet,
- javno saopštavanje,
- adaptacija,
- izdavanje,
- digitalna distribucija.
Imovinska prava traju autorov život + 70 godina.
5. Softver i digitalni sadržaji – najčešći savremeni sporovi
U IT sektoru najveći broj sporova proizilazi iz pitanja:
- ko je nosilac prava na softver – programer ili firma?
- da li je ugovorom preneto imovinsko pravo?
- da li je softver „delo po narudžbini“?
- da li klijent sme da vrši modifikacije bez saglasnosti autora?
- zaštita UI/UX dizajna i baze podataka.
Prema zakonu, ako ugovorom nije izričito regulisano, autor zadržava imovinska prava, čak i ako je plaćen za rad.
Zato su dobro sačinjeni ugovori ključni u IT projektima.
6. Piraterija, internet zloupotrebe i povreda autorskih prava
Najčešći oblici povrede autorskih prava u digitalnoj eri:
- nelegalno preuzimanje filmova, muzike i programa,
- piratski softver,
- neovlašćena reprodukcija fotografija,
- kopiranje tekstova za blog ili medije,
- krađa dizajna,
- prodaja tuđih digitalnih proizvoda,
- neovlašćeno korišćenje tuđih slika na Instagram-u.
Svaki od ovih oblika nosi i građansku i krivičnu odgovornost.
Prema članu 199 Krivičnog zakonika, neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela je krivično delo, sa kaznom do 5 godina zatvora.
7. Kako zaštititi autorsko delo u praksi?
Iako zakon ne traži registraciju, u praksi je važno imati dokaz o autorstvu i datumu nastanka:
- čuvanje digitalnih originala (RAW, PSD, AI, projekt fajlovi),
- slanje dela sebi putem e-pošte,
- deponovanje kod organizacija za kolektivno ostvarivanje prava,
- čuvanje verzija koda,
- deponovanje ugovorom kod klijenta,
- deponovanje u registru autorskih dela (neobavezno, ali korisno).
U slučaju spora, dokazivanje autorstva je suštinsko.
8. Žig – zaštita brenda
Žigom se štiti naziv, logo, slogan ili vizuelni znak koji razlikuje robe i usluge.
Žig daje:
- monopol na upotrebu,
- pravo zabrane trećim licima,
- jači pravni položaj pred sudom,
- tržišnu vrednost brenda.
Žig može biti rečni, grafički, 3D, zvučni ili bojni.
Registruje se na 10 godina i može se produžavati neograničeno.
9. Patenti – zaštita pronalazaka
Patent štiti tehničko rešenje koje je:
- novo,
- ima inventivni nivo,
- primenljivo u industriji.
Patent traje 20 godina, a njegova vrednost za inovativne kompanije je ogromna.
Patent omogućava:
- komercijalizaciju,
- licence,
- prodaju patentnih prava,
- monopol na proizvodnju.
10. Industrijski dizajn – zaštita izgleda proizvoda
Štiti se spoljni izgled proizvoda:
- forma,
- boja,
- tekstura,
- linije,
- struktura.
Trajanje: 5 godina + produžavanja do 25 godina.
Ovo je posebno važno za:
- nameštaj,
- pakovanje,
- obuću,
- kućne aparate,
- aplikacije (UI interfejs).
11. Poslovna tajna – čuvanje informacija od trećih lica
Poslovna tajna je informacija koja ima poslovnu vrednost i koja se čuva kao tajna.
Za kršenje poslovne tajne postoji:
- građanska odgovornost,
- krivična odgovornost (član 240 KZ).
U praksi su ovo najčešći sporovi u korporacijama.
12. Sudska zaštita intelektualne svojine
U slučaju povrede, autor ili nosilac prava može tražiti:
- zabranu dalje povrede,
- uništenje kopija,
- naknadu materijalne štete,
- naknadu nematerijalne štete,
- objavljivanje presude,
- privremene mere (hitne).
U praksi, sudovi često usvajaju privremene mere kako bi se sprečilo dalje kršenje.
13. Zašto je advokat neophodan u ovoj oblasti?
Zato što intelektualna svojina nije samo „pravo“ – to je imovina.
Advokat pruža:
- savet pri izboru tipa zaštite,
- registraciju žiga/dizajna/patenta,
- sastavljanje ugovora (licence, ustupanje, franšiza),
- zaštitu na internetu,
- sudske postupke,
- pregovaranje sa narušiocima.
Kompanije i autori gube hiljade evra jer nisu na vreme tražili pravnu pomoć.
14. Zaključak
Intelektualna svojina je jedan od najvrednijih resursa modernog društva. Ona štiti kreativnost, inovacije, tehnologiju, brendove i digitalni sadržaj.
U svetu gde se informacije prenose trenutno i gde se sadržaj lako kopira, zaštita intelektualne svojine postaje prioritet svakog autora, preduzetnika, startupa, umetnika i kompanije.
Pravilno uspostavljena zaštita, uz stručnu pravničku podršku, štiti ne samo ideje – već i poslovnu budućnost.
Tekst o kompanijskom pravu u praksi možete pročitati ovde.